VUKOVE TERAPIJE NAJBOLJE: Pacijenti kažu da je savestan, pedantan, pažljiv i temeljan, kolege ga hvale (FOTO)

Zaposlen je u Institutu za reumatologiju Srbije, kao fizioterapeut. Svetska organizacija za sprovođenje inkluzije ga je, pre deset godina, proglasila najnaprednijim detetom sa Daunovim sindromom. Završio je redovno OŠ "Duško Radović" u Sremčici, potom srednju stručna školu "Zaharije Stefanović Orfelin", kao đak generacije. Jedan je od četvoro ljudi u svetu, sa ovom dijagnozom, koji su upisali visoku školu.

Zahvljajući beskrajnoj ljubavi i podršci porodice ovaj mladić je, najviše što je moguće sa njegovim hromozomskim poremećajem, osposobljen za samostalni život. Svakog dana dolazi na posao, sam, autobusom iz Sremčice. Iako kao stažista ima skraćeno radno vreme, Vuk prvi stigne, a poslednji ode. Odradi gotovo celu smenu. Posetili smo ga na radnom mestu. Uverili smo se koliko je predan poslu. Pacijenti ga obožavaju. Brižan je, pažljiv, odgovoran.

- Presrećan sam, a svoj posao volim najviše na svetu - kaže Vuk. - Radim fizikalne terapije strujom i pomažem ljudima. Svi su me dobro prihvatili. Pažljivi su i dobri. Zahvalio bih se šefu Vladi i ostalim kolegama, koji su mi mnogo pomogli. Pacijenti su divni i veoma zahvalni. Kući pomažem baki i masiram je. Voleo bih da ostanem u Institutu i nastavim da radim.

Dok smo razgovarali, Vuk je radio fizikalnu terapiju Dubravki Pošarac zbog bolova u kolenu. Kaže da joj je mnogo pomogao.

- Imam dosta godina i bila sam mnogo puta na terapijama, ali Vučko mi je najviše pomogao - kaže Dubravka. - Savesno radi, pedantan je i uvek, kad završi, kaže hvala. Jedno divno dete. Prezadovoljna sam. On ima svoj sistem rada. Nekako je drugačiji. Nije da samo odradi i kraj. Pažljiv je i temeljan. Mnogo je odgovoran svom poslu.

Vukov mentor je Vladimir Kuslev, odgovorni fizioterapeut u Službi fizikalne medicine i rehabilitacije Instituta za reumatologiju. Otkriva nam da ovaj mladić ima isti tretman kao i svi ostali. Po dolasku, stažistima se kaže da se puno radi i da odluče da li im to odgovara.

- Vuk je odmah rekao da je spreman i da se ne plaši izazova - kaže Kuslev. - Kada je reč o praktičnom radu, za šest meseci pripravničkog staža, prošao je sve što je radio u srednjoj školi. Ali je naučio još par metoda. Činjenica je da je napredovao u tom poslu. Dosta je dobar, tačan, pedantan. Imam slobodu da ga pustim da sam odradi neke stvari, samo dođem da pogledam. To je veliki korak napred. Ostao je kod nas na daljem stručnom usavršavanju. Veoma sam zadovoljan. Iako ima skraćeno radno vreme, on ostaje duže. Kolege su ga odlično prihvatile.

Najaslužniji za Vukovu socijalizciju i normalan život su njegovi roditelji. Iako ima brata Vasilija (16) i sestru Veroniku (10), on je miljenik familije. Kada se rodio sa dijagnozom Daunov sindrom, porodici je sugerisano da ga daju u dom. To su i odlučili, ali su posle posete genetičaru, odustali. Kažu, da im je to najbolja odluka u životu. Usledile su godine poseta lekarima, logopedima, operacije. Uspeli su da njihovo dete postane ravnopravni član društva.

- Prava sreća je što smo otišli kod genetičara koji nas je ohrabrio, rekao da Vuk treba da živi u kući i da ta deca mogu mnogo - priča Vukov otac Vule. - Bilo je mnogo odricanja. Terapije aminokiselinama doktora Hoklova sa Kipra su pomogle da se Vuku pokrenu funkcije mozga. Lekar nam je odao priznanje, da smo među retkima koji su kod njega dete doveli na vreme. Imao je šest tretmana i garantovano nam je da će ići u redovnu školu i da će postići dobre rezultate.

Vuk je imao ozbiljnu srčanu manu, ali je posle operacije u Tiršovoj taj problem rešen. Bezuslovna ljubav kojom je okružen, svakako je doprinela njegovom napretku. Posao obožava i stalno kući priča o tome. Odmalena je sa njim radio logoped, pohađao je redovan vrtić.

- Deca sa Daunovim sindromom donose sreću i veliku ljubav - kaže tata Vule. - On nam je na prvom mestu. Ljubav koju on nama pruža se ne može opisati. Velika je greška što ima roditelja koji kriju decu sa Daunovim sindromom, ne izlaze iz kuće, nisu sa ljudima. Kao da ih je sramota.

Otac Vule planira da Vuku, za nekoliko godina, otvori privatnu kliniku u Sremčici.

ZAHVALNOST

VELIKU zahvalnost odajem direktoru Radunoviću, šefu Vladi i dr Baraću, koji su Vuku dali priliku da radi i da napreduje u svom poslu - ističe Vukov otac Vule. - Naravno i osoblju, svi su ga sjajno prihvatili. Naša najveća nagrada je njegov osmeh i sreća kad priča o poslu.

ŽELE DA GA PRIME ZASTALNO

VUK je zainteresovan za posao i u domenu svojih mogućnosti ga obavlja savršeno dobro - kaže prof. dr Goran Radunović , v. d. direktora Instituta za reumatologiju.

- Zainteresovani smo, ako želi, da bude primljen u stalni radni odnos. Savestan je. Lepo je imati takve radnike u kolektivu, to nas čini boljim društvom. Srbija se tek u poslednje vreme otvara prema osobama sa posebnim potrebama, ranije ih niste mogli ni videti. Velika je retkost videti da ljudi dolaze srećni na posao. Većina sve gleda kroz zaradu. Kad je, kao Vuku, posao najlepši deo dana, budete srećni.