DRUŽENJA SA PRIJATELJIMA ZAMENILI MALIM EKRANOM: Za pripadnike starije populacije televizija često predstavlja svakodnevni beg od stvarnosti

Mnogim starijim osobama je televizija ujedno i jedini gost i sagovornik. Sa druge strane, postoji posebna "moskovska moda" među starijima, čije pristalice izbegavaju svaki TV kanal.

Stručnjak za kulturu i medije Ljiljana Manić naglašava da starija populacija pripada najraznovrsnijoj grupi ljudi kada je u pitanju praćenje medijskih sadržaja.

- Mnogi od njih su medijski pismeni i pažljivo biraju koje će TV kanale pratiti - kaže Manićeva.

Neka istraživanja pokazuju da stariji od 65 godina, koji čine veliki deo populacije, zaista provode dosta vremena ispred "TV kutije", prosečno čak devet sati i jedanaest minuta. Program koji gledaju ima uticaj na njihovo mentalno zdravlje, a čest nasilan sadržaj neretko ima negativan efekat na bake i deke.

- Pošto pre podne idem na pijacu, televiziju gledam samo po podne, kada sednem da odmorim noge. Najčešće pratim turske serije, muzičke emisije i rijaliti program.

Uživam u tome i tako se opuštam - kaže Jelica Petrović.

Zanimljivo je da na globalnom nivou, od početka krize izazvane koronom, građani gledaju televizijske programe dva sata duže nego ranije.

- Najviše volim da gledam rijaliti program, u stanju sam da sate provedem ispred televizora samo kako bih ispratila sva dešavanja, živim sama i ovo mi predstavlja na neki način "društvo" - kaže 70-godišnja Mileva Nikolić.

Lekari i naučnici smatraju da je provođenje bezbroj sati ispred televizora zaista štetno, ne samo zbog vida, već postoji mogućnost da se javi i demencija jer se mozak "ne vežba", kao što bi to radio prilikom društvenog života.

- Ne uključujem toliko često TV, ali najviše volim sa prijateljicama da gledam "Slagalicu", nekada čak napravimo i malo takmičenje koja će prva da stigne do odgovora - ističe kroz smeh Radmila Pejović.

Ponekad se dešava da zbog manjka razgovora sa prijateljima, penzioneri ne razlikuju stvaran svet od virtuelnog, kao ni istinite vesti od lažnih. Budući da gotovo i ne koriste društvene mreže, televizija i novine predstavljaju jedini vid izvora informacija. Pretpostavlja se da tolika "konzumacija" TV programa predstavlja neku vrstu bega od realnosti i usamljenosti.

- Najviše gledam serije, ali volim da pogledam i neki informativni sadržaj, jer me sluh i vid i dalje dobro služe. Pre penzije sam bio lekar pa često gledam emisije gde gostuju mlađe kolege - naveo je 65-godišnji Dragoljub Peković.

Doktori apeluju na pripadnike trećeg doba da vreme provedeno ispred televizije zamene nekim drugim aktivnostima, poput šetnje u prirodi, druženje sa ostalim penzionerima ili pronalaskom nekih novih stvari u kojima će uživati.

Na dosta sati pred malim ekranom utiče i količina slobodnog vremena koje pripadnici trećeg doba imaju, kao i životne okolnosti koje im omogućavaju te navike. Treba uzeti u obzir i da je Srbija inače među zemljama u kojima se provodi dosta vremena ispred ekrana.

- Među najgledanijim sadržajima su programi domaće produkcije, većinom emitovani na Javnom servisu, kao što je kviz "Slagalica", domaći filmski i serijski program, te glavni informativni program, Dnevnik na javnom servisu od 19.30 sati. Kviz "Slagalica" svakodnevno prati više od trećine starijih od 65, a tu su i slični sadržaji na drugim televizijama - kažu u jednoj beogradskoj marketinškoj agenciji.

ŽIVOT ISPRED TELEVIZORA

NAUČNIM radovima je dokazano da je sadržaj koji gledaju često "zarazan", pa provode sate ispred televizora, potpuno gubeći pojam o vremenu. Dešava se da ne izlaze iz kuće po par dana kako ne bi propustili nešto što se emituje baš tog dana.

Više vremena provode ispred televizora nego sa prijateljima i samim tim postaju asocijalni, anksiozni i depresivni.