PORODICA I BRAK DA NAM BUDU SVETINJA: Vladika Justin, episkop zapadnoevropski, služio svečanu božićnu liturgiju

U srpskim crkvama u Parizu i okolini su se u oba dana okupile hiljade vernika, bilo je tu mnogo porodica s decom koje nastavljaju da neguju tradiciju iz otadžbine, a posle službe u prepunoj porti u Pjerfitu je zapaljen i veliki badnjak. Bila je to prilika da nedavno ustoličeni vladika Justin održi besedu mira i ljubavi vernicima, i da istovremeno pošalje božićnu poruku čitaocima "Novosti".

Na šta ovaj veliki praznik treba da nas podseti, kada je reč o građenju odnosa u porodici?

- Treba, pre svega, da budemo odgovorni prema svetinji braka i porodice. Da u porodici uvek vlada ljubav, a strogost kada je to potrebno, kako je to govorio veliki Vladeta Jerotić. To je ono što pokreće čitav svet, i ako se na pravi način shvati, i ako se na pravi način primenjuje u životu, to je jedino spasonosno i lekovito. Ljubav, ne shvaćena kao romansa ili na holivudski način, već ljubav kao spremnost na žrtvu za drugoga.

U poslednje vreme dešava se i dosta porodičnog nasilja. Kako to prevazići, kakvu hrišćansku poruku poslati da ljubav prevagne nad silom?

- Ni u kom slučaju nikakva vrsta nasilja i prisile ne mogu da budu u skladu s hrišćanskim zakonom. Jer, svaka vrsta sile ukida istinu i ukida ljubav. A to je ono što je poruka Božića, i zbog koje je Hristos i došao, da nam pokaže, da je istina uvek povezana sa slobodom i da protiv istine i na ljubav nikoga ne možete da prisilite. Na sve možemo druge da nateramo, ali ono što ne možemo, i što na kraju ni Bog nije mogao, jeste da nas natera da ga volimo i da mi druge nateramo da nas vole.

A prema komšijama, kakvi da budemo? Kako da više ljubimo bližnjega svog, a da se manje svađamo?

- Mi hrišćani smo pozvani da nam reči budu blage, a dokazi čvrsti. Da govorimo jedni drugima u psalmima, u duhovnim himnama i pesmama, kako govori apostol Pavle, da budemo ljudi koji će deliti radost. Jer, samo kroz to ćemo pokazati svoju veru. Kažemo da verujemo u Hrista, a onda izađemo na ulicu i natmurimo svoja lica ili padnemo u depresiju ili u preterani strah ili u preteranu brigu. Ne! Ljudi koji veruju u Boga su vedrog duha, radosti, pozitivne energije, koju imaju u sebi, i koju dele s drugima.

Takvi bi trebalo da budemo i prema susedima našeg naroda, a kakvi oni prema nama?

- Apostol Pavle kaže: imajte mir sa svima, koliko do vas stoji. Ne možemo mi nikoga naterati da nas voli i poštuje. U ovom svetu vladaju drugi zakoni koji su u potpunoj suprotnosti s jevanđeljskim zakonima, ali mi smo hrišćani tu da se borimo, cenimo i da živimo prema načelima Jevanđelja i prema načelima onoga što je Hristos svojim rođenjem i doneo na ovaj svet. To je nova realnost i novi sistem vrednosti.

Živimo u svetu punom nasilja, na čitavoj kugli zemaljskoj. Čovek je čoveku postao vuk. Kako to prevazići?

- To je teško i gotovo nemoguće. Zato što, prosto, ovaj svet funkcioniše na taj način.

Ali, to ne treba da nas obeshrabri, niti pak da unese nemir u naše duše. Ne treba da se zanosimo da ćemo mi da rešimo sudbinu sveta i sve probleme ovoga veka u kom živimo. Malo što možemo da učinimo jeste da krenemo putem Hristovim, od sebe.

Priča o mravu

ISTIČE vladika Justin kako često voli da pomene čuvenu priču o mravu koji je krenuo na put u Jerusalim:

- Drugi mrav mu prilazi i kaže: Pa, ti nikada nećeš stići do Jerusalima! A ovaj mu odgovara: Ništa zato, ja želim da umrem na putu za Jerusalim. Dakle, naše je da se trudimo, a kako će to da bude prihvaćeno u ovome svetu, ostavljamo Bogu i istoriji da sude.