KAKO JE EFEKAT FENSKOG VETRA SRBIJI DONEO PRAVE LETNJE TEMPERATURE? Stručnjak pojasnio o čemu je reč

Novosti online 20. 10. 2023. u 16:00

U MNOGIM delovima sveta vetar ima fenske karakteristike, jer donosi osetniji porast temperature vazduha i snižava vlažnost vazduha.

Foto: K. Mihajlović

Danas će u Srbiji veoma jak, na planinama i olujni jugozapadni vetar imati fenski efekat, pa se u Podrinju i u Kolubarskom okrugu očekuje i do 32°C, u Beogradu do 30°C.

Noć ka sa subotu biće usred jeseni tropska, jer se temperatura usled fenskog efekta vetra u severnim, centralnim i zapadnim predelima Srbije neće spuštati ispod 20°C, lokalno ni ispod 22-23°C.

Zašto ovih dana duva jugozapadni vetar sa fenskim efektom i zašto su temperature ekstremno visoke?

Srbija i naše područje ovih dana pod uticajem su veoma snažnog ciklona sa zapada Evrope, čiji se centar nalazi nedaleko od zapadne obale Francuske. Srbija se nalazi u prednjem delu ciklona, pa preovladavaju veoma snažna južna i jugozaopadna visinska strujanja. Kako olujni južni vetar duva iznad Mediterana i Jadranskog mora, kada južni vetar naiđe na prepreku poput visokih Dinarskih planinana duž Jadrana, vazduh nađe na prepreku, pa počinje da se uzdiže, hladi i kondenzuje, što stvara jake i obilne kiše i svežije vreme na navetrenim stranama, u ovom slučaju duž Jadrana, ali i u Negotinskoj Krajini gde se ne očekuju padavine, ali temperature neće preći 20°C, pojasnio je meteorolog Đorđe Đurić.

Kada vazduh pređe preko prepreke, odnosno preko planinskih vrhova, počinje da se spušta i zagreva, što dovodi do isušivanja vazduha, pa na zavetrenim stranama preovladava suvo, često i vedro i osetno toplije, u odnosu na navetrene strane.

Čim se naruši ovakva siniptička situacija i južni i jugozapadni vetar zameni severni, dolazi do naoblačenja sa padavinama, uz osetniji pad temperature vazduha.

Ovaj vetar najizraženiji je i najjačeg intenziteta u brdsko-planinskim predelima. Nastaje kada se sa jedne strane formira anticklon ili viši pritisak, a sa druge strane planine ciklon ili niži vazdušni pritisak.

Tada vazduh počinje da struji od višeg ka nižem pritisku. Kada se vazduh uzdiže uz planine, hladi se i kondenzuje i na padinama i pri vrhu formira oblake i daje padavine (navetrene strane). Kada se vazduh prebaci preko vrhova i planinske prepreke, spušta se niz planine, zagreva i naglo podiže temperaturu vazduha, a snižava vlažnost vazduha.

Što je planinska prepreka viša, to će biti i veći porast temperature vazduha. Tako da da ovaj vetar zavetrenim stranama osim porasta temperature, donosi i suvo vreme. U zimskom delu godine, ovaj vetar sa fenskim karakteristikama veoma naglo topi sneg. Tempetura može da poraste i za preko 20 stepeni u jednom danu.

Inače, snažan jugozapadni vetar duvao je 11. januara 2018. godine i u brdsko-planinskim predelima Srbije i regiona imao je veoma izražen fenski efekat, pa je tako doneo temperature i do 19°C, koliko je mereno u Loznici i u Beogradu.

Njegove fenske karakteristike dosegle su čak do Vojvodine i nižih predela. Jedino je u Negotinskoj Krajini vetar bio sasvim slab, severoistočni, a temperatura oko 0°C.

U oblasti Dinarskih planina tada je jugozapadni vetar imao olujne udare i više od 70 km/h, dok na je na viskokim planinama Bosne zabeležen i uraganski udar od 144 km/h, koliko je merneo na vrhu Bjelašnice iznad Sarajeva.

Olujni jugo u oblasti Jadrana imao je udare i preko 100 km/h i podizao je veoma visoke plimne talase.

Ovaj vetar veoma je česta pojava tokom zimskih meseci. U našim predelima duva u oblasti Dinarskih planina i veoma utiče na vreme u Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, a najviši porast temperature donosi Vojvodini, Mačvi, Beogradu, Podrinju, Slavoniji, Semberiji, Bosanskoj Krajini, Posavini i severnim predelima Crne Gore.

Duž Jadrana i na planinama okrenutim ka Jadranu donosio je obilne pljuskove.

Veoma je česta pojava i u Alpima, gde bukvalno "guta" sneg na severnim padinama Alpa, na jugu Nemačke.

Veoma česta duva i u oblasti Stenovitih planina, odnosno na zapadu SAD. Tada se vlažan vazduh sa padavinama premešta preko zapadnih padina, ali se spušta kao veoma suv i topao preko istočnih.

U ovim delovima sveta naziva se i "snegožder". Temperature u jednom danu mogu da porastu sa -30 na čak +20°C, a dešavalo se da u svega nekoliko minuta temperatura sa -20°C poraste na +10°C i snežni pokrivač i ne stigne da se otopi, već ispari. Ovaj vetar može zbog naglog topljenja snega da izazove i katastrofalne poplave. Inače, u nasim predelima je otopio i preko 40 cm snežnog pokrivača u svega nekoliko dana. Leti je ređa pojava.

Tada donosi vrelo vreme i pogodan je za nastanak i širenje šumsmih požara. Košava je vetar fenskog karaktera i u proseku donosu porast temperature vazduha i za 5°C, ali zbog olujnih udara i isparavanja sa kože, osećaj je da je mnogo hladnije. Inače, košava ima jugoistočni smer.

Ukoliko više preovladava anticklonska košava i istočniji pravac, tada donsoi pad temperature vazduha. Bura je zimi ledeni vetar, a prema Jadranu se spušta niz visoke planine. Umesto da donese porast temperature, temperatrura naglo opadne, jer ledeni vazduh sapalnisnkih vrhova i ne stigne da se zagreje, jer su visoke planine iznad samog Jadranskog mora.

Leti može da donose vreo vazduh i utiče na šumske požare. Veoma je suv vetar.

Fenski efekat u Srbiji i u regionu biće najizraženiji danas, ali se očekuje povremeno i u narednom periodu.

Fenski efekat veoma nepovoljno deluje po ljude i životinje, a ova pojava može da izazove razdražljivost i nervozu i veoma utiče na zdravlje ljudi, naročito na one osobe koje već pate od hroničnih bolesti.

Današnja biometerološka situacija u Srbiji biće veoma nepovoljna, kako zbog jakog fenskog vetra i visokih temperatura, tako i zbog veoma niskog vazdušnog pritiska, zbog uticaja ciklona. Koliko je danas toplo govori i podatak da su temperature i za 10 do 15 stepeni više od proseka za ovo doba godine, dok prosek maksimalne temperature iznosi od 14 do 18°C.

(Telegraf.rs)

BONUS VIDEO: KOME SMETAJU DECA SA KOSMETA?Snimak koji će vam naterati suze na oči

Pogledajte više