RUKE KOJE SU KRŠTAVALE SRBE NIJE SPALILA TURSKA LOMAČA: Naučnik dao mogućnost da se desnica oca naše nacije nalazi u manastiru Duboki Potok

 - Narod je znao da je on kod nas hristijanizirao mnoge paganske običaje (vodice, kultno drveće, venčanje oko smreke, vrbe i sl.). To je docnije učinjeno i sa njegovim kultom. Tako je Sava zamenio kult vuka kod Srba, koji je bio totem i božanstvo starih Srba. I druge su pojave uticale na širenje Savinog kulta. Kad je oko 1290. godine pao meteor, Sava je ponova "prosijao" i vidinski poglavar Šišman, koji je prodro do Peći, bio je Savinom "pomoću" poražen - zabeležio je dr Leontije Pavlović, istoričar umetnosti, etnolog, teolog, arheolog, muzeolog i bibliotekar.

On je jedno vreme bio čak i monah i profesor na bogosloviji, što mu je omogućilo da vidi tajne manastirskih arhiva, biblioteka i riznica i sakupi neverovatno znanje. U vreme ideoloških progona srpske kulture i baštine on je 1956. uspeo da odbrani doktorsku disertaciju "Kultovi lica kod Srba i Makedonaca (Istorijsko-etnografska rasprava)". To je prva enciklopedijska zbirka znanja o kultovima svetitelja na kojima Srbi temelje identitet i ideale, a njen najveći deo je posvećen, Svetom Savi.

 - Za vreme turske vladavine naš potišteni narod hteo je da vaskrsne propalu Rašku, pa je pokušao preko nacionalnih kultova da reši to pitanje boreći se pod zastavom na kojoj je bio Savin lik - zapisao je.

On je izveo potragu za Savinim moštima koje su Osmanlije pokušavale da unište verujući da će s njihovim spaljivanjem u pepeo pretvoriti i srpski otpor. Turci su tim priznanjem moći relikvija pojačali Savin kult i stvorili priču o neuništivosti njegovih ruku koje su blagosiljale Srbe.

 - Za vreme ratova mošti su kao amajlije i najskupoceniji predmeti sakupljani da ih ne bi neprijatelj pljačkao. Tako je bilo od Nemanje do Drugog svetskog rata. Neka vrsta deponovanja mošti bila je u Peći, Hilandaru i Ostrogu. One su tamo čuvane ne samo iz političkih i verskih razloga da bi se uvećao prestiž središta, već i da bi se izbeglo njihovo uništenje. Pored našeg pažljivog čuvanja dešavalo se da su Turci odnosili izvesne mošti, pa ih prodavali ili spaljivali. Tako je bilo sa telom Save, koje je svakako delimično spaljeno 1594, 1687. i 1692. Neki delovi su spaseni. Tako Andrija Kačić Miošić polovinom 18. veka u "Razgovoru ugodnom" piše za Svetog Savu: "Kada mu duša pođe na nebesa, Savino se ne raspade tilo, nego ostao puno godin cilo. Ali Turci ga spališe, zato Srbi sto hiljada glava osikoše osvetiše Nemanjića tilo, koje skoro beše izgorilo". Znači da Savino telo nije skroz izgorelo. Narod zna da je Savina ruka odvojena od njegovog tela - objavljuje 1956. dr Pavlović.

Njegova potraga kroz arhive, riznice, biblioteke i po terenu gde je sakupljao narodna predanja dala je neverovatne rezultate.

 - Savine mošti ležale su u Trnovu do 1237, kad su prenete u Mileševu i sahranjene u grob tek podignute priprate. One su spaljene 27. aprila 1594. Mada se i docnije pominju celokupne Savine mošti u Mileševi, ipak se na osnovu letopisačkih beleški inoka Gavrila iz Trojice Pljevaljske (iz 1650-1651) došlo do zaključka da su one svakako spaljene 1594. godine. Mileševci pišu u Rusiju da su Savine mošti paljene još i 1692. i 1687. godine. Ne zna se da li su Mileševci sasekli Savine mošti radi odlaska u prošnju ili da bi ih lakše sačuvali od Turaka ili je to na neki način učinjeno na Vračaru prilikom spaljivanja, kad su delovi možda vađeni iz vatre. Samo se zna da je Savinu desnu ruku otkupio od Turaka 1688. Nikola Bošković i predao je dubrovačkim jezuitima. Jedna Savina ruka (prst?) pominje se u Peći 1680. i 1757. odakle je nestala. Monasi Pakre (pobegli iz Mileševe) rekli su u Rusiji 1712. da je Savina desna ruka spasena velikim otkupom i da je tada bila u njihovom manastiru - navodi dr Pavlović.

Kao zanimljivost on navodi da 1550. Katarino Zeno, mletački poslanik, kazuje da je u Mileševi video samo jednu Savinu ruku. Naučnik smatra da treba ispitati ima li ta priča veze sa legndom koju je zabeležio Vuk da je Savina ruka otkupljena od krčmarice koja ju je držala na bačvi "u kojoj nikada nije nedostajalo vina dok ova nije skinuta".
- Nije isljučeno da se desna Savina ruka nalazi u manastiru Duboki Potok kod Zubinog Potoka, gde se inače čuva još jedan rukopis Teodosijevog žitija Savi. Ona je u relikvijaru na čijem je poklopcu crkva sa tri kubeta (Peć?) odakle su mošti nestale. Savine mošti su bile i u privatnim rukama. U Trojici Pljevaljskoj, po predanju, čuva se leva Savina ruka, cela od lakta sa svih pet prstiju žućkaste boje. Nju sam našao sa većim brojem mošti nepoznatih svetaca. Prema tome, izgleda da su sačuvane obe Savine ruke. To bi se složilo sa tvrđenjima đakona Atanasija Daskala iz 1667. da su njegovi delovi spaseni sa zgarišta. Problemu delova Savinih mošti u njihovom paljenju treba posvetiti raspravu na drugom mestu, uzevši u obzir i predanja o njihovom sečenju sabljom koja se razlila do balčaka - zabeležio je dr Pavlović, ostavljajući putokaze naslednicima u potrazi za Savinim moštima.

BONUS VIDEO:

DA SE UGLEDAMO NA SAVINE VRHOVE: Svetosavska akademija u Beranama, govorio i Matija Bećković