PUSTE KOLEVKE KRIVE REKE: Pre 80 godina nacisti masakrirali 309 meštana sela na Kopaoniku

Od 12. oktobra, kada je počelo sumanuto ubijanje, pripadnici SS divizije "Princ Eugen", sa oko 1.500 podunavskih Nemaca, oko 1.000 pripadnika bugarskog 36. pešadijskog puka i 300 belogardejaca pekli su, palili, sakatili i streljali ljude gde god bi ih ugledali.

Tela su nalažena na poljima, u kućama, ispod drveća. Najviše, u Crkvi Svetog Petra i Pavla, koju su zločinci minirali i podigli u vazduh, u trenutku kada je u bogomolji bilo više od 70 duša. Poznati bruski novinar i pisac Goran Minić decenijama je istraživao ovaj događaj. Brižljivo je popisao imena svih žrtava i razgovarao sa oko 50 meštana, akademika, kolega, potomaka nastradalih.

- To su bili strašni gubici za malo selo, procenjuje se da je to procentualno, u odnosu na živalj, najveće stradanje u Drugom svetskom ratu - napominje publicista Minić.

- "Kazivanja o Krivoj Reci kopaoničkoj" je zbirka priča na kojom sam godinama radio, smatrajući da žrtve ne smeju da padnu u zaborav, to je najmanje što im dugujemo.

Ratomira Nikolića je sa šest meseci zaštitilo telo mrtve majke. Našli su ga posle dva dana. Tijana Novčić je svojevremeno svedočila za "Novosti". U masakru su joj ubili majku Ljubicu i tri tetke.

- One su streljane, pale su preko mene kao pokošene, a ja sam ostala tu da ležim, sve dok me baka nije našla - posvedočila je Tijana Novčić.

- Ista sudbina zadesila je i mog supruga Vlastimira, koji je bio beba u kolevci kada su kuću zapalili zločinci. Otac mu nije preživeo.

Mnoga deca nisu preživela. Više od 100 mlađe od 18 godina nastradalo je u nezamislivoj tragediji. Najmlađa žrtva bila je beba Vera (Trifunović). Poživela je tek mesec dana.

Najstariji ubijeni Jablan Mišković imao je ravno 80 godina. Njihove sudbine opisane su i u dokumentarnom ostvarenju "Plač prazne kolevke", režisera Gorana Erčevića. Za susret sa istorijom Krive Reke, koja je stradala, uz nemušto "objašnjenje" da mora ispaštati zbog boravka Dragutina Keserovića sa vojskom u tom selu, niko od ljudi koji su radili na filmu nije bio spreman.

- Rad na materijalu koji svedoči da je nedaleko od Brusa krv tekla u potocima, iziskivao je nadljudske napore - priseća se, za "Novosti", režiser Goran Erčević.

- Nijedan zaselak nije ostao pošteđen. "Počišćeni" su Jankovići, Nikitići, Novčići, Lazarevići, Đurići...

Scenarista potresnog dokumentarca novinar Slobodan Cenc kaže da su žrtve Krive Reke bile najbrojnije u zločinu, koji nije poštedeo ni okolna sela i zaseoke. Svaka kuća, ispričao je Cenc, za "Novosti", izgubila je od petoro do 20 članova.

- Preživeli su oni koji su se našli u nekom poslu u polju ili u berbi grožđa - kaže sagovornik "Novosti".

PAKAO SE NE ZABORAVLjA

PRVI izveštaj sa mesta zločina i popis žrtava uradio je sudija Radovan Marković 14. oktobra 1942. godine, a o masakru je 20. oktobra kroz taj izveštaj obaveštena i Vlada na čijem je čelu bio Milan Nedić. Neimenovane žrtve su dobile imena i korigovan je njihov broj tokom istraživanja istoričara Budimke Kovbasko, uz svedočenja preživelih i upućenih. Na istorijskoj rekonstrukciji radio je naučnik Milovan Matić. Svi oni, zajedno sa novinarima i publicistima pomogli su da se žrtve ne zaborave.

DOBILI ORDENjE ZA POKOLj

ZA "uspeh" operacije "Kopaonik" Hajnrih Himler unapredio je direktno odgovornog za pokolj u Krivoj Reci SS komandanta Riharda Kazerera. Kazerer i njegov pretpostavljeni August Šmithuber, komandant puka "Princ Eugen", nakon rata su osuđeni i streljani zbog ratnih zločina.