OBRAZ CRVENI PRED KUĆOM VILE VRDNIČKE: Na Fruškoj gori propada dom u kojem je Milica Stojadinović Srpkinja provela detinjstvo

Rečima neskrivene nelagode ispred prizemne kuće iz 19. veka izbledele ružičaste fasade, zidova ispresecanih napuklinama od NATO bombi, na adresi Ravanička broj 33, dočekuje nas Biljana Antić iz Rume. Došla je u Vrdnik na molbu reportera "Novosti" jer nekadašnja Miličina kuća zapravo je Biljanina dedovina.

Porodični dom u kojoj je prva srpska pesnikinja, rodom iz Bukovca, živela od svoje druge godine kada je njen otac sveštenik Vasilije premešten u vrdničku parohiju, Biljanin deda Milan Krstić otkupio je 1924. od komšija Stojadinovića. Milan je imanje zaveštao sinu Milošu, a kada je on 2003. preminuo, kuću je nasledila njegova kćerka Biljana.

Oduvek su Biljana i njena porodica znali da je Milica provela detinjstvo u ovoj kući i da je već kao trinaestogodišnja devojčica ovde napisala prvu pesmu koju je 1847. objavio "Serbski narodni list". Nadali su se da će im ta činjenica, kao i status spomenika kulture od velikog značaja, kako je kuću rangirao Zavod za zaštitu u Sremskoj Mitrovici, pomoći u nastojanju da se ona očuva.

- Nekoliko godina dočekivali smo učesnike manifestacije "Milici u pohode", družili smo se, bilo je lepo. Ali kako je kuća sve ubrzanije propadala i spolja i iznutra, oni su prestali da svraćaju ovamo, a manifestacija je preseljena u vrdničku školu, koja nosi njeno ime. Danas malo ko u prolazu stigne da uoči ovu minijaturnu tablu koju su opštinari postavili 1975. sa natpisom da je tu živela Milica - jada se naša domaćica.

Biljana nas vodi u dvorište obraslo nabujalom travom, a zatim se sa uzdahom saginje da uspravi turističku info-tablu sa Miličinom slikom i kratkom biografijom, koju su pre četiri godine ovde postavili poslenici turizma mada turističke ture već odavno ne prolaze tom stranom. Kaže da je bolje što ne dolaze, da ne vide "ovu bruku, jer ona, kao vlasnica, novca za obnovu nema, a nema ga ni Zavod koji je kuću stavio pod zaštitu".

- Opštinar kojem sam se pre desetak godina obraćala za pomoć nije znao ni da u Vrdniku postoji Miličina kuća, a 2014. godine kada sam ostala udovica, da bih kćerku mogla školovati, teška srca ponudila sam pokrajinskom sekretarijatu da kuću otkupi. Odbili su me - prepričava nam Biljana svoju muku, upravo u trenutku kada nam se, po dogovoru, pridružuje Dušanka Stanković, diplomirani etnolog - konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

Godinama Dušanka prati "slučaj Miličine kuće", ali Zavod nema mogućnost da finansijski pomaže privatnim vlasnicima zaštićenih kulturnih dobara.

- Možemo jedino da pomognemo vlasnicima u prikupljanju i izradi dokumentacije, neophodne za konkurse na koje bi oni mogli da se prijave kako bi dobili sredstva za održavanje kulturnog dobra - objašnjava Dušanka.

Ulazimo zajedno u kuću u kojoj danas nema nijednog autentičnog predmeta iz vremena kada je Milica u njoj živela, stihove sricala i beležila svoje impresije u "Fruškogorski dnevnik" zbog kojeg je i dobila nadimak Vrdnička Vila.

U sobi za koju se pretpostavlja da je bila baš njena, tavanica je odavno progledala i preti da svakog trenutka padne. Na jednom zidu je Miličina slika koju je Biljana okačila još dok su ovamo savremeni pesnici dolazili pesnikinji u pohode. Ni druga soba nije u boljem stanju. Izlazimo u dvorište ćutke, razočarani. Šta u ovakvim drastičnim situacijama predviđa zakon? Postoji li paragraf koji nalaže da se spase sećanje na onu koja je svojim stihovima očarala svoje muške savremenike, pisce, toliko da su je doživljavali kao sebi ravnu po peru, a Njegoš priznao: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori."

- Zakon ne isključuje mogućnost da se ovakvi objekti finansiraju iz budžeta, ali pod uslovom da vlasnik stavi hipoteku na iznos sredstava koja bi eventualno Ministarstvo kulture odobrilo. Takva kuća bi se koristila pod određenim uslovima. Dovoljno bi bilo samo deo kuće opremiti dokumentacijom o Milici, a ostatak kuće mogao bi se koristiti u stambene svrhe - kaže Dušanka.

Biljana sleže ramenima. Ćerka i zet su lekari, možda će poželeti da za koju godinu otvore privatnu ordinaciju.

- E, sad, ako bi se jedna vrata otvorila prema ulici a da se ostalo koristi kao stambeni prostor, možda to ne bi bilo loše. Samo ne znam koja bi moja obaveza bila u tom slučaju prema turistima. Imam 68 godina, mogla bih još možda godinu-dve da dolazim i pokazujem Miličinu sobu, a šta posle?

Rešenje da se najpre zaustavi propadanje kuće moralo bi se iznaći jer nekadašnji Miličiin dom nije samo Biljanino nasleđe, to je dedovina svih nas.

MOJ NAROD ZASLUŽUJE DA BUDE UZDIGNUT

MILICA Stojadinović (Bukovac, 1828 - Beograd, 1878) jedna je od najslavnijih ličnosti srpskog naroda. Bila je toliko ponosna na svoje poreklo da je svom imenu dodala nadimak "Srbkinja". Vuk ju je oslovljavao sa "moja kći Fruške gore", knez Mihajlo bio je njen zaštitnik, Ljubomir P. Nenadović veličao je nju u svojim stihovima, Ivan Mažuranić dolazio je da vidi Vrdničku vilu, a Ludvigu Augustu fon Franklu pisala je o svom narodu koji "zaslužuje da bude u stranom svetu uzdignut, mada nije dostigao onaj vrhunac obrazovanja koji su srećni narodi davno dostigli, jer mi je narod stolećima bio opkoljen tamom nesreće".

IMALI I - VINSKI PODRUM

VINSKI podrum proteže se ispod cele kuće jer su Miličini roditelji imali vinograd. Dole, kroz gusto ispletenu paučinu, naziru se pet kaca i tri bureta, svako zapremine od po 500 litara, koje su po narudžbi Biljaninog dede bačvari ovde tesali mesec dana.

- Nudio mi je pre nekoliko godina jedan čovek novac da mu prodam burad u nameri da ih iseče i koristi kao ogrevno drvo. Nisam pristala, to je uspomena na mog dedu. Ali, drvo se rasušuje, trebalo bi ih povremeno puniti vodom da zabreknu, a ja retko imam vremena da dolazim iz Rume u Vrdnik - nevoljno priznaje Biljana.

BONUS VIDEO - ORONULA I PROPALA: Kuća u kojoj je Milica Stojadinović Srpkinja provela detinjstvo