PREDSEDNICA VKS: Srbija napredovala od početka primene Evropske konvencije o ljudskim pravima

Vasović je podsetila da je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i ostalih sloboda u Srbiji stupila na snagu 3. marta 2004. godine, od kada se, kako navodi, u velikoj meri razvila svest građana o mogućnosti zaštite prava pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao i da je primena Konvencije u značajnoj meri unapređena u pogledu znanja sudija o primeni Konvencije i standardima Evropskog suda.

-Od vellikog značaja je da nacionalne sudije u postupcima pred sudovima omoguće ostvarenje delotvorne zaštite konvencijskih prava. Ova podeljena odgovornost za primenu Konvencije unapređuje se kroz dijalog između najviših nacionalnih sudova i Evropskog suda, zbog čega smo svi tu danas, poručila je Vasović.

Ona je istakla da postoje oblasti u pravosuđu koje je potrebno unaprediti i u kojima treba tražiti odgovarajući način usklađivanja sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Takođe je istakla da praksa i saveti Suda u Strazburu predstavljaju ozbiljnu smernicu za dalji razvoj prakse u Srbiji i dodala da je ova konferencija organizovana u partnerstvu sa Savetom Evrope i EU kroz projekat "Jačanje efikasnih pravnih sredstava za sprečavanje kršenja ljudskih prava u Srbiji".

Ministarka pravde Maja Popović se osvrnula na Bazu sudske prakse koja je, uz podršku Saveta Evrope, uspostavljena pri Pravosudnoj akademiji.

Ukazala je da ova baza predstavlja srpsku verziju "Hudoc-a", baze podataka prakse Evropskog suda za ljudska prava, i sadrži sve presude tog suda donete u odnosu na Srbiju, kao i obavezujuće presude za Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Hrvatsku.

-Neposredna primena Konvencije u našem pravnom sistemu ima za posledicu uključivanje specifičnosti Republike Srbije i njenog pravnog okvira u konvencijski sistem zaštite ljudskih prava, rekla je ministarka.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emenuel Žiofre istakao je da je ova konferencija sjajna prilika za razmenu iskustva kada je reč o temama koje su toliko bliske vrednostima EU.

-EU je odlučna da prigrli Zapadni Balkan i da se države Zapadnog Balkana pridruže našoj porodici koja se zove Evropska unija, a ljudska prava, vladavina prava, borba protiv organizovanog kriminala su od ogromnog značaja za sve nas, poručio je Žiofre.

-Presude Evropskog suda su od ključnog značaja, jer nam daju neki putokaz. One su kao kompas koji nam ukazuje na određene propuste i probleme u našim nacionalnim sistemima i ako to popravimo onda možemo da unapredimo ljudska prava, poručio je Žiofre.

Direktor Direktorata za ljudska prava Saveta Evrope Kristof Poarel poručio je da će se svi prisutni na današnjoj konferenciji baviti temama, kao što su sloboda izražavanja sudija, mogućnost da mediji prate sudske postupke, kao i pitanje zaštite imovinskih sudskih prava i mogućih ograničenja koja se mogu uvesti na svojinska prava i nepristrasnosti sudova.

-Mogu da kažem da smo oduševljeni što vidimo da su najviši sudovi u regionu danas ovde predstavljeni i da aktivno učestvuju u ovoj mreži koja sada objedinjuje više od 103 suda iz 45 država, rekao je Poarel i naglasio da je SE posvećen u podržavanju njihovih napora u osiguranju da domaća sudska praksa bude u skladu sa Konvencijom i praksom Suda u Strazburu.

Poarel je rekao da od sutra Rusija neće biti potpisnica Konvencije.

Sudija Ustavnog suda Gordana Ajnšpiler Popović je podsetila da je 2008. godine doneta prva odluka Ustavnog suda koja je bila meritornog karaktera u vezi sa zaštitom ljudskih prava, kao i da je taj pravni lek proglašen delotvornim, što je jedno novo poglavlje u radu Ustavnog suda.

-Ustavni sud ne vodi računa o zakonitosti odluka, ne provera utvrđeno činjenično stanje pred nižestepenim sudovima i svakako, ukoliko nađe da je povređeno neko ljudsko pravo ili sloboda, poništi odluku, ali se neće upustiti u meritorno rešavanaje tog predmeta. Sud će samo ukazati na povrede ljudskih prava i sloboda, istakla je.

Konferencija koju su organizovali SE i EU, u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom, okupila je predstavnike najviših pravosudnih institucija Srbije, RS, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatke i Slovenije.