SUSRET SA ISTORIJOM: Ustaše srpsko seme zatirale ubijanjem dece

Ivan Miladinović

24. 07. 2022. u 15:00

PROŠLE godine u Spomen-parku Jasenovac, 22. aprila na obeležavanju 76. godišnjice proboja poslednjih zatočenika iz tog ustaškog logora, predsednik Hrvatske Zoran Milanović, odgovarajući na pitanje zašto na tom mestu izbegava da govori o genocidu, ni manje ni više, rekao je: "Ovdje je bio genocid, i to prije svega genocid nad Židovima, da se razumijemo."

Žene i decu sprovode u koncentracioni logor Jasenovac, Foto "Vikipedija"

Potom je pomenuo Srbe i dodao da su oni pružali otpor, zbog čega su bili tretirani kao neprijatelji. Znači li to da oni koji su ubijeni jer su pružali otpor, nisu bili nevini, odnosno da su nešto skrivili? A onda je dodao: "Bili su neprijatelji, zna se kako se postupa sa neprijateljima - ne ubija ih se u logoru."

Da li je nazočni hrvatski predsednik ovom rečenicom mislio da se neprijatelj ubija nešto drugačije, masakrira, kolje na pragu kuće, veša po voćnjacima, ili pali u dvorišnom plastu sena, upravo kako su njegovi preci širom Pavelićeve ustaške Hrvatske radili pune četiri ratne godine? "Vispreni" Milanović kanda je zaboravio da se ustav države na čijem je čelu poziva na "antifašističko" nasleđe, da se njihov suverenitet temelji na odlukama Narodnog antifašističkog oslobodilačkog vijeća (ZAVNOH) na kojem su Srbi proglašeni konstitutivnim narodom. I uzgred, na tom istom ZAVNOH-u Vladimir Bakarić, budući visoki hrvatski i jugoslovenski funkcioner je rekao: "Na prvom zasjedanju mi smo bili više predstavnici srpskog otpora u Hrvatskoj nego predstavnici NOP Hrvatske." Čiji su onda oni bili neprijatelji i da li je to podrazumevalo da su i njihova deca neprijatelji koji se ne ubijaju po logorima?

Šta god bilo - da li Milanović pati od amnezije, potpunog neznanja ili pokušava nevešto da se poigrava cinizmom - morao bi da se zapita u kojoj je to zemlji današnje Evropske unije postojao poseban koncentracioni logor za decu s jasnim planom da nijedno ne preživi? Zašto? Samo zato što su pravoslavne vere.

Ako želiš da uništiš jedan narod, najpre mu ubij decu... Uz Jasenovac, Gradinu i Staru Gradišku, logori Jastrebarsko, Sisak, Livno i logor na ostrvu Pagu na Jadranu bili su jedini u svetu specijalizovani za zatvaranje i ubijanje dece. Mogao bi gospodin Milanović da svrati do Arhiva Hrvatske u Zagrebu, ili da pošalje nekog iz svog kabineta, tamo se nalazi "Elaborat o dječijim logorima u NDH". Tamo će saznati mnogo o tužnom herojstva svojih predaka sa majčine strane, kako su gušili decu stavljajući ih žive u vreće i bacali u jame gde su im majke već ležale zaklane.

KORISTEĆI podatke iz više izvora, kao i iz knjige "Bili smo deca: Jasenovac - grobnica 19.432 devojčice i dečaka" Dragoja Lukića, objavljene 2000, podsećamo da je u NDH za vreme Drugog svetskog rata, a prema podacima koji još nisu konačni, ubijeno 74.762 dece mlađih od 14 godina. Od tog broja, 14.528 njih vode se kao žrtve rata, a nad 60.234 deteta izvršen je najteži oblik genocida - 32.054 su dečaci, 28.012 su devojčice. Toliko i takvo uživanje u dečjoj patnji širom Pavelićeve tvorevine svakom iole pristojnom čoveku pokazuju da ti monstruozni zločin nisu bili posledica bolesnih i izopačenih pojedinaca, već da je to bilo organizovano i dobro pripremljeno zlo.

Kada je pre četiri godine Hrvatska došla na red da predsedava Savetu Evrope, preuzimajući štafetnu palicu rukovođenja evropskim parlamentom, predstavnici naših komšija su kao prioritetne pravce svog delovanja naveli zaštitu nacionalnih manjina. A samo nekoliko dana docnije, iz Đakova, poznatog kao vekovnog sedišta katoličke biskupije, iz koje bi morao da se širi hrišćanski duh ljubavi, jednakosti i sloge među ljudima, stigla je "potvrda" kako će zvanični Zagreb brinuti o manjinskim zajednicama. U centru gradića nadomak Osijeka osvanuo je grafit "J...bat ćemo srpsku djecu".

Naravno da su prva na red došla deca. Uostalom, hrvatski bojovnici imaju podužu tradiciju u masakriranju srpske dece. To isto su radili i pre 108 godina po Mačvi, Podrinju, Pocerini, kada su kao deo austrougarske armade 1914. napali Srbiju.

HRVATSKIM zvaničnicima i glasnogovornicima koji zagovaraju nanovo preispitivanje šta se zbivalo u Jasenovcu preporučujemo da pre toga prelistaju, u bečkim ali i u zagrebačkim arhivima, dokumenta o nacionalnom sastavu 42. domobranske Vražje divizije i Zagrebačkog 13. korpusa, naročito 36. i 42. pešadijska divizije te formacije.

Dr Slavko Pavičić u knjizi "Hrvatska vojna i ratna povjest i Prvi svjetski rat", koja je objavljena 1943. piše da je "najhrvatskija" vojna jedinica bio 13. zagrebački korpus, a najelitnija formacija 42. domobranska divizija nazvana "vražjom", a da je u Hrvatskoj i BiH mobilisano "najmanje 500.000 vojnika". Područje na kome je operisala Vražja divizija, koju su činili Hrvati, najteže je stradalo u Prvom svetskom ratu. Prema popisu stanovništva 1910. godine, Podrinje je imalo 242.420 stanovnika, a deset godina kasnije 186.627. Prema austrijskom popisu iz jula 1916, Šabački okrug je imao 76.706 ljudi manje nego 1910. Broj muškaraca smanjen je za 57.968, a žena za 18.738.

Jedno od divljanja austrougarskih vojnika 1914. u Mačvi, zabeleženo je u selu Dublje kod Šapca. Srpski vojnici su u jednoj kući našli šestoro zaklane dece. U sledećoj, naišli su na četvoro dece sa odsečenim glavama stavljenim pored tela, a petom detetu glava je ostavljena da visi. Deca su bila poređana na stolovima. U selima su nailazili na ljude obešene iznad kućnog praga ili povešane o stabla voćaka, i to starce, žene i decu, ili pak poklane u kućama i dvorištima. Kada su priupitali preživelog starca kakvi su to ljudi koji su činili te strašne zločine, odgovorio je: "Ne znam ko su, ali govore srpski."

"Od brojnih vešala beleli su se voćnjaci i sela, s obzirom na to da su narodna odela u to vreme bila bela - pantalone i gornji deo odeće. Jedno od tih teško nastradalih sela bilo je Prnjavor, sa 2.400 stanovnika uoči rata. "Ulazak obesnih trupa neprijatelja željnog osvete posle borbi na Ceru kao i u nastupanju od Drine, zavili su u crno ovo naselje...

Bilo je ubijeno, spaljeno ili izmasakrirano ukupno 352 stanovnika. Najveći deo činili su starci, žene i deca". U kući Milutinovića, u Prnjavoru, spaljeno je 16. avgusta 1914. čak 96 ljudi, a dva dana kasnije, u Ašenici, kod železničke stanice bilo je streljano i živo zakopano 89 ljudi..." - zabeležio je Arčibald Rajs.

SAMO za "junačko držanje" u Mačvi, 1. novembra 1914. godine, odlikovano je na stotine Južnih Slovena raznim medaljama i ordenjem, a na stotine ih je unapređeno u korporale, feldvebele i cugsfirere. Desetine su dobile Zlatni orden, koji je do 1917. pravljen od čistog zlata. Bilo je i onih s najvišim odlikovanjima koja su postojala u carstvu Habzburga - Ordenom viteza Marije Terezije, koji je vlasniku automatski donosio baronsku titulu i austrijsko, odnosno mađarsko plemstvo.

Zato ne bi trebalo da nas čudi reakcija Andreja Plenkovića, prvog ministra hrvatske vlade, kada je odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu podiglo optužnicu protiv četvorice oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za zločine počinjene u vojno-policijskoj akciji "Oluja" koji su naredili napade na dve kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti i kod mesta Svodna 7. i 8. avgusta 1995. godine. Tada je ubijeno 13 ljudi, od kojih četvoro dece, a 24 je ranjeno.

"Ne dolazi u obzir da pobednička hrvatska vojska kojoj dugujemo slobodu i nezavisnost, postpravnim aktima u susednim državama, a uvereni smo da su iza toga politički razlozi, iz heroja pretvore u nekog protiv koga će se voditi krivični postupak - rekao je Plenković posle sednice vrha HDZ.

Povodom obraćanja predsednika Srbije o situaciji na Kosmetu Milanović je ponovo pokušao da bude duhovit: "Mislim da je patrijarh Čarnojević, kad je selio Srbe s Kosova, bio skuliraniji i prizemljeniji od drame koju je Vučić pružio srpskom društvu".

Zaboravio je samo na činjenicu da je sa Čarnojevićem krenulo 70.000 duša, a u "Oluji" u koloni prognanih bilo ih je pet puta više. Uostalom, "Oluja" i progon Srba iz Krajine nije prva hrvatska "historijska akcija" proterivanja naroda koji se krsti sa tri prsta. Prema evidenciji nemačkih okupacionih vlasti, u avgustu 1941. u Srbiji je registrovano čak 104.000 izbeglica iz Nezavisne Države Hrvatske.

SVEDOČENjE AKADEMIKA ŽIVANOVIĆA

AKADEMIK Srboljub Živanović je pre šest godina svedočio u "Novostima" da je Državna komisija u kojoj su pored njega bili dr Zdravko Marić, Vida Brodar i Aton Pogačnik 1964. ustanovila da u masovnim grobnicama u Donjoj Gradini, koje su se prostirale na dužini 12,5 i širini 4,5 kilometara, leži više stotina hiljada zverski ubijenih ljudi. U grobnice, široke šest, a duboke osam metara, naslagani su jedno na drugo, po 27 osoba. Komisija je izvršila 130 sondažnih bušenja na 100 masovnih grobnica, čiji su se rovovi protezali između 60 i 80 metara. Posle prvih izveštaja država je zabranila dalji rad, sve je stopirano bez ikakvog objašnjenja.

Pogledajte više