MINISTAR MIHAILO JOVANOVIĆ ZA "NOVOSTI" OTKRIVA: Da li će REM dobiti veću autonomiju a rijaliti drakonske kazne

Ovako, za "Novosti", tokom posete našoj redakciji, ponosno govori Mihailo Jovanović, koji je pre četiri meseca došao na čelo Ministarstva informisanja i telekomunikacija sa mesta direktora Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Naš gost posebno apostrofira da je elektronska pismenost jedan od prioriteta i da će do 2025. i najudaljenije selo u Srbiji imati brzi internet.

- Kada je 2017. premijerka  Brnabić postavila digitalizaciju u vrh agende Vlade Srbije, mnogu su zajedljivo govorili: "Hoćemo kanalizaciju, nećemo digitalizaciju." Pogrešili su. U međuvremenu smo zajedno pokazali koliki je značaj digitalizacije za reformu javne uprave, prosvetu, ekonomiju i industriju. Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) prepoznat je kao najveća neto izvozna grana. Rezultati su fantastični. Izvoz IKT usluga u prošloj godini iznosio je 2,7 milijardi evra, a 2010. bio je tek nešto više od 300 miliona. Više od sedam puta smo povećali izvoz naše "pameti" i znanja. Naš sektor je najbolji od svih u Srbiji. Samo u prošloj godini suficit je bio dve milijarde.

* Mogu li ti rezultati da budu još bolji?

- Naravno. Moja misija i zadatak kao ministra informisanja i telekomunikacija je da podstičem digitalizaciju, i u konkretnim projektima i zakonodavno.

* Najavili ste ambiciozan projekat ruralnog širokopojasnog pristupa internetu, po kome bi skoro sva domaćinstva u svim krajevima Srbije imala brz pristup internetu. Kako će se to ostvariti?

- Interesantan je podatak da 25 odsto teritorije Srbije nema pristup brzom internetu. To su uglavnom ruralna naselja širom zemlje. Situacija je nešto bolja u Vojvodini, Beogradu i drugim većim gradovima, mada i pojedine beogradske opštine imaju problem sa internetom. Bez intervencije države i subvencionisanja izgradnje mreže, na jugu Srbije ne može ništa da se uradi. Telekom operateri nemaju interes da ulažu u to i zato smo pokrenuli projekat "Brzi internet u selima". Krenuli smo od sela Zagorica u Topoli. A, obećao sam sebi da ću ići od sela do sela da vidim kako se sprovodi uvođenje interneta. To je veliki projekat. Meštani su oduševljeni, jer na taj način mogu da ostanu na selu. Deca mogu da pohađaju onlajn nastavu, imaju digitalne udžbenike, umesto da pešače do škole. To je prilika da sela nastave da žive.

* Da li ste mapirali probleme na našoj medijskoj sceni? Šta ste uočili kao najveći problem u našoj branši?

- Od prvog dana se trudim da razumem sve probleme sa kojima se susreće medijska scena. Zbog toga sam insistirao da moj prvi sastanak koji se tiče ove teme bude sa medijskim i novinskim udruženjima koja su radila na izradi Medijske strategije i Akcionog plana. Moja obaveza kao resornog ministra je prevashodno uređivanje zakonodavnog okvira kako bi Srbija dobila moderno i uređeno medijsko tržište. Jako mi je važno da kompletnu reformu medijske scene radimo u dijalogu i imamo inkluzivan proces, jer smatram da je jako važno čuti sva mišljenja, U toku je izrada predloga dva zakona, prvi je bazični o informisanju i medijima, dok drugi, o elektronskim medijima, definiše status Regulatornog tela za elektronske medije i razmenu audio-vizuelnog sadržaja. Očekujem da ti predlozi već u martu ili aprilu budu na javnoj raspravi.

* Možete li nam, makar u naznakama, reći koje bi to novine mogle da budu u odnosu na postojeća zakonska rešenja?

- Ideja je da se uvede digitalna platforma za transparentnije apliciranje za sredstva koje obezbeđuje država. Trenutno je taj proces dosta otežan administrativno, a digitalizaciju vidim kao šansu da obezbedimo još efikasniji i transparentniji proces. Takođe, predstoji nam i javna rasprava, stoga želim da pozovem sve medije, novinare, organizacije civilnog društva da uzmu učešće u javnoj raspravi, jer samo zajedno možemo doći do najkvalitetnijeg akta. Važno mesto zauzeće kodeks novinara, kao i samoregulacija. Posao ministra nije da ide i da opominje. Moramo da vodimo računa o govoru mržnje, lažnim vestima, kao i o bezbednosti novinara jer to je od fundamentalne vrednosti za sve nas koji živimo u Republici Srbiji.

* Šta mislite posle sadašnjih iskustava i privatizacije, koliko je država pogrešila što je izlazila iz medija?

- Ovo pitanje ostavljam analitičarima i stručnoj akademskoj zajednici. Verujem da će neki podržavati, neki kritikovati. Na meni kao ministru je da učinim sve što je u mojoj moći da medijskoj sceni obezbedim savremen zakonodavni okvir.

* Kada se pokrenula tema o petoj nacionalnoj frekvenciji, prozivali su i vas. Koliki je tu udeo politike, a kolike su potrebe da postoji peti realni opseg?

- Kao što ne razumem kad građani protestuju ispred zgrade Vlade zbog neke odluke suda ili tužilaštva, isto tako ne razumem kakve sad ovo ima veze sa pozicijom ministra informisanja i telekomunikacija. Svaka institucija ima svoja zaduženja i nadležnosti. Moje komentarisanje tog procesa, koji, složićemo se, nije nijednim svojim delom u mojoj nadležnosti kao ministra, može samo da se protumači kao pritisak na nezavisno regulatorno telo.

* Opšta ocena javnosti je da su rijaliti programi postali društvena pošast. Ako već neće biti drakonskih mera i zabrana takvih sadržaja, da li se oni barem mogu ograničiti?

- Ovo je debata koja se vodi u našem društvu, ali isto tako u evropskim i svetskim. Nažalost, primećujem da je to tema za koju se dosta "navija" kako na jednu, tako i na drugu stranu. Zato nam je bitno da imamo uređen zakonodavni okvir. Moramo u Zakonu o elektronskim medijima da položaj REM-a dodatno osnažimo i osamostalimo kako bi oni mogli da reaguju na svako kršenje zakona.

*Dokle se stiglo sa projektom povezivanja škola na brzi internet?

- Do sada je povezano na brzi internet 1.600 škola. Svi imaju bežični internet, digitalnu nastavu i digitalne učionice. Do leta će 1.800 objekata biti povezano i sa tim završavamo pokrivanje svih škola internetom. Problem kojim ćemo se posebno baviti jeste pažnja na nastavi, želimo da mi kontrolišemo sadržaj koji dajemo deci. Na tom internetu ne mogu da surfuju, nego ih usmeravamo na korisne i bitne sadržaje. Naša ideja je da napravimo digitalnu platformu, da kontrolišemo sadržaj i vreme koje učenici provode na internetu. Naše istraživanje je pokazalo da deca mimo škole u proseku provode dva i po sata na internetu, a da se više od 60 odsto njih informiše putem društvenih mreža. Za gotovo 70 odsto njih glavna mreža je "Tiktok". Treba se boriti s tim.

* Šta podrazumeva Strategija razvoja veštačke inteligencije?

- Vlada je 2019. donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, koja se svodi se na to da se velika količina podataka obrađuje u kratkom vremenskom roku, a na osnovu toga se donose određeni zaključci. Već se primenjuje u analizi saobraćaja. Uneli smo podatke o lokacijama najčešćih saobraćajnih nezgoda na raskrsnicama i na osnovu toga saznali smo gde treba da stavimo pešačke prelaze. U okviru velikog državnog Data centra u Kragujevcu, pre nekoliko godina, napravili smo nacionalnu platformu za razvoj veštačke inteligencije. To je superbrzi kompjuter na koji smo povezali naučno-tehnološke parkove, tehničke fakultete, mlade IT kompanije, bez naknade i oni rade razne simulacije. Na primer, jedan tim je dobio da radi analizu mape zvezda i sazvežđa, ali su mnogo korisniji praktični projekti, poput čitanja radioloških nalaza.

* Kako veštačka inteligencija može da tumači radiološke nalaze?

- U medicini se sve više primenjuje veštačka inteligencija. Potrebno je imati stručnjake koji znaju da pogledaju nalaz koji nije jednostavan. Korist veštačke inteligencije i učenja jeste da su pravi lekari rekli da veštačka inteligencija bolje može da pročita nalaz čak i od njih. Ipak, ukoliko "kompjuter" sumnja na loš rezultat, "pozvaće" čoveka da to proveri i pomogne pacijentu.