SVAĐA RODITELJA DECI NANOSI BOL ISTO KAO BATINE: Za godinu 2.000 slučajeva fizičkog nasilja, bilo i seksualnog

Položaj dece i mladih bio je glavna tema ovogodišnjeg Svetskog dana socijalnog rada, a podaci pokazuju da je od 1,2 miliona dece i mladih u Srbiji njih 180.000 u sistemu socijalne zaštite. Trend porasta zabeležen je između 2012. i 2019, a od epidemije korone vlada stagnacija.

- Najčešće smo svedoci kombinacije različitih oblika nasilja, a sve češće centrima stižu prijave vezane za zloupotrebu dečjeg rada. Opet su vidljiviji i dečji brakovi, kao i deca - žrtve trgovine ljudima - naglašava Perić.

Međutim, ono što društvo često zaboravlja jeste činjenica da su deca žrtve nasilja i onda kada se ono ne vrši direktno nad njima, već nad drugim članom porodice. Kada ih noću bude svađe iz druge sobe, pa ujutro jednog od roditelja vide sa modricama, ili kada se vrate iz škole i nađu porazbijane stvari u stanu. Decom se manipuliše i prilikom razvoda braka.

- Sve su to vrste nasilja - kaže Sandra Perić. - Na terenu viđamo decu sa očiglednim povredama ili tragovima gašenja cigareta. To su visokoistraumirana deca i potrebno je mnogo rada sa njima.

Pored onih koji su žrtve nasilja, centri za socijalni rad na evidenciji imaju i mlađe od 14, koji, iako krivično neodgovorni, imaju problema sa ponašanjem ili su počinili krivična dela, kao i krivično odgovorne između 14 i 18 godina.

Specijalni pedagog Nada Šarac, iz Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, upozorava da 85 odsto ovih mališana ima probleme iz sfere mentalnog zdravlja: 40 odsto već ima uspostavljenu dijagnozu, a 45 odsto ih je u fazi dijagnostikovanja.

- Unicef i Ministarstvo zdravlja rade na kreiranju minimalnog paketa usluga iz oblasti mentalnog zdravlja i psihološke podrške, a pilot-projekti trenutno se odvijaju u Zrenjaninu, Subotici i Kragujevcu. Krajnji cilj je formiranje centara za prevenciju mentalnih poremećaja za decu i mlade - ističe Šarac.

Poseban problem u sistemu socijalne zaštite jeste nedostatak hraniteljskih porodica. U ovom trenutku u Srbiji o oko 6.000 dece brine oko 4.500 hranitelja, dok se 800-900 njih nalazi u institucijama. Oko 35 odsto hranitelja su srodničke porodice, koje ne odgajaju "tuđu" decu. Procene su da u ovom času nedostaje oko 600 hranitelja.

- Četvrtina dece u ovim porodicama ima razvojne i kompleksne zdravstvene probleme - kaže Mirjana Novakov, socijalni radnik, iz Asocijacije centara za porodični smeštaj i usvojenje. - Za hranitelje to je dvadesetčetvoročasovni rad, sedam dana u nedelji, bez odmora i predaha. Mnogima od njih potrebno je osnaživanje odnosno podrška da ne odustanu.