SVAKA TREĆA OPERACIJA AORTE HITNA: Zašto je Srbiji neophodan skrining na aneurizmatske bolesti

Tako je i u najvećim svetskim centrima, i kod nas, a ozbiljnu razliku između života i smrti pravi činjenica da se u svetu tek kad pukne aneurizma aorte operiše ispod 10 odsto pacijenata, znači bar tri puta manje nego kod nas.

Da je statistika prilično deprimirajuća, vaskularni hirurzi u Srbiji su znali, ali sada je njihov utisak i egzaktno potvrđen na osnovu podataka iz prvog vaskularnog registra. On se, od pre tri godine, na inicijativu docenta Igora Končara, vodi kako u velikim centrima, tako i na odeljenjima opštih bolnica.

- Preliminarni podatak na osnovu registra pokazao je da je procenat operisanih aneurizmi trbušne aorte na broj stanovnika kod nas mali, što znači da se još potkradaju neotkriveni slučajevi i da češće dolazi do pucanja aorte - kaže profesor dr Lazar Davidović, vaskularni hirurg i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Sa najvećom pojedinačnom serijom operacija ruptura aorte Klinika za vaskularnu hirurgiju UKCS je mesto gde vaskularni hirurzi iz celog sveta žele da uče: sada su tu po jedan Portugalac i Španac, a raspored za obuku je već popunjen do kraja sledeće godine.

Ali, koliko je to dobro za hirurgiju i edukaciju, toliko nije za pacijente, i zdravstveni sistem.

- Kada se radi elektivna operacija, pacijent je prethodno dobro ispitan i pripremljen, a smrtni ishod posle takvog zahvata u toku mesec dana je ispod jedan odsto - objašnjava profesor Davidović.

- Ne treba više objašnjavati zašto je za pacijenta važno da se operiše pre nego što se poveća rizik od rupture. I za zdravstveni sistem je računica jasna: troškovi hitnog, a rizičnog zahvata, su značajno veći nego kada se pacijent operiše po planu.

Da bi se praksa pomerila ka efikasnijem zbrinjavanju aneurizmi aorte, trebalo bi uraditi skrining. Vaskularni hirurzi odavno zagovaraju ovu vrstu preventivnih pregleda, ali su sada, kako kaže profesor Davidović, bliži realizaciji nego ikad.

- Skrining na aneurizmatsku bolest bi bio izuzetno važan, čekamo da vidimo da li će naš projekat podržati Fond za nauku - kaže profesor Davidović.

- Ideja je da se rade pregledi u različitim sredinama, što bi trebalo da da realniju sliku kakva je situacija kod nas. Muškarci stariji od 55 i žene starije od 65 godina, koje imaju porodičnu istoriju aneurizmatske bolesti, grubo rečeno su dve kategorije koje bi trebalo da budu podvrgnute skriningu. To podrazumeva komforan, bezbolan, brz i relativno jeftin pregled ultrazvukom.

ANALIZA POJEDINAČNIH SLUČAJEVA

O PODACIMA dobijenim iz vaskularnog registra diskutovaće se u ponedeljak i utorak na internacionalnom sastanku vaskularnih hirurga u Beogradu, sa oko 30 najeminentnijih predača iz celog sveta.

- Efekti vođenja registra biće vidljiviji za par godina, jer očekujemo da će smernice iz registra, date na osnovu obrade slučajeva, mnogo konkretnije omogućiti lečenje i da će to biti bolje za pacijente - smatra prof. Davidović.

- Bez obzira koliki ekspert neko bio, odluka o lečenju više neće biti pojedinačna. Istina je da se ne mogu svi slučajevi bolesti "ušemiti", ali registar će vezano za svaki od njih dati bar generalne smernice šta je uzrok bolesti, šta doprinosi njenom razvoju, kako se dijagnostikuje, leči... Velika prednost skupa je što će biti interaktivan, i mladi lekari će kroz diskusije, posle predavanja moći da saznaju ono za šta bi morali da iščitaju 500 ili 1.000 stranica.