IZ ŠKOLSKE KLUPE ZA KOMANDE "MIGA": Vrh oružanih snaga Srbije povlači poteze čiji je primarni cilj kadrovsko jačanje ratnog vazduhoplovstva

U ukupnoj upisnoj kvoti rezervisano je 30 mesta za vojne gim­nazijalce čiji je životni cilj - vojna avijacija i pi­lotski poziv.

Formalno formiranje vazduhoplovnog odelje­nja i konkursni poziv za prijavljivanje budućih vojnih gimnazijalaca deo je procesa otvaranja vra­ta sistema odbrane svima čiji je cilj zvanje vojnog pilota.

Put školovanja i ospo­sobljavanja za letača u uni­formi, za razliku od pret­hodnih decenija, današnji četrnaestogodišnjaci mo­gu da počnu već na prvim časovima u Vojnoj gim­naziji. Sledeća stanica za većinu njih je vazduho­plovni smer na Vojnoj aka­demiji, a sa oficirskim činom sledi i željeno me­sto - u eskadrilama Vojske Srbije.

Usmeravanjem najmla­đih pripadnika sistema odbrane ka pilotskom po­zivu, ali i konkursom za prijem vazduhoplovnih oficira u rezervi, vojni vrh pokušava da kadrovski ojača Ratno vazduhoplov­stvo, ali i populariše rad u oružanim snagama. To je odgovor na globalni trend pada popularno­sti, koji se beleži u svim evropskim armijama, ali i na sve veće potrebe naše vojske za ovim kadrom.

Ministarstvo odbrane nedavno je drugi put obja­vilo javni poziv za Kurs slušalaca za rezervne oficire roda avijacije. Polaznici koji uspešno završe kurs imaće pri­liku da stupe u profesio­nalnu vojnu službu, dobiju čin potporučnika i na­stave letačku obuku kako bi postali piloti Ratnog vazduhoplovstva.

Kadrovsko pitanje u borbenoj avijaciji poseb­no je postalo aktuelno poslednjih godina u jeku procesa modernizacije vojske i nabavke borbenih aviona i helikoptera. Operativna skadrila od 14 "migova 29", kao i sve izvesnija perspektiva na­bavke francuskih "rafa­la" drastično je povećala potrebe oružanih snaga za mladim pilotima. Kao standard se uzima da jedna eskadri­la (12-14 aviona) traži gotovo 30 spremnih pilota i desetine pripad­nika tehničke službe.

Vazduhoplovni as u pen­ziji Boriša Mandić, jedan od osnivača udruženja pi­lota nadzvučne avijacije, pozdravlja poteze države i vojske na privlačenju budu­ćih avijatičara i predlaže dodatne poteze za populari­zaciju pilotskog poziva:

- Formiranje vazduho­plovnog odeljenja u Vojnoj gimnaziji je dobar potez. Ali potreban je još jedan - osnivanje i opremanje Centra za promotivno, motivaciono i selektivno letenje na jednom od aktiv­nih sportskih aerodroma. Mladi ljudi, već od 15. godine života, u skladu sa propisima tu bi planski i sistematski sticali te­orijska znanja i praktična letačka iskustva. To bi podrazumevalo i jedri­ličarsku i padobransku obuku, kao i selekciju na motornim avionima - kaže Mandić i naglašava da bi se tako obezbedio konstan­tan kadrovski priliv za vojnu avijaciju.

SAT LETA NEKOLIKO HILjADA EVRA

PUT borbenog pilota od školske klupe do kokpita aviona košta - mi­lione. Primera radi, školovanje oficira koji će sesti za komande lovačkog aviona u oružanim snagama SAD procenjeno je na čak pet miliona dolara. Najskuplje stavke u troškovniku obrazovanja pilota jeste amortizacija letelica i potrošnja goriva - sat leta lovačkog aviona košta najmanje nekoliko hiljada evra. U ukupan iznos ulaze i bojeva gađanja, noćna obuka, letenje u složenim meteo uslovima... Radi poređenja, od civilnih zanimanja najskuplje je školovanje sto­matologa, ali ono - od prvog slova do titule "dr" ne prelazi 100.000 evra.

Na sve to, pilot se usavršava, uči i vežba tokom cele letačke karijere, što takođe ima svoju cenu.