"POBIĆEMO VAS SVE, PAZITE SE!" Učenik ostavio uznemirujuće cedulje, škola odmah reagovala, policija je uključena

Mesecima se u medijima vrte scene napetosti pred školskim kapijama, rasprave, sukobi, uznemireni roditelji i nervozni đaci. A onda se svi iskreno iznenade kada dete, u takvoj atmosferi, napiše poruke koje nikada nisu smele ni da mu padnu na pamet.

U OŠ „Josif Pančić“ na Banovom brdu, učenik je ostavio uznemirujuće cedulje. Škola je odmah reagovala, policija je uključena, stručni timovi aktivirani. Sve po protokolu. Ali prava tema nije jedan incident ,  prava tema je pitanje koje niko ne želi naglas da postavi: šta smo očekivali da će se desiti kada godinu dana šaljemo decu na mesto koje odrasli pretvaraju u poprište svojih sukoba?

Deca ne razumeju političke poruke, ali razumeju ton. Razumeju strah. Osećaju napetost. Uče iz onoga što vide, a ono što su ove godine videla, nema veze sa školom kao prostorom za učenje. Kada su blokade ulaza postale normalna stvar, kada su protesti ispred kapije postali “redovna pojava”, kada se bezbednost škola mesecima pretvara u političko bojište, onda ovakvi incidenti nisu izuzetak nego posledica.

Poruke koje je dete napisalo nisu samo dečji nestašluk. One su ogledalo sveta u kojem odrasta. A taj svet je ove godine bio obojen  sukobima i protestima blokadera. Ako dete izgovori ono što odrasli neprestano ponavljaju, onda problem nije u detetu, problem je u odraslima.

Direktor škole je zamolio roditelje da ne šire paniku. Naravno da je u pravu. 

Ali teško je smirivati paniku kada je čitava godina prošla u njenom stvaranju. Teško je tražiti od roditelja da veruju institucijama ako su te iste institucije mesecima bile gurane, razvlačene i napadane sa svih strana. Kada su ih sami roditelji te dece blokirali, a nastavnici provodili vreme na ulicama umesto u učionicama. Teško je govoriti o normalnom okruženju kada normalnog okruženja nije ni bilo.

Ovaj incident ne bi smeo da se posmatra kao izolovan slučaj, već kao opomena. Ne samo deci, nego i nama. Deca su samo upila atmosferu koju smo im servirali. Škole nisu teren za političke demonstracije, niti ventil za frustracije odraslih. 

Ako želimo da prestanemo da se zgražavamo nad ceduljama koje đaci ostavljaju, moramo prvo prestati da unosimo svoje bitke u njihove učionice. Jer kada odrasli izgube kompas, deca to prva pokažu. I najčešće na najpogrešniji mogući način.

(Alo)