VEĆE PENZIJE TRAŽE IZMENE PROPISA: Da bi penzioneri dobili obećanih 19,1 odsto, trebalo bi promeniti postojeći Zakon o PIO

J. Ž. S. - Z. G.

30. 06. 2022. u 08:05

DA bi najstariji u Srbiji krajem godine dobili obećano povećanje penzija od devet odsto, nadležni bi do tada morali da izmene Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Foto Shutterstock

Jedino na taj način računi seniora moći će da budu uvećani, a kućni budžet ojačan.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da kada učešće penzija u bruto domaćem proizvodu padne na 9,1 odsto, imamo pravo na vanredna povećanja. Kada je učešće između 10 i 10,5 odsto, penzije mogu da prate plate, od 10,5 do 11 odsto se primenjuje švajcarska formula, a preko toga se usklađuju sa inflacijom.

- Uspeli smo da spustimo na učešće od 9,1 do 9,2 odsto BDP. Povećanje će ići u dva navrata. Prvo povećanje će biti u novembru ili decembru, a drugo najkasnije od 1. januara.

Ukupan rast bio bi 19,1 odsto, i to bi bilo najveće povećanje - objasnio je Vučić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić naglašava da je indeksacija penzija u skladu sa švajcarskom formulom definisana Zakonom o PIO, pa se ona može promeniti samo izmenom ovog propisa. Poboljšanje položaja penzionera bez izmena zakona o PIO moguće je samo odobravanjem jednokratne pomoći penzionerima:

- Postoji više načina da se švajcarska formula unapredi sa ciljem da se spreči znatnije pogoršanje standarda penzionera. Jedan od načina je da se u formuli poveća ponder uz plate na, na primer, 0,75, što znači da penzije u većoj meri prate kretanje plata. Druga je da primanja najstarijih rastu nešto brže kada odnos prosečne penzije i zarade padne ispod određenog nivoa ili kada njihovo učešće u BDP padne ispod tog nivoa.

Profesor objašnjava i da je moguće kombinovati prethodne mehanizme indeksacije tako što bi se povećao ponder uz plate, a uz to uvelo pravilo za dodatno povećanje penzije ako one padnu ispod određenog nivoa u odnosu na plate ili BDP.

- Povećanje primanja najstarijih je svakako moguće, ali mislim da to nije najadekvatnija politika u uslovima kada prioritet treba da bude obaranje inflacije i kada se država i društvo suočavaju su opasnostima kao što su energetska kriza, rast kamatnih stopa, usporavanje rasta privrede i slično - naglašava Arsić.

- Povećanje za 19 odsto bi zahtevalo da se država dodatno zaduži za blizu 40 milijardi dinara da bi finansirala to povećanje. Država Srbija već sada ima prilično veliki javni dug i on će se povećavati i bez toga, a kamate će rasti.

Još jedan razlog protiv je taj što se naša zemlja suočava se visokom inflacijom, a svako veliko povećanje penzija ili plata dodatno će je podsticati.

Foto I. Marinković

- Penzioneri se svakako sećaju osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kada je postojala trka između inflacije sa jedne strane i plata i penzija sa druge. U toj trci inflacija ih je obezvređivala, nakon čega su one znatno povećavane, a to je dodatno ubrzavalo inflaciju koja je još više obezvređivala penzije i plate. Stoga bi adekvatnija politika bila da se primeni švajcarska formula koja bi obezbedila rast čekova u narednoj godini od oko 12 odsto, a da se pri tome u narednoj godini obori inflacija na sedam do osam procenata, tako da bi penzije u narednoj godini imale realni rast od nekoliko procenata.

Ministar finansija Siniša Mali naglasio je da je želja da se uvede novo fiskalno pravilo, odnosno da, ukoliko je udeo penzija ispod 10 odsto BDP-a, postoji pravo na vanredno usaglašavanje ili vanrednu indeksaciju do 10 procenata:

- Ako su čekovi između 10 i 10,5 odsto BDP-a, da se penzije usklađuju sa rastom prosečnih zarada. Između 10,5 i 11 odsto da to bude švajcarska formula i iznad 11 sa inflacijom.

Sadašnja formula je sjajna u stabilnim uslovima, ali ne i kada je uvećana inflacija.

Što se tiče položaja penzionera, profesor dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, navodi da oni kao najmasovnija nevladina organizacija, koja predstavlja "produženu ruku" republičkog Fonda PIO, vrlo konstruktivna u socijalnom dijalogu sa nadležnim državnim institucijama.

- Rast čekova se u protekle dve godine odvijao prema takozvanoj švajcarskoj formuli, pa je prosečno primanje predstavljalo zbir polovine rasta zarada i inflacije. Državna politika prema našim najstarijim sugrađanima odvija se na korektan i dostojanstven način. Mi radimo analize i elaborate, pa ćemo nadležnim institucijama uskoro ponuditi nove modalitete za dalje poboljšanje materijalnog položaja penzionera - ocenjuje Savić.

VIŠE NOVCA I ZA OPORAVAK

Prema rečima Andreje Savića, država je ove godine uvećala finansijska sredstva i za banjski oporavak, Fond solidarne pomoći i kulturno-sportske i rekreativne aktivnosti, sa 550 miliona dinara, koliko je bilo lane, na 650 miliona dinara.

- Namenska sredstva su ove godine uvećana za 100 miliona dinara. Reč je o novcu koji se izdvaja od doprinosa poslodavaca u iznosu od 0,1 odsto. Nastojimo da se taj procenat poveća, jer je interesovanje za banjsko lečenje veliko - kaže Savić.

BOLjA JEDNOKRATNA POMOĆ

Za profesora Arsića je najbolje da se u postojećim okolnostima penzije povećaju prema švajcarskoj formuli, a da se potom sledeće godine, ukoliko bude novca, odobri jednokratna pomoć penzionerima.

- Sada kako se suočavamo sa ubrzanjem inflacije, usporavanjem rasta privrede, velikim rizicima od pogoršanja međunarodne situacije, ne bi trebalo menjati švajcarsku formulu - smatra profesor.

Pogledajte više