PRVI NEMAČKI BROD SE VADI SA DNA DUNAVA: Počinje uklanjanje nacističke rečne flote

V. N.

12. 02. 2024. u 07:00

POMOĆNIK mi­nistra za vodni saobraćaj Predrag Petrović rekao je da Mi­nistarstvo građevinar­stva, saobraćaja i infra­strukture trenutno radi istraživanje na projektu "Uklanjanje potopljene ne­mačke flote kod Prahova" i da se očekuje da prvi brod iz Dunava bude izvađen ove godine.

Potopljeni nemački brodovi uvek "izrone" pri niskom vodostaju Dunava, Foto B. Subašić

On je rekao da će istra­živanje pokazati na koji način će moći da se iz­meste brodovi i da je cilj uklanjanja flote da se omo­gući propisana širina plovnog puta i da se plov­ni put učini bezbednim za sve učesnike.

Petrović je objasnio da je projekat izuzetno slo­žen i da će trajati pet go­dina, kao i da će od nekih 200 ili 180 brodova koji su potopljeni, gledati da iz­vuku 21, a možda čak i 23, u zavisnosti od toga koliko oni smetaju plovnom putu.

Potopljena nemačka flota ugrožava plovni put, jer ga sužavaju sa 180 metara, na 90 metara, do­dao je on.

- Kada padne voda, odno­sno u uslovima nižeg vodo­staja, imamo situaciju da se brodovi bukvalno na tom delu Dunava mimoilaze, zbog potopljene flote, što nikako nije bezbedno - re­kao je on.

Samim uklanjanjem, kako objašnjava Petrović, biće omogućena bezbedna plo­vidba, ali i brži protok ljudi i robe.

- Kompletne infor­macije imaćemo kada se podnese istraživački izveštaj, koji opet zavisi od stanja i uslova na tere­nu, mogućnosti ronjenja, snimanja, jer voda je živa stvar, a vremenski uslovi nekada idu naruku, nekada ne - rekao je Petrović.

Kako je rekao, sumnja se da na tim brodovima ima mina.

- Ljudi koji rade su pro­fesionalci, tako su i bi­rani i zbog toga ćemo ovaj projekat dovesti bezbedno i uspešno do kraja - rekao je on.

On dodaje da ima razli­čitih istorijskih priča i izvora i da na to obraćaju pažnju ljudi koji rade na ovom projektu, a istraži­vanje će reći kako će se uopšte vaditi brodovi ko­ji su 80 godina pod vodom.

- Definitivno je u tom konvoju postojao brod-bol­nica, bili su i minolovci sa minsko-eksplozivnim sredstvima. Sama flota je brojala negde oko 220 bro­dova, a nekih 20 je usput potopljeno - rekao je Pe­trović.

Postoji određeni nivo vode kada mogu da se vade brodovi iz reke.

- Kako će biti uklanjanje, da li će se brodovi vaditi u celosti ili će se vaditi iz delova, ili će neki de­lovi biti samo sklonjeni sa plovnog puta to ćemo vi­deti.

Uradićemo to da bude najbezbednije i najbolje, da se zadovolji svrha cilja i projekta, ali prvenstveno moramo paziti na bezbed­nost svih koji učestvuju u tom projektu - rekao je on.

Petrović je rekao da se nada da će ove godine pr­vi brod biti izvađen iz Dunava.

- U toku ove godine si­gurno će početi vađenje. Sve zavisi od meteorolo­ških uslova, od brzine vode, od vidljivosti, od mogućnosti ronjenja. Na kraju, moramo zadovoljiti i određene faktore za­štite prirode, jer u ne­kim periodima godine ne može tu da se radi, zbog mrešćenja morune i je­setre. Nadam se i meni je želja da to bude u toku ove godine - rekao je on.

Operacija "Dunavski vilenjak"

OPERACIJA "Dunavski vilenjak" je predstavljala neuspešan pokušaj proboja oko 200 patrolnih čamaca, sanitetskih brodova i barži nemačke crnomorske flote Dunavom od Crnog mora do Beograda u septembru 1944.

Odluku da se flota potopi doneo je admiral Paul Zib, jer su i sovjetske jedinice počele da stižu do Dunava, a potapanje je urađeno 7. septem­bra kod Prahova i 14, 16. i 17. septembra kod Brze Palanke.

Procenjuje se da je tokom operacije "Dunavski vilenjak" potopljeno iz­među 160 i 220 nemačkih brodova na putu od Crnog mora do luke Pra­hovo u blizini Negotina, a prema nekim istorijskim dokumentima, sa brodova je evakuisano 1.600 ranjenika. Nekoliko brodova je izvađe­no posle rata i služili su u rečnoj floti JNA.

Pogledajte više