NA "MREŽAMA" PARANOJA ZBOG POPISA GRAĐANA: Od početka evidencije građana, šire se teorije zavere, neki zato ne puštaju popisivače u stan

Ovo su samo neki od negativnih komentara na društevnim mrežama u prvih desetak dana popisa u Srbiji. Iako su predstavnici Republičkog zavoda za statistiku apelovali na građane da se odazovu i objasnili da podatke neće koristiti nijedna institucija, pa ni poreznici, mada su podsećali na zaprećene kazne 20.000 - 50.000 dinara, i dalje ima onih koji ne samo da ne otvaraju vrata popisivačima, već i direktno agituju protiv njih na "Tviteru", "Jutjubu" ili "Fejsbuku". Pominju se čipovanja, uhođenja, krađa podataka i druge teorije zavere, koje već dugo ovde nalaze plodno tle.

Sociolog Vladimir Vuletić misli da su ljudi od 2011, kada je sproveden prethodni popis, zaboravili kako izgledaju popisna pitanja (osim dva-tri, ona nisu menjana). A u to vreme društvene mreže i tabloidi bili su tek u povoju.

- Danas se sve svodi na borbu za "klik", "lajk", primećenost - kaže Vuletić.

- Nećete biti primećeni ako konstatujete da je počeo popis, ali hoćete ako objavite da će građanima neko ukrasti i zloupotrebiti podatke. Balkanske zemlje inače karakteriše nepoverenje u institucije, koje je ostalo još od vremena pre stvaranja modernih nacionalnih država.

Pre toga vladali su oni koji su nas kulučili i ljudi su navikli da izvrdavaju zakone i ne veruju državi.

Osim ovoga, visok je i stepen međusobnog nepoverenja među ljudima, objašnjava naš sagovornik. Ranije je postojalo poverenje u rodbinu, a nepoverenje prema strancima.

Moderno doba, borba za ograničene resurse i individualizacija doveli su do toga da ljudi doživljavaju jedni druge kao neprijatelje. Sve to čini plodno tle za mešetare.

Ali sve ovo nije lokalni "izum", već globalni problem, naročito u Americi, gde "cvetaju" antivakserske i ravnozemljaške teorije ili zavere o 5G mreži.

- Istraživanja sprovedena u SAD pokazala su da iza "miniranja" mnogih kampanja stoje grupe koje misle da su im podriveni interesi (npr. nadrilekarska, kada je reč o kampanji protiv vakcina) - konstatuje Vuletić.

U moru najrazličitijih informacija, ljudi su zbunjeni, često uplašeni i samim tim podložni manipulaciji. To, međutim, osim po građane, može da ima štetne posledice i po državu.

Ukoliko se ljudi ne budu odazvali popisu, za početak nećemo znati koliko nas ima, kaže Snežana Lakčević, pomoćnik direktora RZS, zadužena za Sektor društvenih statistika.

- Nećemo znati ni gde koliko imamo dece i gde su nam potrebne nove škole i vrtići.

Nećemo znati ni kako se kreću unutrašnje migracije, posebno na dnevnom nivou, na primer ka Beogradu ili Novom Sadu, da bismo ljudima olakšali transport i život. Nećemo znati koliko smo stari i imamo li potrebnu infrastrukturu za treće doba. Nećemo znati ni kakva nam je obrazovna struktura, da bismo obrazovne profile uskladili sa tržištem rada. Nećemo znati gde je potrebna izgradnja vodovoda, kanalizacije, gde se ne grejemo energentima u skladu sa ekološkim standardima. Popis je skupa i zahtevna akcija, pa ako država ulaže toliko novca i truda u njegovu organizaciju i sprovođenje, građani bi trebalo da se odazovu - poručuje Lakčevićeva.

PITANjE O DECI STARIJIMA OD 12

LAKČEVIĆEVA kaže da na pitanja u vezi sa bračnim stanjem i živorođenom decom odgovaraju svi stariji od 12 godina. Jer, kako ističe, "maloletne trudnoće i porođaji dešavaju se nezavisno od zakona, a neki stanovnici Srbije ostvarili su se kao roditelji van granica naše zemlje, gde su drugačiji zakonski i kulturološki modeli i tradicija".

BONUS VIDEO: 

KARAĐORĐEVO ZVONO ODJEKUJE 210 GODINA: Vožd ga je darovao da bi objavilo slobodu narodu