KAKVO VOĆE I POVRĆE JEDEMO? Prosečan konzument u svojoj borbi za zdravu hranu ima samo jedno oružje – informacije

Pitanje bezbednosti hrane, posebno voća i povrća, jedno je od najvažnijih u današnje vreme, a tome posebno doprinosi velika količina namirnica iz dalekih zemalja nedovoljno poznatih po primeni strogih propisa u agraru. Praksa pokazuje da su građani Srbije nepoverljiviji prema stranim proizvođačima i da se radije okreću domaćim ratarima i njihovoj robi, bez razlike da li je izložena na pijacama ili objektima velikih trgovinskih lanaca.

Bez obzira na poreklo namirnica, među potrošačima vlada najveći “strah od prskanja”, iako agrotehničari redovno objašnjavaju da primena zaštitnih sredstava nije opasna po zdravlje ako se pravilno sprovodi – ispravnim izborom sredstva, dobrim tajmingom i praćenjem karence. Nutricionista dr Milan Bogdanović sve dileme oko kvaliteta hrane svodi na polušalu da je svo voće i povrće zdravo, dok se drugačije ne dokaže.

- Prosečan konzument u svojoj borbi za zdravu hranu ima samo jedno oružje – informacije. Deklaracije i etikete kriju veliki broj odgovora na naša svakodnevna pitanja. Voće i povrće koje su u prodaji van sezone svakako ne bi trebalo masovnije kupovati, delom i zbog nenaklonosti organizma da uzima namirnice „kad im vreme nije“. Dakle, treba težiti ka proverenim proizvodima, dobijenih tradicionalnim načinima, i uz sve mere neophodne higijenske mere – objašnjava Bogdanović.

Proizvođači i stručnjaci za agrar nemaju dileme da je Srbija zdrava sredina za poljoprivredu i da u njenoj zemlji mogu da se uzgajaju proizvodi vrhunskih nutritivnih vrednosti uz minimum agrotehničkih mera, posebno primene sredstava za zaštitu bilja. Na putu voća i povrća od njive do trpeze, bez razlike da li je reč o uvoznim ili domaćim proizvodima, više je nivoa kontrola koju sprovodi država, ali svoje zahteve bezbednosti sve češće postavljaju i trgovci.

Jovana Jovanović iz sela Donja Lakošnica kod Leskovca na svom porodičnom gazdinstvu površine dva hektra gaji papriku „kozji rog“, koju potom suši i plasira u maloprodajne objekte Maxi, trgovinskog lanca „Delez“. Laboratorijska kontrola ispravnosti najpre je bio uslov plasmana robe, potom deo proizvođačke rutine, da bi postala sastavni deo procesa. To je potrebno, kako kaže, radi bezbednosti i mira svih – proizvođača, trgovca i kupca u maloprodaji.

- U Zavod za javno zdravlje u Leskovcu nosimo po stotinu paprika na analizu. Posle uzorkovanja, u periodu od pet do sedam dana, stižu rezultati ispravnosti namirinice i preporučenosti za svakodnevnu upotrebu po nizu parametara, uključujući i ostatke pesticida. Radimo takođe i tzv. nutritivnu tabelu, na osnovu koje stičemo precizan uvid u količine masti, soli, kiselina, vode i drugih materija. Nama ide u prilog da imamo što više objektivnih informacija o robi koju proizvodimo, jer ćemo tako lakše da je plasiramo – objašnjava Jovanović.

OŠTRIJI STANDARDI

Standardi bezbednosti hrane u razvijenijim zemljama, kako formalni, tako i običajni, neprekidno se pooštravaju. Svedoci smo razvoja organske proizvodnje i u našoj zemlji, što je u Evropi i SAD odavno svakodnevica. Poslednja tekovina u evropskim državama jeste proizvodnja voća i povrća bez ostatka pesticida. Cilj je proizvod koji će u trenutku berbe i plasmana sadržati zanemarljivu količinu hemijskih materija ili ih neće uopšte biti. Ovaj standard je stigao u Srbiju, prati ga stroga kontrola i monitoring, a očekuje se da ove godine više proizvoda ponese žig „Bez ostatka pesticida“.