MEDIJI ŽANJU ONO ŠTO SU POSEJALI: Sunovrat Gutembergove galaksije - novinarstvo profesija koja odumire

Napisao: Udo Ulfkote ( Iz knjige „Kupljeni novinari“)

14. 01. 2024. u 07:00

ZAMISLITE da je 25 odsto stanovništva u nekoj zemlji emigriralo u nekoliko meseci. I, razume se, više ne plaćaju porez. I da se odliv stanovništva nastavi tim tempom i u sledećih nekoliko meseci. Koji bi bio rezultat? Država bi prestala da postoji. Bez prihoda od poreza, nema budžeta, a onda nema ni države.

Novinske izdavačke kuće, jedna za drugom, su pred bankrotom, Foto Tanjug, AP, EPA,Superbus, RTS, RTV, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija i Fejsbuk...

Nešto slično se dešava i sa vodećim, najuticajnijim listovima. Finansijeri štampe, a to su pretplatnci i oni koji redovno kupuju novine na kioscima, glasaju novcem. U julu 2014. jedan časopis je izvestio o neverovatnim dramatičnim gubicima na kioscima u drugom tromesečju te godine i to za sledeće listove: FAZ, Die Welt i Handelsblatt. "Velt" i "Handelsblat" izgubili su petinu tiraža, a FAZ čak četvrtinu kupaca! "Handelsblat" se prodaje u tiražu od 5.000 primeraka dnevno...

Negativni trend se nastavlja. Vodeći mediji dobijaju jasan odgovor od građana. Da budem jasan: "ugledni" mediji žanju što su posejali. Dave se u sopstvenom smradu i bljuvotinama. Pad tiraža nema veze sa internetom, kako se tvrdi. Ljudi bi mogli, ako ne kupuju novine na kiosku, ili se odriču godišnje pretplate - da masovno uzimaju elektronska izdanja "kvalitetnih medija". Ali, narod to ne čini! Dosta im je primitivne propagande. Građani su pokazali "uglednoj štampi" da, ipak, nisu toliko nepismeni i glupi. Nemačka štampa doživljava najveći krizu otkako postoji a novinare masovno otpuštaju. Nemački zavod za zapošljavanje 2012. priznaje da su novinske izdavačke kuće jedna za drugom pred bankrotom, a na ulici se našla masa "kvalitetnih novinara".

Prognoza je da će od danas, kada pišem ovu knjigu, pa do 2022. svaki sedmi novinar ostati bez posla. Redakcije su znatno smanjile broj saradnika. Novinari postaju profesija koja izumire, kao što su nestajali sarači, obućari ili samardžije. Novinari postaju socijalni slučajevi. Srljanje u propast, čini se, nezadrživo je. List Rheinische Merkur prestao je da postoji 2010. Već je imao deficit od nekoliko milona evra.

Foto Tanjug, AP, EPA,Superbus, RTS, RTV, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija i Fejsbuk...

NA RED POSLE "Rajniše Merkura" je došao na Financial Times Deutschland, koji je 2000. osnovala hamburška medijska kompanija "Gruner + Jar". Bio je jedna od najuglednijih nemačkih ekonomskih novina. Čitala ga je nemačka finansijska elita. Bankrotirao je 2012, i 300 novinara je izgubilo posao. Privredni list Capital, osnovan 1962, takođe izdanje "Gruner + Jar", imao je tiraž 293.000 u 2000. godini i oko 137.000 u 2014. Tiraž je pao za više od polovine. Budućnost lista ne izgleda ružičasto. Časopis za poslovne ljude Impulse, osnovan 1980, takođe izdanje "Gruner + Jar", prodat je u januaru 2013. Samo Financial Times Deutschland doneo je izdavačkoj kući "Gruner + Jar" gubitak od 250 miliona evra.

Logično je da novinari i medijske kuće od uloženog novca ne prave gubitke. Ali upravo je to što većina njih radi godinama. "Frankfurter rundšau", osnovan 1945, i politički levičarski od samog početka, napravio je gubitak od oko 19 miliona evra 2012. a prethodne 2011. čak 20 miliona evra. Koncept je bio da list politički podržava SPD i propao je. Posle 66 godina postojanja "Frankfurter rundšau" je bankrotirao. Od 2011. još je izlazio, ali samo kao regionalni list. Dve godine kasnije, 2013. godine prestao je da postoji. Bankrot lista značio je, naravno, i masovnu nezaposlenost novinara. Svega nekoliko urednika tih dnevnih novina preuzeli su drugi mediji. Nekada renomirani "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ) ima samo 208.000 pretplatnika i duboko je u minusu.

Povećanja plata novinarima su otkazana za neodređeno vreme. I FAZ stoji pred bankrotom.

Abendzeitung iz Nirnberga, posle 93 godine, 2012. prestao je da postoji, a 35 novinara je izgubilo je posao. List duge tradicije Mnchner Abendzeitung u proleće 2014. prestao je da postoji. Imao je gubitke od 70 miliona evra . Preko noći 115 novinara ostalo je bez posla.

U januaru 2013. medijska grupa WAZ najavila je da će od februara zatvoriti redakciju lista Westflische Rundschau. Za pet godina izgubila je 50 miliona evra. General-Anzeiger iz Bona zatvorio je dopisništvo u Berlinu 31. decembra 2013. sa nadom da će uštedeti oko 400.000 evra godišnje. Tri berlinska dopisnika su ostala bez posla. U martu 2014. Westdeutsche Zeitung je objavio nameru da prepolovi broj novinara sa sto na pedeset.

* * * * * * * * *

Mašina robot protiv mejnstrim medija

ŠEFOVI MEDIJSKIH kuća očevidno ne vide suštinu promena. Naročito upadljiv primer je jedan od izdavača "Frankfurter algemajne cajtunga" Verner D'Inka. Povodom prestanka izlaska "Frankfurter rundšau", napisao je: "A kada nestanu poslednje pristojne novine, preostaju samo novine koje objavljuju tračeve i kafanske priče." Šta za tog izdavača FAZ znači "brbljanje", a šta ozbiljno novinarstvo? Kakav je to zastareli pogled na svet iz, recimo, prošlog 20. veka? Kao mladi urednik FAZ 1980-ih, još uvek sam stajao pored koleginice D"Inke u uredničkom timu FAZ. U to vreme smo pisali dobrim starim mehaničkim "šrajbmašinama", a novine su izlazile iz štamparije gde je olovo bilo najvažnije sredstvo za štampanje. To je bila epoha štampe i olova. Od tad se štampa promenila. Ali D'Inka nije u dovoljnoj meri pripremila novinare i zaposlene za nadolazeće, nagle digitalne promene. Da li nekog čudi što je nekad uspešni dnevnik kao "Frankfurter algemajne cajtung", sa takvim rukovodiocima kao pomenuta D'Inke, doživeo neuspeh i možda će uskoro da bankrotira? Mnogi novinari, očigledno, nemaju visoko mišljenje o sopstvenom radu. Ne cene sami sebe. Ne bi platili ni peni za to. Imamo rezultate ankete 1.300 novinara:

"Ono što, međutim, jeste iznenađujuće - da mnogi novinari nisu uvereni u vrednost svog rada, odnosno medija za koje rade puno radno vreme. Njih 38 odsto kaže da ne bi hteli da daju novac za čitanje onlajn izdanja medija u kome rade, samo 44 procenta je "signaliziralo spremnost da plati", kao što sam rekao; za svoj medij 17 odsto ispitanih ne zna ili ne daje nikakve informacije.

Foto Tanjug, AP, EPA,Superbus, RTS, RTV, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“, Vikipedija i Fejsbuk...

PA AKO SAMI novinari nisu uvereni u vrednost svog rada i ne žele da ga plate, kako očekuju da ih cene čitaoci? Budućnost žurnalizma izgleda mračna u zemljama nemačkog govornog područja. Umesto da kritički sagledamo situaciju - i dalje slušamo samohvalisanje. Ako želite da znate šta naši "kvalitetni novinari" mogu da očekuju, dovoljno je da bacite pogled na Sjedinjene Države. Ključna reč, koja zabrinjava Evropljane, jeste "novinarstvo robota". Jedan portal o toj pojavio pisao je 2014. godine:

Automatizovano novinarstvo odavno postoji u Sjedinjenim Državama. Forbes, na primer, ima ceo blog koji je popunila američka firma Narrative Science. Računar, odnosno kompjuter samostalno piše godišnje izveštaje o rashodima i prihodima firmi. Nedavno Los Angeles Times pokušao da uvede novi projekat. Reč je o projektu Quakebot. On objavljuje izveštaje o zemljotresima u čitavom svetu. Sve što pređe određenu jačinu, sve se objavljuje. Automatizovano novinarstvo robota najpopularnije je u sportskom izveštavanju.

Statsheet.com je specijalizovan za vesti iz košarke. Univerzitet Northwestern objavljuje vesti za bejzbol. Ono što mnogim novinarima zvuči kao futuristički scenario iz daleke budućnosti, već se testira iza kulisa i u samoj Nemačkoj. Ovde su i novinari-roboti u usponu. Agencija za komunikacije u Štutgartu razvila je "softver" koji može da formuliše članke na osnovu velikih količina podataka, bez intervencije urednika.

Mašina-robot uskoro će se takmičiti sa najmoćnijim mejnstrim medijima. Sve što vam tada treba jeste nekoliko iskusnih, glavnih "alfa novinara" koji određuju pravac politike redakcije i glavne smernice tekstova, a mašine-roboti, kompjuteri onda rade sve ostalo.

Pogledajte više