PROSLAVLJAMO MALI BOŽIĆ I VASILJEVDAN: Evo koje bi običaje danas trebalo ispoštovati

Novosti online 14. 01. 2024. u 07:15

DANAS 14. januara praznuje se Mali Božić i Srpska Nova godina.

Foto: Crkveni kalendar

Sveti Vasilije rođen je u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio se 15 godina u Atini filosofiji, retorici, astronomiji i svima ostalim svetskim naukama toga vremena. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom.

Bio je episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina. Veliki je pobornik Pravoslavlja, velika luča moralne čistote i revnosti verske, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve Božje. Sačuvana su mnogobrojna dela ovoga Oca Crkve, bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska; isto tako i služba, nazvana po njegovom imenu. Ova služba služi se 10 puta u godini, i to: 1. januara, uoči Božića, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta osim Cvetne, na Veliki Četvrtak i na Veliku Subotu.

Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1. januar, tada je Mali Božić počeo da se slavi kao Srpska Nova godina.

Običaji

U mnogim krajevima spaljuju se ostaci badnjaka, ponegde mesi poseban obredni hleb, vasilica, u spomen Svetom Vasiliju Velikom.  U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote. U nekim krajevima Hercegovine sačuvan je običaj spaljivanja ostataka badnjaka.

Novu godinu valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati.

U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.

Danas bi trebalo izbegavati svađe da se ne biste svađali cele godine.

BONUS VIDEO: MONAŠKU ZAKLETVU DALA SAM AMFILOHIJU: "Novosti" u manastiru u Donjem Detlaku

Pogledajte više