AVETI JOŠ PUNE MINA: Kod Prahova "izronilo" groblje nemačkih brodova iz Drugog svetskog rata

J. ĆOSIN/S. M. JOVANOVIĆ

26. 08. 2022. u 11:00

IMAO sam 11 godina i pamtim veliku dramu koja se na Dunavu u Prahovu dešavala od jula do oktobra 1944. Bilo je lepo vreme za kupanje, a mi deca smo po čitav dan bili na plaži. Jednog dana, odjednom se stuštila galama, neka grmljavina, treslo se selo. Stigli su Nemci brodovima i tu se ukotvili.

Foto: S.M.J.

Sećam se i da su ih, potom, premeštali po reci da ih potope gde su hteli i da zatvore taj prolaz. Čula se buka. Neki su tonuli brže, neki teže jer Dunav ni tad nije bio toliko dubok. Neki su ostajali da se vide ko aveti, a neki i danas čame na dnu.

Ovako za "Novosti" govori Dušan Brzulović Šane (90), iz Prahova kod Negotina, dok u svom dvorištu niže sećanja na operaciju "Dunavski vilenjak", koja se odvijala od 5. do 7. septembra 1944, a u kojoj je u Dunav, od Brze Palanke do Prahova, potopljeno, planski - jedan preko drugog, oko 150 plovila nemačke nacističke Crnomorske flote. Među njima 20 brodova, nekoliko transportnih skela, barži, šlepova i torpednih čamaca. Na kraju je potopljen i brod-bolnica "Bamberg". Nacisti su to učinili povlačeći se, da bi zaprečili put Crvenoj armiji.

Foto: S.M.J.

Dušan Brzulović

A, kada voda Dunava opada, kao ovog leta, u Prahovu izrone najpre vrhovi, pa gotovo cele lađe. Na olupinama kraj plovnog puta vide se korodirane protivbrodske mine sa 70 kilograma eksploziva, spremne za upotrebu. Unutar broda je skladište puno mina, u koje može da stane oko sedam tona ubojitog materijala.

PAMTE I NIŽI VODOSTAJ

NIZAK vodostaj i potopljene nemačke lađe u sektoru 861. kilometra Dunava gotovo svakodnevno privlače i novinare i posetioce. Trenutno je vodostaj u Prahovu minus 60 centimetara, što je za ovo doba godine sasvim uobičajeno. Na svom istorijskom minimumu Dunav je bio 2011. i vodostaj je tada iznosio minus 120 cm.

- Ovde su potopljeni UJ 109 i UJ 110, puni eksploziva, a tu je i brod "Uskok". Vidimo veliku krstaricu koja izroni uvek kada je vodostaj nizak, a ona leži na još dva broda. Izronili su i delovi još dve lađe, ali se nijedna ne vidi kao ova - kaže kapetan Saša Marković, zapovednik broda "Eliksir Prahovo".

Foto: S.M.J.

Saša Marković

Groblje brodova u Prahovu stalna je opasnost i po one koji plove ovim sektorom i po ljude koji od Dunava žive. Ovaj deo plovnog puta na svim navigacionim kartama označen je belom bojom. To označava zonu neispitanog plovnog područja kojim se kreće na sopstveni rizik. Zbog njih se plovidba odvija uskim kanalom, samo u jednom pravcu. Na mimoilaženje brodovi čekaju od 40 minuta do četiri časa, jer je u dužini od šest kilometara plovni put sužen na svega 50 metara.

Foto: S.M.J.

Plovilo nemačke Crnomorske flote

- Kad krene brod iz prevodnice nizvodno, treba mu više od sat do 858. kilometra Dunava, a uzvodno dva sata, pa prevodnica radi otežano u uslovima niskog vodostaja - kaže Marković.

Potapanje nemačkih brodova sa dunavske obale posmatrali su brojni meštani Prahova, od kojih mnogi nisu više među živima.

Foto: S.M.J.

Zanimljivi brodovi koji su "izronili"

- Iz dvorišta naše kuće, koju su Nemci zauzeli za svoj glavni štab, moj deda je posmatrao i pričao mi da su Nemci neke lađe minirali, a nekima su otvarali ventile. Voda je ulazila polako čim je stizala preko palube, broda više nije bilo. Sprijateljio sam se 1973. u Galcu u Rumuniji sa jednom Nemcem, koji mi je rekao da dobro poznaje moje Prahovo jer je 1944. bio u Crnomorskoj flotili. On je peške išao preko Bora i Krivelja do Paraćina, pa vozom do Budimpešte. Tvrdio je da niko nije ostavljen na brodu i da je lično svedočio da su i najteže ranjenike transportovali vozom na nosilima - kaže nam Vojislav Gugić, brodarac u penziji.

Foto: S.M.J.

U brodovima ima mnogo neeksplodiranih naprava

Uz pomoć inženjerskih jedinica Crvene armije, izvlačenje nemačkih brodova iz Dunava pokušano je od oktobra 1944. do proleća 1948, kada je operacija prekinuta zbog rezolucije Informbiroa. Izvučeno je i za dalju plovidbu osposobljeno nekoliko brodova, koji su nastavili da plove pod zastavom SSSR, dok je brod "Johenštejn" plovio pod jugoslovenskom zastavom i novim imenom "Krivošija". U izvađenim plovilima najviše je bilo oružja i eksploziva, tehničke robe, ali i 60 tona bakra iz Borskog rudnika.

U TOKU TENDER ZA VAĐENjE OLUPINA

U TOKU je tender za uklanjanje 21 potopljenog broda nizvodno od HE "Đerdap 2", na površini od oko sedam kilometara. Izvođač radova biće poznat u oktobru, najavljuju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Vrednost radova je oko 30 miliona evra za vađenje olupina i još dva miliona za nadzor nad njima. Sredstva su obezbeđena iz kredita Evropske investicione banke i bespovratnih sredstava iz Fonda za Zapadni Balkan (WBF).

Pogledajte više