ODLUKE NA DRUGOM AVNOJU DONESENE BEZ KVORUMA: Poluistina o broju delegata na zasedanju AVNOJA vrmenom postala nepobitna istorijska činjenica

Iz Crne Gore je u Jajce došlo svih 16, iz Bosne i Hercegovine 46 od 53 izabrana delegata. Iz Hrvatske 37 od 78; iz Srbije 24 od 53; iz Slovenije 17 od 42; iz Vojvodine dva od osam. Iz Makedonije i Sandžaka nije došao niko. Prostim sabiranjem, lako je utvrditi da je u Jajcu bilo znatno manje od polovine izabranih delegata.

Valja reći i da je predsednik AVNOJAa, hrvatski političar dr Ivan Ribar, na Prvom zasedanju novembra 1942. u Bihaću bio predstavnik Hrvatske, dok je u Jajcu preko naći postao predstavnik Srbije. A u Predsedništvu su bili bosanski lekar i političar Vojislav Kecmanović, crnogorski komunista Ivan Milutinović, hrvatski lekar Pavle Gregorić, slovenački književnik Josip Vidmar i bosanski pukovnik Sulejman Filipović, koji je u leto, te 1943. godine, ustašku uniformu zamenio partizanskom. Vojislav Kecmanović je vodio ceo tok zasedanja i predlagao sve ključne odluke AVNOJA.
Iz zapisnika sa ovog zasedanja, koji je publikovan 1953. godine, može da se rekonstruiše ceo tok sastanka. Predsedavajući ni za jednu odluku nije tražio glasanje, već je primenjivao sledeći princip:

- Prema vašem aplauzu mogu samo konstatovati da smo jednodušno prihvatili.

Posle uvodnih pozdravnih ceremonijalnih govora, za govornicom se pojavio Todor Vujasinović, izvestilac Verifikacione komisije i delegat iz Bosne i Hercegovine:

- Moj bi prijedlog bio da mi pored 142 podnesena punomoćja prisutnih delegata verificiramo ne samo svih 108 odsutnih, već da smatramo vijećnicima kako 11 odsutnih drugova iz Sandžaka, tako i 42 odsutna iz Makedonije!

Predsedavajući: - Prima li se izvještaj Verifikacionog odbora?

Tako je legalizovano da manjina od 142 delegata odlučuje u ime većine od 153 odsutna delegata i da se usvoji deklaracija kojom je AVNOJ proglašen "vrhovnim zakonodavnim i izvršnim predstavničkim telom Jugoslavije" i "vrhovnim predstavnikom suvereniteta naroda i države Jugoslavije kao celine".

Zapisnik dalje svedoči:
Predsedavajući: - Pitam Vijeće da li se slaže sa prijedlogom deklaracije?
Uzvici "Slaže se!" (buran aplauz)
Predsedavajući: - Na osnovu jednodušnog aplauza konstatujem da je deklaracija Drugog zasjedanja AVNOJA primljena jednoglasno.

ZABRANA POVRATKA KRALjA PETRA U ZEMLjU

Na dnevni red posle deklaracije stigao je predlog da se formira "Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije" kao privremeni organ vrhovne narodne vlasti, odnosno privremena Vlada. Predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja i poverenik za narodnu odbranu (čitaj: ministar) postao je Tito, potpredsednici su bili Edvard Kardelj, Vladislav Ribnikar i Božidar Magovac, poverenik za spoljne poslove dr Josip Smodlaka, za unutrašnje poslove Vlada Zečević, za prosvetu Edvard Kocbek, za narodnu privredu Ivan Milutinović, za finansije Dušan Sernec, za saobraćaj Sreten Žujović"

Buran aplauz i uzvici: "Prima se!" i "Živeo AVNOJ!" - odjekivali su dvoranom Doma kulture u Jajcu.

Predsedavajući: - Prima li plenum ovu odluku?
Usledili su uzvici "Prima!" i aplauz"
Predsedavajući: - Ova odluka, na osnovu jednodušnog aplauza, primljena je jednoglasno.
I predlog odluke o zabrani povratka u zemlju kralju Petru Drugom Karađorđeviću i oduzimanju svih prava jugoslovenskoj izbegličkoj vladi, koju su priznavale sve članice antihitlerovske koalicije, bio je jedan od centralnih tačka zasedanja. U zapisniku piše: - Svi većnici, građani i borci ustaju sa svojih mesta i dugo i oduševljeno aplaudiraju. Dvoranom se prolamaju uzvici: "Nećemo izbegličku vladu!", "Nećemo izdajničkog kralja!", "Živeo AVNOJ!", "Živeo Tito!", "Živeo Nacionalni komitet, naša prva narodna vlada!"

STALjIN DONOSI ODLUKU DA SE BROZ PROGLASI MARŠALOM

Književnik Josip Vidmar u ime slovenačke delegacije predložio je da se Tito proglasi za maršala. Donosi se odluka:

"U cilju da se oda zasluženo priznanje drugu JOSIPU BROZU TITU, vrhovnom komandantu, za genijalno rukovodstvo operacijama Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, i za sposobnost i istrajnost koju je pokazao u njenom stvaranju i njenom vojničkom i političkom podizanju na sadašnji stepen, a na osnovu odluke Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije od 29.XI 1943. dodeli naziv MARŠALA JUGOSLAVIJE."

Svi prisutni ustaju. Buran i dugotrajan aplauz. Usklici "Živeo Tito!" Cela se dvorana, dupke puna, prolama od ovacija Josipu Brozu Titu, koje traju više minuta. Buran i dugotrajan aplauz se ponavlja nekoliko puta.
Predsedavajući: - Hoće li ko da govori povodom ovog prijedloga?
Buran aplauz. Uzvici: "Prima se!"
Međutim, jedan događaj baciće istorijsku senku na oduševljenje kojim je ovaj predlog prihvaćen. Prethodila mu je Brozova odluka, doneta četrdesetak dana ranije, kada je samog sebe proglasio za maršala, o čemu svedoči veliki broj diploma polaznicima oficirske škole, na kojima se on potpisao kao "maršal Jugoslavije".

U pozadini Vidmarovog predloga da se Tito tituliše maršalom po svemu sudeći stoji Moskva. U jesen 1943. Ruzvelt je insistirao da dođe do pomirenja i ujedinjenja partizana i četnika. Pozivao se na primere iz Grčke i Albanije, gde je došlo do spajanja sukobljenih nacionalnih pokreta. Staljin je očiledno, imajući u vidu eventualni takav razvoj događaja u Jugoslaviji, smatrao da je neophodno da se nasuprot običnom generalu nađe maršal izabran od naroda. Titov potpis "maršal Jugoslavije" naći će se na diplomama oficira baš posle dolaska spomenutog Atanasova i njegovih "usmenih" instrukcija.

Virtuelnu odluku da većinu odsutnih delegata AVNOJA u Jajcu proglasi prisutnima, Tito uskoro pretvara u lažnu istorijsku činjenicu. Početkom 1944. godine, napisao je tekst u kome tvrdi je da je "na Plenumu sudelovalo 240 delegata iz svih krajeva naše zemlje". Kominternovska mašinerija u Moskvi tekst prevodi na engleski i preko obaveštajnih kanala uspeva da ga plasira u nekoliko uticajnih listova u Americi i Velikoj Britaniji. Titovo viđenje Drugog zasedanja AVNOJA štampano je na ruskom, bugarskom i albanskom jeziku. Tako je jedna poluistina, o broju delegata na zasedanju Avnoja u Jajcu, kako je vreme prolazilo, sve više postajala nepobitna činjenica.

Srpski narod u Jajcu svakako nije bio legitimno predstavljen. Drugi narodi imali su svoja antifašistička veća, koja su u ratnim uslovima obavljala funkciju najvišeg narodnog predstavništva i zapravo slala svoje delegate na Drugo zasedanje AVNOJA. Sa Srbima to nije bio slučaj, jer im nije dozvoljeno da izaberu i formiraju takvo telo. Po svedočenju Blagoja Neškovića, nekoliko puta je formiranje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Srbije odlagano na lični zahtev Broza. Prvo zasedanje je održano tek posle oslobođenja Beograda, kad je na Drugom zasedanju AVNOJA "posao već obavljen".