ANALIZA "NOVOSTI" HOĆEMO LI UČITELJE PRAVITI OD BLATA: Danas mladi ljudi uporno beže od ove nekada ugledne profesije

 Štaviše, upozorava nas da prosvetiteljska profesija u našem društvu zabrinjavajuće bledi i to u epohi koja vapi za brižnošću nad mladim ljudima, porodicom, tradicijom, moralom, religijom i modernom pedagogogijom. Čezne za učiteljem - svetionikom i uzorom, posle porodice, najbitnijom ličnošću u životu svakog od nas.

Mnoge škole muku muče sa nedostatkom učiteljskog i nastavnog kadra, a maturanti sve ređe biraju učiteljski poziv. Pedagoški fakultet u Somboru, stasao na tradiciji obrazovanja srpskih učitelja, započetoj 1. maja 1787. godine osnivanjem "Norme" u Habsburškoj monarhiji u ovom gradu na zapadu današnje Bačke, u prvom roku upisalo je samo četrnaestoro studenata. Duplo manje nego lane. Stanje je slično i na fakultetima u Vranju, Užicu, Jagodini i Leposaviću, dok su u Beogradu brojke nešto povoljnije.

 Prof. dr Saša Marković, dekan somborskog fakulteta, ne nada se da će u narednom upisnom roku biti popunjeno još 36 preostalih mesta uprkos činjenici da ova visokoobrazovna ustanova, u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, školuje učitelje sa područja cele Vojvodine.

- Koliko je slika porazna govori i podatak da smo uoči upisa promovisali naš fakultet u Kikindi, gradu koji naredne godine neće imati učitelje, te da je njihov gradonačelnik obećao stipendiju studentima koji odaberu fakultet u Somboru, ali niko nam se nije upisao iz Kikinde kao ni iz Sombora i Novog Sada, mada biroi za zapošljavanje u tim gradovima na evidenciji nemaju nijednog učitelja. Došlo nam je njih četrnaestoro čija ljubav prema prosveti počiva na entuzijazmu - upozorava profesor Marković.

Pita se naš sagovornik šta će ostati od srpskog obrazovanja, koje je ionako već dugo u krizi, ako profesija učitelj i dalje bude zavisila samo od entuzijazma?

Apeluje da materijalni status prosvetnih radnika hitno treba poboljšati jer "nedopustivo je da učitelj posle pet godina školovanja ima nižu zaradu od prosečne, nižu i od konobarske i da, istovremeno, trpi pretnje nekog šizofrenog učenika".

- Moramo da radimo na stalnom unapređenju prosvete jer ako to ne učinimo, u budućnosti ćemo učitelje "praviti" od blata. Nacija bez kvalitetnog obrazovana u 21. veku izgubiće se u globalističkoj oluji. Moramo da radimo na stalnom unapređenju prosvete, ali i svakog segmenta našeg društva. Veoma je važno i da vratimo i pristojnost izgovorene reči, bez anarhije i cinizma i ostrašćene komunikacije - zaključuje dekan Marković.

    Unapređenje komunikacije kao presudnog vezivnog tkiva između učitelja, đaka i njihovih roditelja, jedan je od prioriteta za profesora Radivoja Stojkovića, predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta i dugogodišnjeg direktora novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" izrasle na temeljima srpske osnovne škole iz 1703. godine.

- Autoritet je uvek u tesnoj vezi sa ličnošću nastavnika. Tako je bilo pre dva i po veka, a biće i ubuduće. Kroz nastavnikovu ličnost gradi se tanana veza poštovanja između učenika i učitelja - naglašava za "Novosti" prof. Stojković uz opažanje da se potrebe i interesovanja današnjih đaka ne menjaju iz generacije u generaciju već iz godine u godinu.

Te promene, smatra ovaj profesor matematike i informatike, učitelji i nastavnici trebalo bi da imaju na umu i da im se prilagođavaju jer od učenika više ne treba tražiti prostu reprodukciju podataka koju uvek mogu lako da pronađu na internetu.