HIRURGU PLATA PREMA BROJU OPERACIJA: Šta donosi uvođenje normi u zdravstvu, koje bi do jeseni trebalo da budu utvrđene za sve specijaliste

I. Kovačić, V. Crnjanski Spasojević

18. 02. 2023. u 10:00

PO novim pravilnicima, čija izrada je pri samom kraju, hirurg koji uradi 300 operacija godišnje biće više plaćen od kolege koji za isti period uradi 10 puta manje. Ova praksa do sada nije postojala, već su hirurzi, bez obzira na ostvareni učinak, primali punu platu.

FOTO: Arhiva novosti

Kako za "Novosti" objašnjava dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, cilj je da bude odvojen rad od nerada i, shodno tome, i nagrađen.

- To neće biti ocenjivanje rada, već nagrađivanje po učinku, pa koliko ko zaradi - kaže Đerlek - Želimo da unapređujemo zdravstveni sistem i zato, osim što upućujemo molbu kolegama, imamo zadatak i da tražimo da odrade ono što piše u njihovim ugovorima.

Svaki zaposleni ima prava, ali ima i obaveze, a one su određene normama, odnosno brojem pregleda i operacija. Novi pravilnik zasad propisuje norme isključivo za hirurge. Do polovine godine, a najkasnije do jeseni, i ostale specijalnosti će imati normative i stepenovanu težinu pregleda. Jer, kako kaže naš sagovornik, "nije isto lečiti infarkt miokarda i upalu grla."

- Na osnovu ozbiljne analize na nivou cele zemlje, ustanovili smo da pojedini hirurzi za godinu dana imaju 30 do 35 operacija, a njihove kolege po 280, a primaju istu platu. Na sreću, to je manji broj. Većina profesionalno radi i tako zarađuje platu u državnom zdravstvenom sistemu. Naglašavam da nije tačno da ministarka zabranjuje privatnu praksu lekarima. Njima to zakon omogućava. 

FOTO: Arhiva novosti

Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje

Želimo samo da kolege urade posao za koji su se obavezali ugovorom o radu i za koji su plaćeni, a posle imaju pravo da rade privatno - pojašnjava Đerlek.

Kaže i da su norme hirurzima određene prema težini operacija koje izvode. Prema procenama, 15 jednostavnih operacija vredi koliko jedna ekspertska i to je uzimano u obzir pri izrade normi. Osim što će sada hirurzi biti plaćeni prema učinku, Đerlek tvrdi da će dobit imati i pacijenti.

- Smanjićemo liste čekanja, jer više od 50 odsto lista se odnosi na hirurške procedure, invazivnu dijagnostiku i radiološke procedure - kaže dr Đerlek. - Smanjićemo ili potpuno ukinuti čekanje na operaciju kuka, kolena, ugradnju stenta, kolonoskopiju, gastroskopiju, snimanje magnetnom rezonancom i skenerom. Analiza je pokazala da za jedan dan mogu da se očitaju 24 magnetne rezonance. Dakle, ako radiolog u toku smene očita 12, za šta prima punu platu, posle može da radi privatno.

On je saglasan da ovo nije prvi pokušaj da se uvede red u rad lekara, ali dodaje da su prvi put stvoreni svi uslovi za rad, da je puno urađeno na infrastrukturi i nabavci opreme.

Na pokušaje normiranja lekari reaguju različito. Dok u Srpskom lekarskom društvu i Regionalnoj lekarskoj komori načelno ovu ideju pozdravljaju, pojedini hirurzi su skeptični. Budući da su lekari deficitarna profesija, pogotovo kada je o hirurzima reč, plaše se da to ne dovede do novog odliva kadra. Lekarska komora Srbije uputila je zahtev Ministarstvu zdravlja da se i oni uključe u rad grupe za izradu pravilnika.

BIĆE POTREBNO VREME ZA UHODAVANjE

HIRURZI sa kojima smo razgovarali misle da će biti potrebno vreme da zaživi ideja o normiranju. Ugledni stručnjak iz Univerzitetskokliničkog centra Srbije smatra da je ministarstvo i ranije trebalo da ga uvede, ali strahuje da će oni koji rade morati da rade još više.

Drugi, koji odnedavno radi samo kod privatnika, kaže da je sada plaćen po učinku i da mu plata nije uvek ista, ali više nije rastrzan između dva posla, kao što je bio dok je radio u državnoj ustanovi.

- Podržavamo napore Ministarstva da se zdravstveni sistem unapredi i učini efikasnijim, ali smatramo da bi, kao esnafska organizacija koja objedinjuje 38.000 lekara, trebalo da učestvujemo u izradi pravila i standarda koji će se ticati našeg rada u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama - kaže za "Novosti" Miodrag Stanić, direktor LKS.

- Lično podržavamo ideju da lekar koji vredno obavlja posao treba da bude nagrađen, a da onaj koji malo radi bude sankcionisan, pa i kroz umanjenje plate.

I predsednik Srpskog lekarskog društva akademik prof. dr Radoje Čolović smatra da ideja Ministarstva "nije loša", ali podseća da je još u vreme socijalizma bilo pokušaja da se uvede normiranje: da postoji garantovani deo plate i varijabila, što nije zaživelo.

- Tokom četiri decenije radnog veka gledao sam hirurge koji bukvalno izbegavaju posao i dežurstva. Ali, bilo je i onih koji realno nisu imali dovoljno posla zato što nisu bili na dobrom glasu, pa su ih pacijenti izbegavali. Biće poteškoća da se princip nagrade i sankcije sprovede, ali je potreban - kaže Čolović. 

Pogledajte više