DUH STAROG BEOGRADA ČUVA U PARFEMIMA: Nenad Jovanov više od sedam decenija neguje porodičnu tradiciju ručnog pravljenja prefinjenih mirisa

Bavljenje privatnim biznisom u posleratnoj Jugoslaviji nije nailazilo na odobravanje, ali sada, kada su decenije uspešnog bavljenja istim poslom iza njega, Nenad Jovanov i njegova parfimerija na beogradskom Dorćolu, kao svojevrsna "vremenska kapsula", slikovito svedoče o borbi, životu, ali i istoriji Beograda.

Priča porodice Jovanov počinje posle Prvog svetskog rata, kada se prijatelj Nenadovog dede, Dragomir Milenović, obreo u Gracu i završio u parfimerskoj školi. Išlo mu je veoma dobro i postao je "nos" - čovek koji ume da razlikuje veliki broj mirisnih nijansi.

- Ne znam kako se to dogodilo, ali po povratku, Dragomir se upoznaje sa mojim stricem.

Kroz to prijateljstvo, stvara se ogromna ljubav prema Francuskoj, parfemima i kozmetici. Malo-pomalo, stric je ubedio mog dedu da neposredno pred rat otvore parfimeriju "Đurđevak" na Topličinom vencu - kaže za "Novosti " Nenad, vlasnik današnje parfimerije "Sava".

Zanatska radnja, osim što je služila za prodaju najluksuznijih mirisa, u koju su svraćali čak i nemački oficiri, bila je i utočište srpskom narodu.

- Dolazio nam je često jedan nemački oficir kako bi kupio kolonjsku vodu posle brijanja, a jednom je narudžbinu platio pisaćom mašinom iz Francuske, koju sam koristio do pre nekoliko godina - seća se Jovanov.

Posle rata, deda i stric nesebično su stečeno znanje prefinjenog zanata preneli na Nenadovog oca i njega. S obzirom na to da je to bila era nacionalizacije, kada se na privatnike nije gledalo blagonaklono i u Srbiji je zatvoreno više od 30.000 zanatskih radnji, za porodicu Jovanov je ovo bio jedan od najtežih perioda:

- Otac je radio sve i svašta kako bismo imali šta da jedemo. Sreća je bila u tome da je pre rata završio Trgovačku akademiju i bio jako dobar u knjigovodstvu, pa je zahvaljujući tome uspeo da se zaposli u državnom preduzeću. To je bio spas za porodicu.

Međutim, vuklo ih je da se vrate porodičnom poslu. Uz mnogo ljubavi, ali i sreće, parfimerija je ponovo otvorila svoja vrata za sve Beograđane željne prefinjenih mirisnih nota. U međuvremenu su promenili adresu, ali i ime u "Sava", u znak sećanja na dedu i oca sadašnjeg vlasnika. Sve do 2009. Nenadov otac je dolazio u lokal, koji je bio njegova prva ljubav i gde je kreirao najlepše mirise belog grada.

- Naša zanatska radnja počiva na porodičnim vrednostima. Svi smo uvek učestovali u proizvodnji, jedni su nabavljali komponente, drugi pravili mirise, treći po čitav dan bili sa mušterijama. Dane smo provodili zajedno, a ja sam u ovoj radnji bukvalno živeo i rastao - priseća se Nenad.

Na početku je dobijao samo sitne poslove, na primer, da razdvoji male od velikih flašica, a tek kasnije su mu poveravana odgovornija zaduženja. Prvo bez nadnice, posle za pokoju bombonu, a onda je nagrada bila novac za bioskopske predstave. Dok se nije oženio i odselio, sa roditeljima bi provodio i po 24 časa na poslu. Kasnije je radni dan skratio na 10 do 12 sati.

Ljubav prema mirisima preneo je vremešni Nenad i na svog sina Nemanju, koji danas sa suprugom pomaže ocu, baš kao što je i on to nekada radio.

Enterijer radnje i oprema koju koriste minimalno su se menjali kroz godine. Još uvek koriste raspršivače iz tridesetih godina prošlog veka i ne koriste skupocenu ambalažu, ime, reklamu. Najvažniji je čist i kvalitetan sadržaj.

MUŠTERIJE IH PRONAĐU I BEZ REKLAME

U vreme kada je porodica Jovanov tek otvorila radnju, nije bilo reklama kao što danas postoje. Sada je, kažu, mnogo lakše da ih mušterije pronađu. Onaj ko jednom dođe, uvek im se ponovo vraća. Broj mirisa u njihovoj radnji varira, ali ih nikada nema previše, ukupno 40 do 50.