VERONAUKA DECU UČI I LJUBAVI I MORALU: Episkop novobrdski Ilarion, vikar patrijarha Porfirija, govori za "Novosti"

Ona izvire iz šire društvene uloge Srpske pravoslavne crkve koja se tiče očuvanja tradicionalnog sistema vrednosti i odbrane javnog morala - upozorava, u intervjuu "Novostima", episkop Ilarion novobrdski i vikar patrijarha srpskog Porfirija.

Poslednjih decenija ulažu se veliki napori, spolja, a delom i u Srbiji, da se naš tradicionalni sistem vrednosti, proveren i potvrđen vekovnim iskustvom našeg naroda, zameni novim. Šta je lice, a šta naličje uvezenih vrednosti?

- Nažalost taj sistem i u zemljama iz kojih je izvezen i iz kojih se drugima nameće, što na mekan, što na tvrd način, pokazao se tragičnim po društveni moral, po osećaj pripadnosti i odgovornosti za zajednicu. Jedini parametar koji pokazuje taj sistem, barem zasada je ekonomski. Razlog za to je činjenica da nagonsko ponašanje ljudi (tzv. konzumerizam) zaista povećava potrošnju, a ona doprinosi ekonomskom rastu. Međutim, naličje ovih procesa, koje se ne može izbeći, jesu razvrat i agresija u društvu.

Koje najuzvišenije vrednosti đaci imaju priliku da spoznaju i usvoje na časovima veronauke?

- Reč je pre svega o ljubavi prema Bogu koji nam se otkriva kroz ljubav prema bližnjima - porodici, drugovima. Svima nam je neophodno međusobno uvažavanje i poštovanje koje treba da se kod učenika razvija iz odnosa prema roditeljima i nastavnicima. Međutim, iako je priča o vrednostima važna, treba imati na umu da je ona od sekundarnog značaja i da ima tek deskriptivnu ulogu. Normativu, pak imaju, pre svega dela i postupci nas starijih.

Kakva dela starijih najblagotvornije utiču na decu?

- Najvažnije je da se deca obrazuju u duhu ljubavi od strane roditelja i nastavnika, koji pre svega treba da im prenose utehu koju su sami primili od Boga. Svrha hrišćanskog obrazovanja je razvoj ljudske ličnosti koja sebe ostvaruje kroz odnos u izvornoj slobodi i ljubavi prema Bogu, čoveku i svoj tvorevini.

Prema prošlogodišnjim podacima Ministarstva prosvete, u Srbiji versku nastavu pohađa 60 odsto osnovaca i srednjoškolaca, dok je 40 procenata kao izborni predmet uzelo građansko vaspitanje. Jeste li zadovoljni odzivom?

- Kada govorimo o kvantitetu, podaci su još za nijansu povoljniji u prilog odziva đaka na versku nastavu. Međutim, kada je reč o učinku verske nastave, tj. o kvalitetu, rezultati nisu jednako povoljni. Pored toga što se i putem medija i društvenih mreža promovišu sadržaji koji rastaču javni moral i podstiču nagonsko ponašanje ljudi, učinku verske nastave u školama koji ne odgovara objektivnim potrebama društva doprinosi i njen formalno-pravni status.

Na početku uvođenja verske nastave u škole, novembra 2001. godine, bilo je velikih otpora u samom obrazovnom sistemu. Da li je u međuvremenu rešen status veronauke?

- Otpori i danas postoje, i ne jenjavaju. U takvoj atmosferi ne samo da nije rešen status predmeta, radno-pravni status veroučitelja, nego je sve učinjeno da se direktorima omogući izbacivanje verske nastave iz rasporeda časova. Ako uzmemo u obzir pomenute probleme, jasno je da se od bilo kog predmeta u takvim uslovima ne može očekivati da donese toliko velike i duboke promene koje su potrebne našem društvu.

Na koje načine se u školama đaci i njihovi roditelji obeshrabruju u opredeljivanju za veronauku?

- Problem je nastao onog trenutka kada je odlukom Ministarstva prosvete nametnuto rešenje po kojem se grupe za versku nastavu i građansko vaspitanje ne formiraju na nivou jednog odeljenja, nego na nivou čitavog razreda. Tom odlukom je odziv dece počeo da utiče na visinu plate nastavnika jednog i drugog predmeta. Nažalost, građansko vaspitanje predstavlja sredstvo koje direktori škola neretko koriste za sticanje naklonosti kolega i čuvanja mira u kolektivu, jer mogu da ga predaju svi nastavnici u školi. U takvim okolnostima, manipulacija izborom roditelja i učenika se odvija na najrazličitije načine. Neretko se učenici, bez njihovog znanja, a od strane odeljenskog starešine, prebace na građansko vaspitanje, kako bi se sačuvao fond časova nastavniku tog predmeta ili se prosto ne dozvoli prelazak na versku nastavu.

Imamo li dovoljan broj veroučitelja za nastavu u školama?

- Ako uzmemo u obzir činjenicu da su veroučitelji zaposleni na određeno vreme, da se svako malo preti ukidanjem verske nastave, da Ministarstvo prosvete nezakonitim merama, bez odobrenja Komisije za versku nastavu u školama, smanjuje broj grupa za versku nastavu iz godine u godinu, jasno je da pravi problem ne leži u broju diplomiranih teologa, nego u uslovima rada na radnom mestu veroučitelja. Kao ilustraciju navešću samo jedan primer: od 14 beogradskih veroučitelja iz Odeljenja za dijalog u kulturi, od kojih su gotovo svi imali po dva svršena fakulteta, u prosveti je ostalo njih dvoje.

Kako biste opisali trenutni položaj verske nastave u srpskim školama?

- Praktično smo, od mogućnosti da se izbor predmeta vrši na početku svakog razreda, preko mogućnosti da se izabrani predmet promeni jednom u toku ciklusa, došli u situaciju da se roditeljima i đacima izbor dozvoljava samo na početku obrazovnog ciklusa. Međutim, ni to nije bilo dovoljno, nego su iz posebnih zakona izbačene odredbe o obaveznom predstavljanju izbornih premeta i predavača roditeljima i đacima. Time je zapravo ozakonjen mehanizam u kojem se manipuliše izborom roditelja i đaka. Brojni su konkretni primeri nedostojne manipulacije i pritiska na roditelje i đake ovim povodom.

Pre dve godine tradicionalne crkve i verske zajednice zatražile su od nadležnih organa vraćanje statusa verske nastave iz izbornog programa u izborni predmet. Da li je ikada stigao odgovor sa tih adresa?

- Formalni odgovor nikada nije stigao mada ima naznaka da postoji dobra volja da se ovaj, potpuno bespotrebno nastali, problem reši. Od dobre volje, naravno, nema koristi ako ne rezultira dobrim delima. Naš cilj je da, oslanjajući se na iskustvo evropskih zemalja i obraćajući pažnju na osobenosti našeg društva, čuvajući konfesionalnost verske nastave da što prisnije sarađujemo sa prosvetnim organima i zajednički radimo na njenom unapređenju. Sigurni smo da verska nastava može dati značajan doprinos ostvarivanju vaspitnih ciljeva našeg obrazovnog sistema, i doprineti humanijim odnosima u našem društvu.

U vojnim školama omiljena

A U KOJOJ meri je veronauka prihvaćena u Vojsci Srbije?

- Po završetku epohe koju je, u našoj zemlji, obeležavao, između ostalog razorni uticaj totalitarne ideologije, društvo je spontano počelo da se vraća izvornim tradicijama na kojima je kroz istoriju počivalo. Uloga SPC je suštinski u vezi sa nastankom naše srednjovekovne države i njenih institucija kao i sa njihovom obnovom u novijoj istoriji. Jedan od najboljih primera je Vojska Srbije u kojoj danas postoji jasna svest o značaju vojnih sveštenika i bogoslužbenih mesta u vojnim objektima dok je odziv u vojnim školama devedeset procenata od ukupnog broja učenika.

I Evropska unija uči o veri

A GOTOVO sve države Evrope imaju versku nastavu, a u Grčkoj i Austriji ona je obavezna. Kakav oblik veronauke primenjuju škole u Evropi?

- Najčešći oblik veronauke u EU upravo je onaj koji vlada kod nas, konfesionalni. To znači da su najvažnija pitanja - pitanja nastavnih kurikuluma, nastavnih sredstava i lica koja izvode samu nastavu - pod ingerencijom crkava i verskih zajednica. Naš model je jedinstven u Evropi u pogledu nivoa međusobne saradnje crkava i verskih zajednica na planu veronauke. Nijedno od navedenih pitanja nije u ingerenciji samo pojedinačne crkve i verske zajednice u našoj zemlji, nego svih njih zajedno. To je garant da se u nastavim planovima ili udžbenicima ne mogu naći sadržaji koji su uvredljivi ili diskriminatorni u odnosu na bilo koju versku zajednicu.

Nauka u Kneževini Srbiji

U KNEŽEVINI Srbiji i u Crnoj Gori veronauka je u školskim svedočanstvima bila prvi navedeni predmet pod imenom Nauka hrišćanska. Iza nje sledili su Srpski jezik i ostali predmeti.

Godine 1905. Glas Crnogorca objavio je oglas u kojem je jedan od uslova za upisivanje u Gimnaziju na Cetinju bilo polaganje prijemnog ispita "iz vjeronauke, srpskog jezika i matematike". Urednik lista Lazar Tomanović kritikovao je Svetozara Pribićevića, ministra prosvete Kraljevine SHS, zbog naredbe da učitelji pitaju roditelje da li žele da im deca pohađaju veronauku. Tradicionalne vrednosti, po Tomanoviću, "nisu stvar izbora".

Komunistička vlast nije ostavila izbor - izbacila je veronauku iz škola.