ZAPAD KREĆE U KRSTAŠKI RAT PROTIV SRBA: Bezočna obrazloženja o ubijanju civila i uništavanju ekonomije

Piše: Obrad Ković/ Iz neobjavljenog rukopisa "Stranputice sutrašnjice"

16. 11. 2023. u 07:00

ZA VREME "vazdušne kampanje sjedinjenih savezničkih snaga", kako su agresori nazvali ovu vazdušnu akciju, pogođeno je mnogo civilnih "meta".

Džejmi Šej, portparol NATO, Foto Profimedija, EPA, TANJUG\AP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Život su gubili ljudi, žene i deca, a veliki broj građana ostao je bez svojih kuća i radnih mesta. Ubijanje nevinih civila, na svakodnevnim konferencijama za štampu za učesnike medijske kampanje protiv srpskog naroda, portparol NATO Džejmi Šej cinično je nazvao "kolateralnom štetom". Tako su "uzgredna (kolateralna) šteta" postali deca i izginuli građani u bombardovanju voza u Grdeličkoj klisuri, masakrirana albanska kolona na Kosovu, pobijeni ljudi na varvarinskom mostu, poginuli bolesnici i osoblje sanatorijuma u Surdulici i stanovnici stambenih naselja u Aleksincu, Novom Pazaru, Beogradu, Nišu...

Ni sami agresori nisu krili zbog čega su se, namerno, od vojnih ciljeva preorijentisali na ubijanje civila i nanošenje patnje narodima u Srbiji. Američki senator Džo Liberman, na TV kanalu Foks-njuz, 24. maja 1999, obrazložio je ovu "novu strategiju": "Mi pokušavamo vazdušnim udarima da slomimo volju srpskog naroda, kako bi taj narod slomio volju svog vođe, kako bi on naredio svojim trupama da napuste Kosovo". Bombardovanje infrastrukture Srbije nije bilo jedino sredstvo "otežavanja svakodnevnog života Srba"; ono je, prema tekstu u "Internacional herald tribjunu" od 26. maja 1999. predstavljalo istovremeno i "razaranje ekonomske samostalnosti Srbije". Prema ovom tekstu, jedan visoki funkcioner Nemačke je tada podsmešljivo izjavio da "količina novca potrebnog da se ponovo izgrade mostovi ili samo da se izvuku olupine iz Dunava, obezbediće zemljama Zapada presudan uticaj. Razorena zemlja biće prinuđena da sledi diktat onih koji su je razorili, u nadi da će dobiti očajno potrebna sredstva za rekonstrukciju".

Aleksinac, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

BEZOČNA OBRAZLOŽENjA zbog čega su ubijani civili i uništavana ekonomija Srbije, bila su ispunjena i rasističkim nabojima. Džozef Bajden, uticajni demokrata i u to vreme predsednik pododbora za Evropu u Senatu SAD, za vreme bombardovanja izjavio je u emisiji Larija Kinga: "Ljudi kažu da je ovo građanski rat. To je kao kad kažete da je nacističko istrebljenje Jevreja bilo građanski rat".

Drugom prilikom, on je rekao za Si-En-En da je srpski narod "gomila nepismenih, degenerisanih decoubica, kasapa i seksualnih siledžija" i da bi "sve Srbe trebalo staviti u konclogore nacističkog tipa". A u "Njusviku", 12. aprila 1999, u članku "Osveta rase žrtava", napisano je: "Srbi su autsajderi Evrope, ogrezli u mržnji, odgojeni na samosažaljenju". I Bil Klinton, učestvujući u kampanji rasne mržnje, na Dan sećanja iste godine, poredio je Srbe sa nemačkim nacistima koji "sa visine gledaju na određenu rasu ili etničku grupu". Harvardski profesor Danijel Jonah Goldhagen izneo je, takođe, rasističku tvrdnju da su "genocidni ubica" Milošević i srpski narod "odani jednoj ideologiji koja poziva na osvajanje životnog prostora" (...) "Srbi su krenuli da eliminišu albansko stanovništvo na Kosovu u akciji koja podseća na genocid nad Jevrejima". "Zapad mora", istakao je univerzitetski profesor Goldhagei, "da zauzme Srbiju da je 'denacizuje' i prevaspita", a "njihova zemlja mora da se stavi pod tutorstvo".

Ovo je, zaključuje u svojoj knjizi "Suludi krstaši" Dajana Džonston, bio poziv na ideološki krstaški rat, uz obrazloženje da nasilje mora da se primeni kako bi se "popravilo pogrešno mišljenje jednog celog naroda". Paralela sa Hitlerom i genocidom nad Jevrejima ... omogućava 'snagama dobra', Sjedinjenim Državama, da vojnički poraze 'zlo', a "mit o cikličnom ponavljanju genocida može da služi kao izgovor za bezbroj osvajačkih ratova radi 'prevaspitanja' svih moralno deficitarnih naroda na svetu.

* * * * * * * * *

PREVASPITAVANjE NARODA OSIROMAŠENIM URANIJUMOM

EKSPERT ZA EKSPLOZIVE dr Mirjana Anđelković Lukić, u knjizi "Darovi Milosrdnog anđela", sagledala je i obradila katastrofalne posledice bombardovanja na sadašnje i buduće generacije u SR Jugoslaviji; ona je iznela precizne naučne podatke o svim vrstama eksploziva, projektila i bombi koje je agresor upotrebio, ali i radiološke (nuklearne), hemijske i biološke aspekte NATO agresije. Time je upozorila javnost na ekološku destruktivnost NATO agresije (kisele kiše, uništavanje ozonskog omotača, izazivanje klizišta, itd), i, što je najznačajnije, na pogubno kratkotrajno i dugoročno dejstvo upotrebljene municije sa osiromašenim uranijumom na ljude i celokupan živi svet (što potvrđuju podaci o sve većem broju obolelih i umrlih od malignih bolesti).

Senator Džo Liberman, Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Pritom je Mirjana Anđelković Lukić sagledala i posledice NATO agresije sa aspekta kršenja međunarodnih konvencija i principa međunarodnog humanitarnog prava, ali i, što je posebno važno, ukazala je i na naučna istraživanja u Srbiji, u kojima su osvojeni proizvodi-adsorbenti koji, istakla je, "kao da spadaju u domen naučne fantastike", jer neutrališu dejstvo osiromašenog uranijuma i koji mogu da se upotrebe za sanaciju kontaminiranih područja i radioaktivno ozračenih ljudi.

Nasuprot stavu dr Mirjane Anđelković Lukić o štetnom delovanju osiromašenog uranijuma po zdravlje bombardovanih, među epodemiolozima u svetu, pa i u Srbiji, postoje tvrdnje da uranijum nije uzrok obolevanja od raka. Međutim, neurohirurg profesor dr Danica Grujičić, tada direktor beogradskog Instituta za onkologiju, a danas ministar zdravlja, zajedno sa grupom medicinskih stručnjaka i građana, iznela je u sredstvima javnog informisanja stanovište da je povećanjem broja malignih bolesti posle bombardovanja nastupila i ekološka katastrofa regionalnh razmera.

KRVAVI RASNI SUKOBI U AMERICI


KARAKTERISTIČNO je da su rasističke optužbe upućene Srbima najčešće dolazile iz SAD, zemlje koja se u prošlosti ne može podičiti politikom ravnopravnosti među rasama. Nastale na uništavanju američkih indijanskih starosedelaca i robovlasničkoj vladavini belih kolonista nad uvezenim crnim Afrikancima - SAD su se neprestano tresle u krvavim rasnim ratnim sukobima i veličanstvenom otporu boraca za ljudska prava. Tako se i dogodilo da posle samo dvadesetak godina od rasističkih američkih izjava o Srbima, SAD ponovo dožive velike rasne nemire. Širom Amerike, 26. maja 2020. započeli su masovni protesti, jer je dan ranije, 25. maja, u Mineapolisu beli policajac Derek Šovin ugušio Afroamerikanca Džordža Flojda, pritiskujući mu kolenima vrat. Pokret pod nazivom "Životi crnaca su važni" rasplamsao se širom Sjedinjenih Američkih Država u vreme smrtonosne pandemije korone. Sukobi demonstranata sa policijom bili su tako žestoki da je i sam predsednik države Donald Tramp morao jedno vreme da se krije u bunkeru Bele kuće. Rasni nemiri proširili su se na Veliku Britaniju, Zapadnu Evropu, Australiju i Novi Zeland. I kao što to obično biva, rasni nemiri bili su dobra prilika za skupljanje političkih poena i predizborne razračune među političarima...(Tako je onaj isti Džo Bajden, koji je svojevremeno izjavio da bi "sve Srbe trebalo staviti u konc-logore nacističkog tipa", sada kao predsednički protivkandidat Demokratske stranke Donaldu Trampu i potonji predsedik SAD, izjavio da je "demonstrirati protiv brutalnosti pravo i potreba" i optužio Trampa za "potpirivanje rasnih tenzija".

"VEČERNjE NOVOSTI" su 10. oktobra 2020. objavile tekst u kome je najavljeno da će našim sudovima biti podneto pet pilot-tužbi protiv članica NATO snaga koje su bombardovale Kosmet i južnu Srbiju municijom sa osiromašenim uranijumom. Tužitelji su nekadašnji rezervisti, oficiri, policajci i civili koji su oboleli od karcinoma, a za vreme NATO bombardovanja bili su na KiM ili u Vranju. Zbog toga je u Niš je doputovao italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja da pomogne srpskom kolegi Srđanu Aleksiću u finalizovanju tužbi protiv članica Alijanse koji su ugrozili zdravlje i živote ljudi tokom bombardovanja 1999. godine. Tartalja je pred italijanskim pravosuđem dobio više od 170 presuda u korist vojnika iz mirovnih misija koji su boravili na bombardovanim teritorijama bivše Jugoslavije i oboleli od kancera (a neki od njih i umrli) zbog osiromašenog uranijuma. Prva tužba protiv NATO alijanse zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom 1999. godine, zabeleženo je u beogradskoj štampi, podneta je 20. januara 2021. godine Višem sudu u Beogradu.

* * * * * * * * *

"BONDSTIL" STRATEŠKA RASKRSNICA IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA

POTPISIVANjEM KUMANOVSKOG sporazuma - 9. juna i donošenjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN - 10. juna 1998. godine - potvrđen je državni suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije. Južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija ostala je u sastavu Srbije, sa zahtevom da joj se obezbedi široka autonomija i suštinska samouprava. Na Kosovu i Metohiji su razmeštene međunarodne mirovne snage pod okriljem UN (jugoslovenska vojska i policija su se povukle sa Kosmeta, a među "mirovnjake", kao "bezbednosno jezgro", raspoređeni su i vojnici iz NATO država koje su bombardovale srpske zemlje). Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 garantovali su demilitarizaciju OVK i drugih naoružanih kosovskih Albanaca i "bezbednosno okruženje za brzi povratak izbeglica i raseljenih". Nijedna od ovih garancija nije ispunjena. Srpski prognanici se retko vraćaju na svoja ognjišta, gde ih, pod zaštitom "vlasti", čekaju novi pogromi albanskih terorista. Umesto demilitarizacije, OVK se "transformisala" u "legalne oružane snage Kosova". Jugoslaviji i Srbiji nikad nije bilo dozvoljeno da, prema slovu oba međunarodna dokumenta, deo svojih snaga (do hiljadu vojnika) vrate na Kosmet.
Amerikanci su ubrzo u srpskoj pokrajini kraj Uroševca izgradili vojnu bazu "Bondstil".

Kamp "Bondstil" , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Računalo se, očigledno, da će se preko Kosova obnoviti prisustvo na Balkanu i pojačati strateško partnerstvo između SAD i Turske, čiji se uticaj kao regionalne sile proteže sve do naftom bogatih bivših sovjetskih republika. "Bondstil" je izgrađen kraj strateške raskrsnice puteva između Istoka i Zapada, "Koridora 8" i "Koridora 10", u blizini dva planinska prevoja na pravcu sever- jug koji omogućavaju saobraćaj između severne i srednje Evrope do egejske luke Soluna. Amerikancima se veoma žurilo. Ne konsultujući ni svoje saveznike u NATO, i ne trudeći se da plate konfiskovanu zemlju, još manje da traže dozvolu vlasti Srbije, Sjedinjene Države su eksproprisale 315 hektara brežuljkastog terena koji je poravnan i pretvoren u bazu. Kamp "Bondstil" prostire se na više od 3,6 kvadratnih kilometara; pored vojnih poligona, tu se nalaze i dve crkve, supermarketi, škole, park za razonodu, kao i stambene četvrti za 6.000 vojnika. Opisan kao najveća američka baza posle vijetnamskog rata, kamp je "enklava od čvrsto građenog materijala koja može da nadživi sve političke nemire na Kosovu, kao što je Gvantanamo baza opstala uprkos revoluciji na Kubi.

* * * * * * * * *

TEROR ALBANACA PRED OČIMA MEĐUNARODNIH MIROVNjAKA

AGRESIJA NA SR JUGOSLAVIJU izvedena je da bi, navodno, u ovom delu Srbije bilo zaustavljeno kršenje ljudskih prava kosovskih Albanaca, ali je tek tada nastupilo vreme istinskog i masovnog kršenja ljudskih prava. Već prvih meseci međunarodnog protektorata nad Kosovom i Metohijom u ovoj pokrajini je zavladao neviđeni, koordinirani teror nad srpskim stanovništvom i svima onima koji nisu bili uz albanske pobunjenike. Pred očima međunarodnih "mirovnjaka" Albanci su izvršili više od 8.000 terorističkih akcija; preko 2.000 ljudi, uglavnom Srba, pobijeno je; mnogi od njih su oteti i likvidirani, a da im se ni grobovi ne znaju - oko 60 odsto ukupne srpske populacije u pokrajini - više od 250.000 ljudi, žena i dece je proterano, a njihova imovina, stanovi, kuće i zemlja su uzurpirani. Uništeno je i oštećeno oko 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira.

Bil Klinton i Madlen Olbrajt , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

ITALIJANSKI ČASOPIS "Panorama" objavio je u januaru 2009. godine tekst o skrivanju albanskog masakra nad Srbima posle ulaska NATO vojnika na Kosovo i Metohiju. "Panorama" je citirala generala Maura del Vekja, potonjeg člana italijanskog Senata, koji je u junu 1999. godine komandovao snagama od 7.000 ljudi, o prvim danima njihovog boravka na Kosmetu. "Svakog jutra u prvih 15-20 dana obaveštavali su me o pronađenim telima Srba i Roma, ostavljenim po ulicama i putevima. (...) Ko nije pobegao rizikovao je smrt ili otmicu", priča Del Vekjo. "Napuštene srpske kuće su sravnjivane sa zemljom ili paljene.

Albanci su napadali i crkve i manastire. Cilj je bio da se anulira svaki oblik srpskog prisustva". Te 1999. godine, istaknuto je u "Panorami", za Italijane druga strana medalje rata na Kosovu predstavljala je tabu o kojem se nije smelo pričati novinarima. Fotografije koje su snimili italijanskn vojnici i svedočenja o posleratnim žrtvama albanskih terorista, proglašeni su tajnom.

* * * * * * * * *

HAŠKI TRIBUNAL UNIŠTAVA DOKAZE O ZLOČINIMA

TREBALO JE DA PROĐE deset godina od albanskih zločina počinjenih pred očima međunarodnih "mirovnih snaga", pa da delovi istine izađu pred zapadnu javnost. U dokumentarnoj emisiji Bi-Bi-SI-ja novinaru Niku Torpu su i albanski svedoci potvrdili da su pripadnici takozvane Oslobodilčke vojske Kosova počinili masovne otmice, ubistva i mučenja u logorima na Kosmetu i u severnoj Albaniji. I Majkl Montgomeri, dopisnik "Dejli telegrafa" za Balkan, otkrio je uznemiravajuće dokaze o zločinima koje su tokom i posle rata na Kosmetu i u logorima u Albaniji počinili pripadnici OVK.

Informacije do kojih je došao, radeći zajedno sa kolegom Stivenom Smitom, Montgomeri je predao Unmiku.

Mnogi svedoci potvrdili su da je u Albaniji poostojala zloglasna "žuta kuća" u kojoj su otetim Srbima vađeni organi, koji su potom preko organizacije međunarodnog kriminala prodavani hirurškim klinikama širom sveta. Istragu o "žutoj kući" kraj Burela u Albaniji vodio je Hoze Pablo Barojbar, šef kancelarije UN za nestala lica u Prištini, koji je svoje dokaze prosledio Unmiku.

DOKAZI O "ŽUTOJ KUĆI" i trgovini organima kosovskih Srba, koje su godinama prikupljali institucije i pojedinci, upućeni su Haškom tribunalu, a onda su, slažu se svi istraživači, netragom nestali.. Afera je u javnosti izbila kada je o tome objavila knjigu "Lov" Karla del Ponte, bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala. Njen koautor na ovoj knjizi, istražitelj ovog tribunala i novinar "Njujor tajmsa" Čak Sudetić, obelodanio je glasilima da "Ponteova nije znala da su fizički dokazi, među kojima i medicinski materijali, uništeni u Tribunalu" i da je "odluka o uništenju doneta na višem nivou".

Municija sa osiromašenim uranijumom , Foto Profimedija, EPA, TANJUGAP, Piksel, Raško-prizrenska eparhija, printscreen RTS, "Jutjub", Televizija Vojvodine, Dokumentacija „Novosti“ i "Vikipedija"

Tako se, posle deset godina namernog ćutanja i sistematskog uklanjanja tragova o ovim zločinima, istraga našla na početku. Parlamentarna skupština Saveta Evrope, zadužuje tada Švajcarca, bivšeg tužioca koji se istakao u rasvetljavanju drugih veoma delikatnih slučajeva - Dika Martija, da sprovede istragu i rasvetli teške tvrdnje Karle del Ponte.

Marti je o tome šta je sve, istražujući "žutu kuću" i trgovinu ljudskim organima, doživeo u Beogradu, Prištini i Tirani objavio knjigu sećanja "Izvesna predstava o pravdi (Čečenija-CIA-Kosovo-Droga)". Knjiga je prvo objavljena 2018. u Lozani, a sledeće 2019. godine pojavljuje se u Beogradu, u izdanju beogradske "Metele", "Henie" iz Siona i NID Kompanije "Novosti" ad Beograd. U odeljku knjige "Kip u Prištini" (str. 245-267) Dik Marti piše o trgovini ljudskim organima.

Pogledajte više