PRUGA IZAZIVA STERILITET: Sulude teorije zavere iz 19. veka u borbi protiv železnice
ŽELEZNICA je krajem 19. veka bila najmoderniji i najbrži način prevoza ljudi i roba, simbol civilizacije, pa je deo Srbije želeo da šinama krene u razvijeni svet, čemu su se usprotivili tadašnji teoretičari zavere, tvrdeći da pruga izazva ženski sterilitet!
foto Vikipedija
Železnici se najžešće protivila Narodna radikalna stranka Nikole Pašića. Populisti radikali su sumnjičili kralja Milana Obrenovića i vladu za korupciju pri uzimanju kredita i davanju koncesija za izgradnju prve pruge, ali su mnogo zanimljivije i češće bile bizarne tvrdnje iz oblasti teorije zavere. Radikalski poslanici su u skupštini upozoravali da je voz „antisrpski i antipravoslavni đavo“, da su šine "zmija iz Evrope", a najveći "biser" bilo je upozorenje da će železnica opustošiti Srbiju "jer je poznato da tamo gde pruga prođe - žene manje rađaju“.
Uprkos teoretičarima zavere 3.februara 1881. je potpisan ugovor o izgradnji pruge od Beograda do Niša, čime je ispunjena obaveza preuzeta na Berlinskom kongresu 1878. kada je Srbija priznata kao nezavisna država i dobila je teritorijalno proširenje na Niški, Vranjski, Pirotski i Toplički okrug.
Austrougarska, koja je na Berlinskom kongresu stala iza srpskih interesa nije to uradila zbog ljubavi već iz interesa, pa je kao kontrauslugu zahtevala da se izgradi pruga od Beograda do Vranja i granice s Turskom i Bugarskom, da se obnovi regulacija plovidbenog puta kroz Đerdapsku klisuru i da se zaključi poseban ugovor o trgovini s Bečom. foto Vikipedija
Uslovi su za siromašnu Srbiju bili teški, ali nezavisnost države je toga vredela, pa je srpska vlada odobrila izgradnju železnice Zakonom o proglašenju konvencije.
Pašićevi radikali su se, u stvari, vozovima protivili iz političkih razloga i galamili samo da bi uzdrmali vlast. Svakom pametnom je bilo jasno da je izgradnja železnice neophodna ne samo zbog mirnodopskog masovnog prevoza ljudi i roba, već i zbog vojnih razloga. Upravo zbog transporta trupa i teške artiljerije je umiruća Osmanska imperija još 1874. pustila u saobraćaj prugu od Skoplja do Kosovske Mitrovice.
Kralj Milan Obrenović je srebrnim budakom 3.jula 1881. udario prvi klin u temeljni prag Srpskih državnih železnica „kraj mosta na Mokroluškoj rečici do Topčiderskog puta“, na prostoru ispod današnje petlje „Gazela“ u Beogradu. Prva kompozicija je 23. avgusta 1883. za 14 sati prešla put od Beograda do Niša. U Velikom ratu vojvoda Radomir Putnik je srpskoj železnici i železničarima zbog ogromnih zasluga za odbranu Srbije odao poštovanje dajući im titulu "Četvrta srpska armija".