ZAŠTO NAS NAPADAJU SVE ČEŠĆE OLUJE? Naučnici otkrili razlog i objasnili da će to biti još gore
EKSTREMNI vremenski uslovi, od toplotnih talasa do neuobičajeno jakih pljuskova, prouzrokovali su velike zemljotrese širom sveta ove godine, sa hiljadama ljudi koji su poginuli i milionima koji su raseljeni.
U poslednja tri meseca, monsunske kiše su izazvale katastrofalne poplave u Bangladešu, a ekstremni toplotni talasi zavladali su delovima južne Azije i Evrope. U međuvremenu, dugotrajna suša u istočnoj Africi je ostavila milione ljudi na ivici gladi.
Većina toga, kažu naučnici, upravo je ono što se očekuje od klimatskih promena, piše "CBC News".
U utorak je tim klimatologa objavio studiju u časopisu "Environmental Research: Climate". Istraživači su pomno proučili ulogu koju su klimatske promene imale u pojedinim vremenskim pojavama u poslednje dve decenije. Nalazi potvrđuju upozorenja o tome kako će globalno zagrevanje promeniti naš svet - i takođe jasno pokazuju koje informacije nedostaju.
Klimatske promene utiču na toplotne talase i ekstremne kiše
U svom osvrtu, naučnici su se oslonili na stotine studija ili istraživanja koja imaju za cilj da izračunaju kako su klimatske promene uticale na neki ekstremni događaj koristeći računarske simulacije i posmatranja vremena.
Za toplotne talase i ekstremne kiše, "smatramo da mnogo bolje razumemo kako se intenzitet tih događaja menja zbog klimatskih promena", rekao je koautor studije Luk Harington, klimatolog sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu.
Međutim, manje se razume kako klimatske promene utiču na šumske požare i sušu. Takođe, postoje velike praznine u podacima za mnoge zemlje sa niskim i srednjim prihodima, što otežava razumevanje onoga što se događa u tim regijama, rekla je koautorka Friderike Oto, jedna od klimatološkinja koja vodi međunarodnu istraživačku saradnju "World Weather Attribution" (WWA).
Klimatske promene doprinele toplotnom talasu u Indiji
Uz toplotne talase veoma je verovatno da klimatske promene pogoršavaju stvari.
- Gotovo svi toplotni talasi širom sveta postali su intenzivniji i verovatniji zbog klimatskih promena - rekao je koautor studije Ben Klark, naučnik sa Univerziteta u Oksfordu.
Uopšteno, toplotni udar, za koji je pre bila verovatnoća prema 10, sada je gotovo tri puta verovatnija i dostiže vrhunac na temperaturama višim za oko jedan stepen nego što bi bilo bez klimatskih promena. Aprilski toplotni talas gde se živa pela iznad 50 stepeni Celzijusovih u Indiji i Pakistanu, na primer, bio je 30 puta verovatnija zbog klimatskih promena, navodi WWA.
Toplotni talasi širom severne hemisfere u junu - od Evrope do Sjedinjenih Država - naglašavaju "tačno ono što naš rad pokazuje: učestalost toplotnih talasa značajno je porasla", rekao je Oto.
Smanjenje prolećne kišne sezone povezano sa toplijim vodama u Indijskom okeanu
Nedavno je Kina doživela opsežne poplave nakon obilnih kiša. U isto vreme, Bangladeš su pogodile poplave prouzrokovane poplavom. Uopšteno, epizode obilnih padavina postaju sve češće i intenzivnije. To je zato što topliji vazduh zadržava više vlage, pa su olujni oblaci "teži" pre nego što se eventualno razbiju. Ipak, uticaj se razlikuje od regije do regije, a neka područja nemaju dovoljno kiše, navodi se u studiji.
Naučnicima je teže da shvate kako klimatske promene utiču na sušu. Neke regije su patile od stalne suše. Više temperature na zapadu SAD-a, na primer, brže tope snežni pokrivač i podstiču isparavanje, navodi se u studiji.
I dok istočnoafričke suše tek treba direktno povezati sa klimatskim promenama, naučnici kažu da je smanjenje prolećne kišne sezone povezano sa toplijim vodama u Indijskom okeanu. To uzrokuje da kiša pada brzo preko okeana pre nego što stigne do Afričkog roga.
Jača rizik od požara i tropskih oluja na kopnu
Toplotni talasi i suše takođe pogoršavaju šumske požare, posebno megapožare — one koji spaljuju više od 100.000 hektara. Požar je besneo američkom saveznom državom Novi Meksiko u aprilu, nakon što je izmakao kontroli, prema američkoj Šumarskoj službi. U požarima je izgorelo 341.000 hektara.
Porasla je i učestalost oluja na globalnom nivou. Međutim, cikloni su sada češći u središnjem Pacifiku i na severnom Atlantiku, a manje u Bengalskom zalivu, zapadnom severnom Pacifiku i južnom Indijskom okeanu, navodi se u studiji.
Intenzivnije postaju i tropske oluje te se češće zaustavljaju na kopnu gde mogu da donesu više kiše na jednom području. Dakle, iako klimatske promene možda nisu učinile verovatnijim stvaranje ciklona Batsirai koji je u februaru pogodio Madagaskar, verovatno su ga učinile intenzivnijim i sposobnim da uništi više od 120.000 domova.
BONUS VIDEO: PADAO GRAD VELIČINE ORAHA - Jako nevreme i kiša u čačanskom kraju
(Blic)