IZLOŽEN ORIGINALNI HITLEROV POTPIS: Direktiva 25 o napadu na Jugoslaviju i Grčku predstavljena u Narodnom muzeju Srbije

V. Crnjanski Spasojević

25. 01. 2024. u 21:00

JUGOSLAVIJU treba smatrati neprijateljem i u slučaju da uskoro da izjavu lojalnosti, pa je stoga treba razbiti što je moguće pre, napisao je nemački kancelar Adolf Hitler u Direktivi br. 25, kojom je naredio napad na kraljevine Jugoslaviju i Grčku, 27. marta 1941. godine.

Foto: Zoran Jovanovic

Ovaj dokument od neprocenjive važnosti za našu zemlju, od juče je izložen u Narodnom muzeju Srbije, gde će građani moći da ga vide do 18. februara. Direktiva je, kao što su "Novosti" već pisale, kupljena na onlajn aukciji, u SAD, 29. novembra prošle godine, za 42.000 dolara, i premijerka Ana Brnabić ju je 24. januara svečano uručila direktoru Muzeja žrtava genocida Dejanu Ristiću. Ovaj muzej je, inače, "ušao u trag" Direktivi, koja će kod njih biti i pohranjena posle 18. februara.

Pored originalnog dokumenta (drugi po redu od 13 primeraka koje je Hitler uputio različitim vojnim i civilnim institucijama), sa svojeručnim potpisom firera, u Narodnom muzeju je izložen i prevod.

Foto: Zoran Jovanovic

Bojana Borić Brešković i Dejan Ristić sa Direktivom 25

Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić priznao je da su stručnjaci decenijama tragali za Direktivom.

- Ovaj dokument je zastrašujuć po svojoj sadržini, ali je isto tako opominjući. Čitajući ga, vidite da je izdata naredba za potpuno uništenje Beograda, okupaciju i podelu naše zemlje, i otvoren prostor za brojne zločine i genocid koji će biti počinjeni nad pripadnicima srpskog, jevrejskog i romskog naroda u NDH... Naredba obuhvata i nalog da se delovi naše teritorije ustupe Bugarskoj i Mađarskoj, kao i da se po okupaciji stvore takvi uslovi kojima će se pojačati međuratni animozitet između Hrvata i Srba. To je vodilo formiranju NDH. Kao posledica Hitlerove naredbe, Drugi svetski rat je za nas počeo 6. aprila 1941, a NDH je formirana već 10. aprila - kazao je Ristić.

POTRAGA SE NASTAVLjA

RISTIĆ je pomenuo kako je Muzej žrtava genocida tokom prošle godine otkupio mnoštvo važnih istorijskih artefakata, među kojima je i spisak dece koju je spasila Diana Budisavljević. Dodao je i da će se nastaviti potraga za artefaktima iz Drugog svetskog rata.

I direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković konstatovala je da je velika odgovornost učestvovati u predstavljanju "svedočanstva jednog izuzetnog istorijskog, društvenog, za sve nas potresnog trenutka":

- Događaji podsećanja na taj strašni period zločina i stradanja naroda tu su da bi nas naučili da kultura sećanja predstavlja dugotrajno i često mukotrpno suočavanje sa prošlošću, kako bismo naučili da živimo sa nasleđenim radi bolje i iskrenije budućnosti. Veliki narativi prošlosti i neodržive ideologije urušile su se upravo u Drugom svetskom ratu, proizvodeći brutalne zločine i neprebrojive žrtve. Narodni muzej, kao najstarija i centralna muzejska institucija, ima odgovornost da preispituje, utvrđuje i kritički pristupa momentima u kojima prošlost oživljava sa ciljem da iz nje i od nje učimo, negujući tokove kolektivnog pamćenja.

Pogledajte više