GLAVA SE GUBILA ZBOG PEDESET KILOGRAMA ŽITA: Teror lokalnih partijskih aktivista prilikom planskog otkupa

Novosti onlajn

15. 02. 2023. u 17:00

NEZAPaMĆENE drakonske kazne su bile jedan od načina da se utera strah u kosti kulacima i odagna svaka želja za prikrivanjem viškova. Navodimo samo neke od drastičnijih primera. ("Ima dve vrste ubeđivanja, ubeđivanje rečima i ubeđivanje preko leđa" - objasnio je J. B. Tito na 2. kongresu KP Hrvatske. ) Sava Marjanović, zvani Boža iz Deliblata kod Kovina, posednik 35 jutara zemlje, zbog optužbe da je sakrio 2.974 kg kukuruza, osuđen je 1947. od Sreskog suda u Kovinu na 10 godina, konfiskaciju 20 jutara zemlje i 6.400 kg pronađenog kukuruza.

Foto: Muzej Jugoslavije/ Sajt BIA/ Arhiv porodice Jovanović/ Fejsbuk/ Arhiv Pančeva/ Vikipedija/ Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Okružni sud u Pančevu kaznu je smanjio na četiri godine. Petar Dudić iz Vršca, vlasnik osam jutara zemlje, zbog svega 600 kg kukuruza osuđen je na pet godina zatvora, a B. Maksimović iz Velikog Gaja sa posedom od 14 jutara na četiri godine. Ovako visoke kazne i za seljake slabog imovnog stanja ilustruju da nije samo klasna pripadnost bila važna, već su držanje seljaka i politički faktor znatno uticali na stepen kazne. Svi imenovani, naime, psovali su narodnu vlast i omalovažavali je u javnosti.

U jednom partijskom izveštaju iz 1947. kaže se: "U okviru kampanje osudili smo jednog kulaka iz Novog Kneževca, koji ima dva maksimuma, na 13 godina zatvora zbog neliferovanja obaveznog viška ječma u iznosu od 60 metara, a takođe i zbog neliferovanja kukuruza. Ovaj čovek je pijanica i bez ikakvog ugleda u narodu."

Mnogobrojni su primeri brutalnosti, primene sile, puškaranja i mučenja koja su se ponekad tragično završavala. U Batajnici su kulake zatvarali u tesnu prostoriju i ložili furunu dok ne popadaju u nesvest od vrućine. U Žablju trojica milicionara čupalo su kulaku brkove pred majorom Udbe Savom Štrpcem. U selu Ba organizovana su u cilju zastrašivanja lažna streljanja. U selu Pločice tokom 1949. aktivista Sava Debeljački je stavljao pištolj u usta seljacima i govorio: "Ovo će ti suditi noćas, kada nemaš da isporučiš mast i kukuruz."

Članovi KP iz Mokrina: Slavko Dražić, Petar Despotov i Svetozar Dražić maltretirali su "dva kulačka elementa" i naredivši im da se popnu na crkveni toranj, tamo ih šamarali i nagnali "da se uhvate za šipke i da vise u vazduhu". Milicioner Milorad Batalo ubio je u Subotici Nikolu Matkovića koji se suprotstavljao otkupu stoke, a u istom srezu zabeležena su četiri samoubistva usled pritisaka za izvršavanje planskog otkupa. U selu Belegiš, oficir Udbe Spasoje Budovački Kum radio je kulacima šta je hteo. Vrhunac je možda podatak koji smo pročitali u jednom partijskom dopisu - sekretar MNO Ibarska Slatina, Zvečanski srez, ubio je u raspravi P. Milutinovića, siromašnog seljaka, zbog 50 kilograma žita.

Foto: Muzej Jugoslavije/ Sajt BIA/ Arhiv porodice Jovanović/ Fejsbuk/ Arhiv Pančeva/ Vikipedija/ Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Zemljoradnik iz Kikinde Čedomir Jerinkić je preminuo u KPD Niš

Nešto više se zna o teroru u selu Kozjak, u Alibunarskom srezu, gde je carevala zloglasna "đavolova petorka" lokalnih partijskih aktivista predvođena članom sreskog komiteta Đurđicom Crvenković. Ovaj lokalni politbiro služio se svim metodama ne bi li prebacio normu otkupa. Desetine starijih ljudi koje nisu mogle da predaju viškove žita batinani su do smrti, terani da vrše "žablje skokove" i "francusko mišljenje" i slično. ("Francusko mišljenje" sastojalo se u tome što bi seljak bio nateran da duže vreme stoji na jednoj nozi s drugom podignutom od poda i savijenom u kolenu. )

Među njima je prednjačio izvesni Đura Đavo koji je nemilosrdno čistio ambare. Njima je pripisana smrt starog Petra Lalića iz Kozjaka, kao i još četvorice seljaka među kojima i jednog partijca. Toliko su preterivali u isterivanju otkupa da su ih i "nezavisni" sudovi 1952. osudili na zatvorske kazne od sedam do 15 godina. Ipak, Đurđica, kao partizanski prvoborac, rezervni oficir i narodni poslanik, pošteđena je i sve se završilo samo na partijskoj smeni, iako je protiv nje poveden krivični postupak zbog nasilja nad seljacima u Kozjaku i Ilandži. Prema izjavama svedoka, ona je na ovaj način agitovala za otkup: "Sada ćemo i mi da streljamo, pa ćete da vidite da li ćete u zadruge i da li ćete izmiravati obaveze ili nećete. Šta čeka partija? Počnite da streljate za primer."

ZBOG OTKUPA DNEVNO JE GINULO PEDESET LjUDI

Otpora politici prema selu je bilo i u partiji. Samo tokom 1950. iz partije je na selu isključeno 10.796 članova, otprilike trećina novoprimljenih članova te godine (28.786). Samo u Vojvodini je 1949. godine isključeno 3.797, a drugim kaznama kažnjeno još 2.825 komunista. Među isključenima je bilo članova zadruga, prvoboraca i siromašnih seljaka. Nadzor nad partijskim članstvom u kampanji otkupa poprimao je tragikomičan karakter. U jednom izveštaju se navodi: "U Silbašu je Gliša Pejak, član SK B. Palanka, rodom iz istog sela, izvršio pretres u celom selu i na taj način pronašao 25% razrezanih količina. Sada u selu svi misle da je otkup time završen, jer što je bilo to je uzeto. Saslušaćemo ga. Postoji verovatnoća da je ovim pretresom hteo svesno da onemogući otkup, da 'dokaže' da u njegovom selu nema žitarica, maskirajući oportunizam 'revolucionarnim pentranjem po tavanu'."

Foto: Muzej Jugoslavije/ Sajt BIA/ Arhiv porodice Jovanović/ Fejsbuk/ Arhiv Pančeva/ Vikipedija/ Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Jovan Veselinov Žarko i Nikola Petrović krajem rata u Belegišu

Za razliku od građanske klase, psihički slomljene, zastrašene i ekonomski razvlašćene - seljaštvo je kao vitalniji sloj pribeglo u određenim trenucima i aktivnom otporu, revolucionarnim merama na selu. Za jugoslovensku revoluciju to je bio poseban problem, jer je za razliku od Oktobarske imala potpuno ruralan karakter. Seljak srednjak je bio socijalna baza revolucije (preko 60% učesnika NOB), a mere koje su vlasti preduzele na selu udarale su na osnovne vrednosti ovog sloja, pre svega na svojinu nad zemljom. Nasilan otkup i kolektivizacija uz primenu sile, prinude, noćnih saslušanja, prebijanja i fizičkog zlostavljanja isprovocirali su na mnogim mestima, pored pasivnog (sakrivanje žita, neodazivanje na demonstracije protiv kulaka, oportunizam u sprovođenju mera i drugog) i aktivan otpor seljaka pa i nasilne oružane pobune.

Pobuna je bila u niškom, leskovačkom, moravskom srezu, istočnoj Srbiji, kao i drugim republikama (Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Hrvatskoj...), ali je najviše incidenata zabeleženo na teritoriji Vojvodine gde su seljaci najteže bili pritisnuti otkupom. Naročito su bile izražene posle 1948, kada su otkup i kolektivizacija intenzivirani u vreme sukoba Beograda i Moskve, jer je Jugoslavija povećanjem otkupa i naglom kolektivizacijom želela da se dokaže kao država Staljinovog tipa. Incidenti su obično izbijali uoči ili posle žetve kada su razrezivane otkupne obaveze. Da otpor na selu nije bio bezazlen svedoči i Svetozar Vukmanović Tempo koji navodi da je na primedbe Borisa Kidriča kako se ne uzima dovoljno, Jovan Veselinov gotovo sa suzama odgovorio da dnevno gine i po pedeset ljudi samo zbog otkupa.

Foto: Muzej Jugoslavije/ Sajt BIA/ Arhiv porodice Jovanović/ Fejsbuk/ Arhiv Pančeva/ Vikipedija/ Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Boris Kidrič je bio nezadovoljan rezultatima otkupa

U selu Bežanija kraj Beograda, jula 1948. iz mraka je otvorena vatra iz mašinke na članove Komisije za razrez poreza i otkupa, i tom prilikom su svi pobijeni. Istraga je utvrdila da je pucao jedan od najbogatijih seljaka iz Bežanije, koji je dobio preveliki razrez. Tokom 1948. u selu Svinjarevu (Požarevac) sa desetinom seljaka nezadovoljnih ekonomskim i političkim merama, bivši pukovnik JVO - Miloš Radojlović, već osuđivan 1944, navodno je organizovao pobunu protiv vlasti. Grupa od više desetina seljaka je brzo pohapšena i osuđena na maksimalne zatvorske kazne.

Pogledajte više