ISTINA BI NAM ZALEČILA RANE: Navršavaju se 24 godine od ubistva šestorice srpskih mladića u Peći
MI, roditelji svirepo ubijene dece, dostojanstveno, ali uz nemerljivu patnju, nosimo preteški krst. Sva naša osećanja umiru, samo nas tuga, svakim danom, sve više obara.
Kafić "Panda", u kojem se dogodio zločin, Foto Arhiva "Novosti"
Odlazimo, jedan po jedan, a istine o ubistvu naše dece još nema. Mi, koji je čekamo, moramo da reagujemo. Smireno i dostojanstveno da vraćamo sećanje na njih. Nosimo taj krst i uznosimo ga na Golgotu. Oni će nas, kad se gore sretnemo, pitati: šta ste učinili da saznate ko nas je ubio?
Ljubomir Ristić, otac Svetislava (18), jednog od šestorice ubijenih srpskih mladića u kafiću "Panda" u Peći 14. decembra 1998. godine, ovako je odgovorio na poziv "Novosti", posle apela roditelja ubijene dece da će, dok traju, tragati za istinom i pravdom:
- Zasada nema ni istine ni pravde. Mi pozivamo nadležne da istraju, uz našu pomoć i roditeljski vapaj, da odgovore ko je počinio taj stravičan zločin. Istina, kakva god ona bila, zalečila bi naše rane. Tužilaštvo za organizovani kriminal najpre treba da nastavi svoj posao. Zašto čeka? Proteklo je mnogo vremena od poslednjih saznanja o počiniocima. Zajednička čitulja ubijenih momaka, Foto Arhiva "Novosti"
Porodice ubijenih mladića danas će obeležiti 24-godišnjicu stradanja svoje nevine dece, za čije ubistvo još niko nije odgovarao. Pokošeni su rafalima maskiranih ubica.
Senima Ivana Obradovića (15), Zorana Stanojevića (18), Vukote Gvozdenovića (16), Ivana Radevića i Dragana Trifovića, osamnaestogodišnjaka, pokloniće se njihovi najbliži.
Četiri porodice: Obradovići, Radevići, Stanojevići i Ristići, izgonjeni iz Peći, posle pogroma srpskog naroda i skrnavljenja grobova, u strahu da im albanski ekstremisti ne premeću kosti sinova, sa sobom, do novih utočišta, preneli su i posmrtne ostatke dece. U pećkom groblju počivaju još sinovi Gvozdenovića i Trifovića: Vukota i Dragan.
DA SE ZLOČIN NE ZABORAVI
SUŠTINA našeg apela je, kaže Ljubomir Ristić, da ovaj strašni zločin ne padne u zaborav. Svi mi svesni smo okolnosti pod kakvim je pritiskom naš srpski narod na Kosovu i Metohiji i ničim ne bismo želeli, uprkos našem bolu i živoj rani, da učinimo bilo šta što bi otežalo poziciju našeg naroda i države. Samo tražimo istinu, a dužnost nam je da sačuvamo pijetet na našu uzornu i nevino stradalu decu.