ANĐELI JE USPAVLJUJU SVOJIM KRILIMA: Reporteri "Novosti" u manastiru Sokolica, u kom nas prvi put nije dočekala igumanija, mati Makarija

- Mati je volela ove ptice, baš njega, kad se oglasi. Manastir je po sokolima i dobio ime - ispričale su nam monahinje.

Ovo je Sokolica, biser među kosmetskim manastirima. Svetinja koju je sa malobrojnim sestrinstvom i narodom pridigla i osnažila igumanija Makarija, starešina ovog hrama više od tri decenije najtežeg vremena za srpski narod i njegovu crkvu na Kosovu i Metohiji. To vreme, nažalost, ne prestaje.

Upristojili smo odeću, kakav je i red, pred ulazom. Ali nikako da koraknemo. Stajali smo, i stajali. Nekakav led skupio se u grudima. Ovo je prvi put da nas ne dočeka mati, kao što nas je uvek rado dočekivala. Ne samo ovu ekipu, već svakoga iz "Novosti", u koje god doba dana da stignu. Ovo je 18. dan otkako se u avgustu preselila, kako sestrinstvo kaže, na neko bolje mesto od ovozemaljskog.

- I bolest i godine savijale su je, njena slabost je potrajala, ali je za nas otišla, ipak, prerano. Gotovo odjednom. Tako naglo - govore monahinje.

Kuća u kojoj je bila domaćin, po svemu za divljenje, u savršenom je redu. Porta, kao čudesni vrt: cveće, miris, travnjaci pod konac. U podzidovima čitavi pojasevi gusto "okićeni" čuvarkućama. Nikada, nigde nismo videli ovakvu sliku. Raj na zemlji, koji je igumanija i sama negovala. Koliko smo je samo puta zatekli da okopava ruže. Pripasala kuhinjsku kecelju preko monaške haljine i radi. Posle se vraćala ikonopisačkoj radionici, u kojoj je po čitavu noć lampa gorela. Pod njenom rukom, u ovoj radionici koju je osnovala, nastajale su najlepše ikone. Ali tu tajnu zlata koje se razlivalo po obodima, nije čuvala samo za sebe. Njeno ikonopisanje, nadaleko čuveno kao što je i ona čuvena, nastavila je monahinja Antonina. Mlada, svetačkog lica za koje je igumanija Makarija govorila da je storučica, molitvenik sa hiljadu darova.

Monahinje su teške na suzi, a čini se da će svakog momenta da krenu. Svaki tren, pogled im je na blagoj uzvišici u porti, gde je maleni mermerni spomenik, pod kojim počiva igumanija sokolička. Spomenik skroman, kao i način na koji je i ona živela, a ostavila veliko delo. Knjige, zapise, ikone, monografije, žitija...

Danonoćno je radila, nažalost, nije uspela da završi knjigu "Smrt kao putokaz u večni život".

Razgovor prekida iznenadna poseta manastiru naših ljudi iz Kanade, iz Toronta. Došli da se poklone Bogorodici sa malenim Isusom u naručju, mermernoj skulpturi, zaštitnici Sokolice, čije se trajanje procenjuje na više od sedam vekova. Posle će i do grobnog mesta igumanije. Poznaju je od onih dana kada je u Njujorku, u Metropoliten muzeju, govorila na izložbi u kojoj je, uz još tridesetak eksponata srpske duhovne baštine, bila posebno zapažena ova skulptura.

Tri cveta ostala su uz spomenik mati Makarije. I, onaj soko sivi, nije se pomakao sa stene. Nije se ni oglašavao.