KAZNU OD 35 GODINA IZDRŽAVA U ESTONIJI: Martić iz zatvora traži da mu se ukine presuda za raketiranje Karlovca

 On kaznu od 35 godina zatvora, koje mu je izrekao Haški tribunal, izdržava u estonskom Tartu, ali ovom osudom nije obuhvaćeno granatiranje Karlovca, tokom međuetničkogg sukoba u Hrvatskoj 1991-1995, već samo Zagreba. Zato je pred zagrebačkim Županijskim sudom naknadno osuđen, u odsustvu, 2020. godine, na sedam godina zatvora.

Martićeva žalba prezentovana je na sednici Vrhovnog suda, koji bi o njoj trebalo da odluči, kao i o žalbi Milana Čeleketića, bivšeg generala vojske Republike Srpske Krajine, koji je, takođe u odsustvu, osuđen zbog raketiranja Karlovca i Zagreba na maksimalnih 20 godina zatvora. I on i Martić su nepravosnažno oslobođeni optužbi za raketiranje Jastrebarskog.

Martić u žalbi, koju je predstavio njegov advokat Tihomir Rubeša, smatra da su nepravosnažnom presudom povređene odredbe Kaznenog zakona, jer njegovo delovanje nije pravno kvalifikovano kao produženo kazneno delo, dok Čeleketićevo jeste.

- Već u trenutku podizanja optužnice pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) bilo je jasno da se Martić tereti i za granatiranje Karlovca, Siska i drugih mesta u Hrvatskoj, sve na osnovu jedinstvene zapovesti, no taj sud je odluku doneo samo u odnosu na raketiranje Zagreba. Po mišljenju obrane, u istoj činjeničnoj pravnoj situaciji nije bilo ispravno primeniti različite koncepte - u slučaju Čeleketića produženog kaznenog dela, a u slučaju Martića pojedinačnog kaznenog dela - kazao je Rubeša.

U žalbi je navedeno i da nije dokazano postojanje Martićeve naredbe da se raketnom i topničkom vatrom gađaju civilni ciljevi.

-  Upotrebu oružja neposredno određuje zapovednik jedinice, a to nije bio Milan Martić. Neka naredba u smislu napada na određene gradove postojala je i ranije, nije utvrđeno ko ju je doneo, a u spisu postoji podatak da je Čeleketić, 1. maja 1995, na sastanku Veća odbrane u Kninu izričito zapovedio komandantima korpusa da se izvrši odmazda po ciljevima u Sisku, Karlovcu, Zagrebu i Kutini, ali ciljevi nisu precizirani - navedeno je u Martićevoj žalbi.

Kad je u pitanju visina kazne, u žalbi se navodi da je Županijski sud trebalo da izrekne jedinstvenu kaznu, jer se Martić u to vreme već nalazio na izdržavanju kazne koju mu je izrekao Haški sud.

- Propust suda da to učini ide na štetu osuđenika, koji bi u tom slučaju, nakon izdržane prve kazne, morao u celini da odsluži i drugu - naveo je u žalbi Martić, a prenose hrvatski mediji.

Tužilaštvo se žalilo na visinu Martićeve kazne jer je smatraju preniskom i traži da mu se kazna povisi.