I ZATVOROM KAŽNJAVAJU SRPSKI JEZIK : Da li primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti uvodi svojevrsni verbalni delikt

D. Matović

18. 01. 2024. u 13:26

KADA Zakon o rodnoj ravnopravnosti od 20. maja počne u potpunosti da se primenjuje, nijedna ženska osoba neće imati pravo da se deklariše kao profesor, sekretar odeljenja, šef katedre, vršilac dužnosti, već će morati da bude vršiteljka dužnosti, šefica katedre, profesorka, pešakinja, vojnikinja, veštakinja... Rodno osetljiv jezik moraće da se koristi u sredstvima informisanja, u oblasti obrazovanja i vaspitanja, u nauci, u udžbenicima i drugim oblastima obrazovnog i vaspitnog rada. Neće postojati mogućnost odabira, jer to povlači i visoke novčane kazne - od 50.000 do dva miliona dinara, ukoliko se taj jezik ne primenjuje. Ovim činom ne samo da je uveden verbalni delikt, nego je dovedena u pitanje i svrha postojanja institucija čije je primarno polje proučavanje srpskog jezika i jezičko planiranje.

Ilustracija Tošo Borković

Na ovo je upozorila profesor dr Isidora Bjelaković na naučnom skupu "Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti" koji je održan pre dva dana u Narodnoj biblioteci Srbije, a organizovali su ga Matica srpska i SPC. Bjelaković je podsetila da je skoro u isto vreme kad i Zakon o rodnoj ravnopravnosti donet i Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti ćirilice.

- Ta dva zakona se potiru. Pod čuvanjem jezika navodi se zaštita od uticaja ideoloških i političkih pokreta na njegovu standardizaciju, a sa tim se suočavamo kada je reč o rodno senzitivnom jeziku. Upotrebom rodno senzitivnog jezika ukida se opštost koja je karakteristična za srpski jezik, a uvodi bespotrebno morfološko nagomilavanje kojim se stvara teško prohodna i glomazna rečenica.

Viktor Savić, Foto Privatna arhiva

Viktor Savić

Profesor dr Viktor Savić smatra da se korišćenjem rodno senzitivnog jezika zadire u privatnu sferu, što je izraz totalitarizma, jer prisiljava sve da, bez obzira na ubeđenja, pristupe određenoj ideologiji:

- Pod izgovorom brige za ravnopravnost džendera, rodno osetljiv jezik podrazumeva razdvajanje ljudi na osnovu različitih kriterijuma koji se po pravilu kose sa načelima ljudskih prava i sloboda. Reč je o veštačkom proizvođenju neologizama koji su markirani i ne mogu postati deo srpskog jezika.

Protive se, a koriste

ISIDORA Bjelaković je navela da pojedini autori već koriste rodno senzitivni jezik, iako mu se protive, kako im udžbenik ne bi bio odbijen:

- Vrtimo se u začaranom krugu, a pitanje je hoćemo li ovakvom upotrebom jezika zaista doprineti boljem položaju žena u našem društvu.

Rodno senzitivni jezik je uveden zbog pojedinaca koji pripadaju odgovarajućoj ideologiji, a svi mi koji nećemo u tome da učestvujemo sada moramo, naglašava doc. dr Katarina Begović i dodaje:

- Zakonom je rodno osetljiva upotreba jezika obavezujuća. Nigde u Evropi nije tako. Srbija će biti presedan. Dakle, nameće nam se kako da govorimo, a kako je veza jezika i mišljenja recipročna i neraskidiva, jer sapijens jezikom artikuliše misao, a zauzvrat jezik u jednoj meri i na odgovarajući način utiče na ljudsku svest, nameće se i mentalni diskurs u okviru kojeg smemo da se krećemo. Ovakav presedan je uvod u orvelovsku viziju sveta. Prema 73. članu ovoga zakona ja moram da budem doktorka nauka, što znači da ne smem da budem doktor nauka. Krše se građanske slobode, uvodi se cenzura kao jedan od mehanizama takozvane kensel kulture, čijoj ekspanziji svedočimo. I iznova se mora potcrtavati da je obligatornost propisana zakonom nečuvena, i da čovek kao misleće biće protiv takvoga ostrakizma mora ustati.

Katarina Begović je kao jedan od problema izdvojila to što se u Zakonu kao nekakvi sinonimi koriste termini pol i rod, a rodova kao društvenih konstrukata može biti taman onoliko koliko se dogovorimo da ih bude.

- Hipotetički, takozvani rodno osetljiv jezik može uključivati i druga džender određenja, što bi u jeziku poput srpskog, dovelo do razaranja rečenične strukture. Banalizacija u kojoj se gramatički rod u jeziku poistovećuje sa polom bića koja imenica označava jeste manipulativna zamena teza. Ne znači da će ženama biti bolje ako više koristimo reči ženskog roda. To je kao da verujem da ću ozdraviti kad izgovorim bajalicu kada sam bolesna. Deluje logično, ali ne mora da znači. Nema dokazane uzročno-posledične veze u rodno osetljivoj upotrebi jezika i položaju žena u društvu. I zbog nečega što nije dokazano treba nepovratno da uništimo dva veka brušen jezički izraz vukovskoga jezika, a da pritom postoje različite vrlo konkretne društvene strategije kojima se mnogo učinkovitije može pomoći ugroženim ženama.

ZAŠTO MARKO NE MOŽE DA BUDE LEKARKA?!

 

- NE postoji naučna argumentacija koja kaže da kada izgovorimo "građani", mislimo samo na muškarce - kaže Katarina Begović. - Kada kažem dragi studenti, mislim i na momke i na devojke, a u mojoj učionici devojaka je više nego momaka. I devojke to ne vređa. One su studenti jednako kao momci. Kako je moguće da je Ana lekar isto kao i Marko, a da Marko nikada ne može biti lekarka? Primer koji često ponavljamo u ovim razgovorima je jezik plemena Masaija, u kojem je opšti rod upravo ženski, a položaj žena vrlo loš.

Advokat mr Momir Radić ističe da naš Ustav poznaje samo pol, da naš jezik poznaje pojmove "muški i ženski rod", kao biološke, dok je pojam "rod" nejasno i neodređeno definisan, "rodni identitet" uopšte nije zakonski definisan, a za "rodno osetljiv jezik" ne postoje rečnici i gramatike:

- Pravila nema, ali postoje velike novčane kazne do dva miliona dinara i zatvorske do pet godina ukoliko je delo počinjeno zbog povrede rodnog identiteta. Polazeći od mogućnosti nastanka opšteg haosa i nemogućnosti rada sudija, sudskih prevodilaca, sudskih tumača, javnih beležnika, advokata, uz istovremeni nestanak identiteta, naše kulture, naše tradicije, naše porodice, naše religije, zatražili smo od Ustavnog suda da primenu zakona obustavi, i da otvori javnu raspravu. Otvaranje javne rasprave zatraženo je jer je u postupku donošenja zakona konstatovano ograničenje forme javne rasprave "zbog epidemiološke situacije".

Pogledajte više