PUCAO JE DOK JE MOGAO, A ONDA JE TELOM ŠTITIO RATNE DRUGOVE: Dragan poginuo je na Vaskrs na Košarama 1999. godine

Mladi graničar se spominje u svakom zapisu ove bitke, o njemu danas svedoče, ljudi koji su preživeli pakao Košara, svi oni koji znaju kako je branio kotu 502.

- Šumar je šarao levo i desno koseći teroriste iz prve i druge linije napada - zapisao je Nenad Milkić u svojoj knjizi „Zov karaule“. - Sa prvim hicima adrenalin je počeo da skače i pomislio je da bi ovako mogao ceo dan. On je i mogao, ali municije, jednostavno, više nije bilo. Sa škljocanjem praznog oružja svest mu se vratila i pred njim se ukazao prizor bojišta. Na čistini je nepomično ležalo nekoliko terorista. Drugi su bojažljivo dizali glave gledali u njegovom pravcu. On je ustao, pogledao iza sebe i video kako su njegovi drugovi dovoljno odmakli, uzeo je bombu i bacio je prema napadačima. Kupio je sebi još nekoliko sekundi. Sasvim dovoljno da se okrene i potrči. Ali je posle par koraka zastao. Mitraljez – prostrujalo mu je kroz misli, Srbin nikada ne ostavlja svoje oružje, setio se rečenice svog pradede Solunca.

Trsteničani dobro pamte priču o Milićevom herojstvu, koji je bio u martovskoj klasi 1998. i bio jedan od osam stradalih vojnika 53.graničnog bataljona 11.aprila. Sećanje na njega čuvaju i u selu Medveđa kod Trstenika, gde je njegov lik oslikan na muralu fasade stare škole iz 1827. godine. Na istoj strani školske zgrade oslikani su i likovi trojice hrabrih trsteničkih vojnika, nastradalih u ratovima 90-ih. Zvali su se Saša Milanović, Dragan Trošić i Nebojša Staničić. Nisu zaboravljeni.