I RODITELJI DECU GURAJU U OPASNOST: Sve je veći pogubni uticaj popularnih društvenih mreža na sve generacije

Novosti online 30. 09. 2023. u 07:35

NEKA vaše dete postane poznato - ovo je slogan na flajerima koji su ubačeni u poštanske sandučiće mnogih Beograđana, a na kojima se reklamira "škola" snalaženja na platformi "Tik-tok". Slični pamfleti dele se i ispred škola, a u pratećem tekstu stoji da je reč o trenutno najtraženijoj profesiji - biti influenser na "Tik-toku". Navodno, ankete pokazuju da trećina mališana izražava želju da postane upravo to.

FOTO: Arhiva novosti

Ova vrsta reklama upućena odraslima pokazuje samo jedno - da među roditeljima ima mnogo onih koji bi svoje nerealizovane ambicije preneli na decu i poslali ih u "školicu" koja će ih "naučiti" da postanu slavni i bogati. Istovremeno, svedoci smo najbrutalnijih opasnosti koje prete tinejdžerima i mlađima, ne samo na "Tik-toku", već i na drugim platformama. Zbog brojnih izazova mnogi od njih sebi ili drugima ugrožavaju život.

Među takvim izazovima je i "hromiranje", koje podrazumeva disanje isparenja iz štetnih materija, poput sprejeva i boja. Zbog ovoga su dve četranestogodišnjakinje preminule, jedna u Irskoj, druga u Australiji. Naročito popularan jedno vreme bio je "izazov gušenja", koji je odneo više života. Učesnici su morali sebe da guše dok ne padnu u nesvest. Dečak Arči iz Britanije je zbog toga bio na aparatima pet meseci i preminuo.

ZAVRŠAVAJU U BOLNICI

KRAJEM prošle godine, veliki broj dece završio je u bolnicama širom Slavonije zbog opasnog izazova "Udari ga u testise". U maju je u Beogradu bilo dosta problema zbog izazova u kom su deca trčala za autobusom, da bi onog trenutka kada se vrata zatvore i on krene, odvrnuli ventil koji "parališe" vozilo. Autobus se naglo zaustavlja, a putnici su u opasnosti da se ozbiljno povrede.

Tu su i izazovi za one između 20 i 30 godina, prozvani "srpski rulet", u kojima vozači voze u kontrasmeru na auto-putu ili gradom, noću, bez upaljenih farova. I ovaj izazov je odneo ove godine najmanje jedan život.

Foto: Printskrin Facebook

Ana Vlajković

- Tinejdžeri su skloni ispitivanju sopstvenih i granica koje im postavljaju roditelji i društvo - kaže psihoterapeutkinja Ana Vlajković. - Stalno istražuju dokle mogu da idu, a da nemaju jasnu svest o tome da je život konačan i da se u slučaju nesreće film ne može vratiti unazad. Slična je situacija i sa dvadesetogodišnjacima koji su tek izašli iz adolescencije, a da još nisu sasvim ušli u odraslo doba. Budući da platformu "Tik-tok" najviše prate mladi, logično je da takvu vrstu izazova na njoj i viđamo. Ali, nije ova platforma izmislila te izazove. Imali smo ih i pre. Pre deceniju moji studenti su učestvovali u "čelindžu" da sruče sebi kofu leda na glavu, uprkos upozorenjima lekara da može doći do moždanog udara.

Ipak, čini se da su sada izazovi sve ekstremniji. Vlajkovićeva ističe da je mladima u tom uzastu najvažnija pripadnost vršnjačkoj grupi i da, ako ne urade ono što se od njih traži, mogu biti izopšteni, pa i maltretirani. Osim toga, mnogi žive za taj minut slave, za veliki broj pregleda i "lajkova", bez svesti da će ih već za dva minuta pratioci zaboraviti i "odskrolovati" na drugi sadržaj.

- Što se tiče roditelja koji žele da im deca budu popularna na društvenim mrežama, u pitanju su isti oni koji prate influensere i rijaliti programe, pa je teško od njih očekivati kritičnost - kaže Vlajkovićeva.

FOTO: Privatna arhiva

Petar Vasić

IT stručnjak Petar Vasić slaže se da izazovi nisu novost i da su neki od njih na "Jutjubu" ili "Rilsu" čak gori nego na "Tik-toku", pa su zbog njih deca skakala sa krovova.

KLIPOVI KAO DROGA

MREŽE evoluiraju, dolaze nove platforme bazirane na novim tehnologijama, objašnjava Vasić, i dodaje da svaki klip mora da bude napravljen tako da gledaocu na kraju podigne "dopamin". Zato on posle stalno traži još i još. Klipovi deluju kao droga i neophodno je da roditelji nađu pravu meru za svoju decu.

- Ako isključimo globalnu demonizaciju "Tik-toka", iza koje stoje vlasnici nekih drugih platformi, činjenica je da su na svim društvenim mrežama deca van kontrole. Nije rešenje da roditelji zabrane korišćenje platforme, jer je dete pod velikim socijalnim pritiskom - svi su na mreži, svi o njoj pričaju i ono će biti isključeno ako odskače. Pravo rešenje je da roditelji odvoje vreme, upoznaju se sa funkcionisanjem mreža i razgovaraju sa mališanima o opasnostima - kaže Vasić.

TUŽBA ZBOG SAMOUBISTVA DETETA

MARI je imala 15 godina, živela je u Kasisu pored Marselja i imala višak kilograma i probleme zbog toga. Na kraju se obesila u svojoj sobi. Njeni roditelji, dve godine kasnije, tuže "Tik-tok" jer ništa nije učinio na spasavanju mladog bića u nevolji, koje je svoje namere otvoreno objavljivalo preko ove društvene mreže.

Njeni roditelji smatraju da je trebalo aktivirati sistem cenzure u ovakvim slučajevima, da bi se spasao život njihovog deteta, ali i druge dece koja se suočavaju sa sličnim problemima. Tužba podneta u Tulonu protiv "Tik-toka" objašnjena je motivima kao što su provociranje na samoubistvo, nepružanje pomoći osobi u nevolji i propagiranje ili reklamiranje sredstava kojima se oduzima život. Jer devojčici su stizali sadržaji koji su je upravo kuražili da digne ruku na sebe.

Treba istaći da je u Francuskoj samoubistvo drugi po redu uzrok smrti kod dece između 15 i 24 godine, a većina njih vreme provodi upravo na društvenim mrežama.

"Tik-tok" na svom sajtu objašnjava da na osnovu pregledanih sadržaja korisniku mogu da predlože druge video-zapise slične sadržine. Oni koji ih gledaju takođe su pozvani da ocene da li im se video dopada, što takođe služi za dalju selekciju. Postavlja se, međutim, pitanje otkud takvi sadržaji, kao što je pohvala suicidu. Advokat porodice smatra da "Tik-tok" kao akter u javnom životu ima odgovornost, a po zakonu podsticanje na samoubistvo je zabranjeno. G. Č.

Pogledajte više