POVRATAK „KOSOVSKOG ANDRIĆA“: U Matici srpskoj veče o Georgiju Božoviću, nekad zabranjenom piscu i novinaru
U SVEČANOJ sali Matice srpske večeras u 18 sati biće predstavljeni lik i delo Georgija Božovića (Pridvorica, kod Kolašina, 1880 – Beograd, 1945) književnika, novinara i narodnog poslanika. U organizaciji Matice i Fondacije Simonida ovom prilikom biće promovisana i književna nagrada koja nosi Božovićevo ime.
Foto: AP/ Matica srpska
Pozdravnu reč uputiće prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, i Perica Milutin, predsednik „Simonide“, a o Božovićevom životnom putu govoriće: dr Mileta Aćimović Ivkov, prof. dr Dragiša Bojović i Andrijana Živanović, direktor Doma kulture „Stari Kolašin“. U umetničkom delu programa učestvovaće Natalija Jakšić.
Kolašin i Kolašinci imali su sreću da su iznedrili pisca vanrednog umetničkog talenta i nemerljive stvaralačke snage poput Georgija Božovića. Ovaj plodotvorni, nepravedno zabranjeni pisac potiče iz poznate kolašinske porodice sveštenika i kneževa.
Obrazovanje je stekao na Duhovnoj akademiji u Moskvi. Nakon školovanja obavljao je važne poslove u prosveti, državnoj službi, novinarstvu i politici. Budući da je nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata bio zabranjeni pisac, njegovo književno stvaralaštvo je ostalo nepoznato široj čitalačkoj publici. Zavod za udžbenike objavio je Božovićeva Sabrana dela u dva toma, čiji je urednik Jordan Ristić.
U pripovetkama najčešće je opisivao surovi i složeni život srpskog naroda na Kosovu, Metohiji i u Makedoniji pod turskom vlašću, a time tematski proširio srpski kulturni i književni prostor na dotad neoslobođene krajeve. Dramatične uslove života srpskog Juga, gde se mešaju i sukobljavaju različiti nacionalni, politički, verski i kulturni interesi i obrasci ponašanja, predstavio je tradicionalnim realističkim postupkom, zanimljivom i dobro razvijanom pričom, živopisnim likovima i bogatim jezikom i stilom, najčešće sugerišući šira i univerzalnija književna značenja od onih koja nagoveštavaju zavičajni kontekst i tema.
Njegovi putopisi, u kojima se pored starosrbijanskih krajeva opisuju predeli, običaji, socijalna i kulturna tradicija Crne Gore, Stare Hercegovine i Bosne, često imaju odlike pravih narativnih celina, s jasno nagoveštenim književnim likovima i zanimljivom pričom.
Ustanova za kulturu Dom kulture Stari Kolašin dodelom književne nagrade „Grigorije Božović“ doprinosi očuvanju kulturnog identiteta srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali i očuvanju njegovog lika i dela, naravno, time i podstiče stvaralaštvo u duhu proze „kosovskog Andrića“.
BONUS VIDEO:
TITOVA VILA OD 50 MILIONA DOLARA - Pogledajte kako izgleda jedna od najstarijih vila u Njujorku