MEDIJSKA DEMONIZACIJA SRPSKOG NARODA: Rezultat povezanosti centara moći, političkih krugova međunarodne zajednice i zapadnih medija

Kako stvari stoje, one će predstavljati test za jedno od njegovih predizbornih obećanja: veće usredsređivanje američke spoljne politike na ljudske vrednosti i demokratiju. Jugoslavija je prva takva kriza. Može se dogoditi da do 20. januara (1993) kada Klinton bude stupio na dužnost predsednika, stotine hiljada bosanskih Muslimana koji su pobegli od srpskih ubica pomru od gladi, hladnoće bosanske zime ... Ukoliko se, uprkos svim izgledima, poslednji prekid vatre održi, cinici bi mogli reći da pomoć produžava život Bosancima kako bi ih Srbi mogli ubiti ... Evropski političari su iščekivali američko vođstvo do kojeg nikada nije došlo. Jedna od prvih proba Bila Klintona kao predsednika - a možda baš i prva - biće da li će pokušati da zaustavi srpsku agresiju. Neophodni koraci nisu nepoznati. U njih spada bombardovanje srpskih vojnih skladišta i srpskih topova iz kojih se sa okolnih brda otvara vatra na Sarajevo i druge gradove, zatim ukidanje embarga na isporuku oružja koji narušava sposobnost Bosne da se bori protiv dobro naoružanih Srba, kao i obaranje srpskih helikoptera i aviona koji krše rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u pogledu letova nad Bosnom ... Odsustvo akcije protiv srpskih ubica sada, gotovo sigurno će izazvati još teže političke probleme posle. Srbi već daju nagoveštaje da će sprovesti 'etničko čišćenje' na Kosovu gde je stanovništvo pretežno albansko."

Upotrebljeni termini "Srbi" i "agresija", usmereni su na zamagljivanje činjenice da pripadnici srpskog naroda vekovima žive u Bosni. Tekst konotira poruku da su "Srbi izvršili agresiju na Bosnu" i daje vrlo pojednostavljene crno-bele slike o "dobrim" i "lošim momcima". Ime autora teksta je Entoni Luis, koga su kolege u redakciji "Njujork tajmsa" zvali Entoni Bomb the Serbs Luis, jer mu je većina tekstova zagovarala "vojnu intervenciju SAD protiv Srba".

Portparol "Slobodne misli" Vatikana u izjavi jednom italijanskom listu "objašnjava genezu ratnih ciljeva" u Bosni na sledeći način: "Bosanski muslimani nastoje da izvrše etničko čišćenje Hrvata. Ovaj princip rođen je u Srbiji. Tvorac ovog principa je srpska vlada, a njena preteča Hitlerova Nemačka. Hrvati i muslimani su ga prihvatili samo zato što im je nametnut."

Međutima, u stvarnosti istorijska fakta govore sasvim drugačije. Tako u Izveštaju o istorijskom ishodištu građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji koji je marta 1994, na osnovu Rezolucije 780 SB OUN (doneta 1992. godine) sačinila ekspertska komisija Ujedinjenih nacija, govori se o "novom izrazu za staru formu kršenja ljudskih prava - etničkom čišćenju". Komisija je zaključila da je poreklo tog termina nejasno (podv. a.), ali da se odnosi na "neprestano pomeranje jedne etničke grupe iz nekog posebnog regiona". Takođe se kaže da je tokom Drugog svetskog rata bilo poziva na "rasno čistu" Nemačku i Hrvatsku, ali da se takva praksa nije podvodila pod taj termin.

CILj JE BIO PROGLASITI SRBE ZA RASISTE

U izveštaju se navodi i primer iz londonskog lista "Tajms", od 9. jula 1991, koji je citirao jednog Srbina iz Hrvatske, odnosno naveo njegovu tvrdnju da je otpušten zbog želje među Hrvatima za "etnički čistom Hrvatskom". Od tada, tvrdi se u Izveštaju, mediji koriste taj izraz da opišu akte zaraćenih strana, "uključujući prvenstveno Srbe, ali takođe Hrvate i Muslimane, da premeste, izazivanjem straha ili upotrebom sile, rivalske etničke grupe koje su nastanjene u oblastima koje bi oni hteli kontrolisati, sa očiglednom namerom da ih obeshrabre da se ikada u te oblasti vrate".

General Pjer-Mari Galoa, čovek koji je svojevremeno bio najzaslužniji, uz Šarla de Gola, što je Francuska postala nuklearna sila, pisao je: "Dozvoljeno je izopštiti jedan narod. Nazvati ga gomilom nasilnika i ekstremista koji nisu ništa bolji od nacista. Dozvoljeno je protiv tog naroda podići čitavu planetu, pripremiti mu suđenje nalik Nirnberškom procesu, razraditi plan za vojnu intervenciju i strategiju odabranih ciljeva. Dozvoljeno je proterati tu zemlju iz Ujedinjenih nacija i podvrći Srbe potpunom ekonomskom embargu."

Nema sumnje, vodeći mediji Zapada su se utrkivali ko će smisliti više "epiteta" koji bi što moćnije "odjekivali" u domaćoj i stranoj javnosti. Evo, ilustracije radi, samo nekih:
"Komunistička partija despotski je vladala ovom federacijom (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija - prim. a.) iz srpskog centra u Beogradu ... Jedan novi narod, ovog puta sa Balkana, polaže pravo koje je Evropljanima dobro poznato: 'jedan narod, jedan rajh, jedan firer'."
"Krvoproliće i ljudska patnja dosežu apokaliptičnu skalu; mala deca, žene i starci nisu izuzetak u ovoj mučnoj drami. Obrazac destrukcije i etničkog 'čišćenja' na širokom prostoru pogromima otkriva planove za stvaranje Velike Srbije teritorijalnim dobicima (lebensraum) koji su već sretani u Hrvatskoj."
"Srpski ratni zločini, nalik na nacističke, bili su 'nepobitan argument' u dokazivanju potrebe pokušaja neke vrste vojne opcije."
"SRPSKE akcije u bivšoj Jugoslaviji su gotovo gore od Staljina i Hitlera."
"Vi ste novi nacisti!"
"Srebrenički Muslimani, mediji su objasnili, bili su žrtve ekstremnog srpskog nacionalizma, neofašističkog mentaliteta koji je kombinovao etnički eksluzivitet i organizovano nasilje. Evropa je uskliknula da se scene otkrivene u Aušvicu i Belzenu ne smeju nikada ponoviti. Ipak, opet su se sprovodile na evropskom tlu."
"Bilo ko da se nadao kako događaji poput nacističkog genocida nad Jevrejima nikada ne mogu da se ponove, gorko se razočarao posle događaja u bivšoj Jugoslaviji."
"Na Kosovu gledamo paralelu sa Drugim svetskim ratom, jer je vlast Srbije, kao ona u nacističkoj Nemačkoj, došla na vlast tako što je uticala na narod da gleda s visine na određenu rasu ili etničku grupu i da veruje da takvima nema mesta u njihovoj zemlji, pa ni prava da žive."

Navedeni primeri pokazuju i dokazuju da je postojao široki konsenzus meinstrim medija i određenih političkih krugova tzv. međunarodne zajednice da srpski narod bude prikazan kao najveće zlo u Evropi, posle Drugog svetskog rata.