ŽRTVE "KRVAVOG PUTA" POVEZALE DVA NARODA: "Marš prijateljstva" u Gornjem Milanovcu održan u znak sećanja na srpske stradalnike u Norveškoj
POD polarnim krugom, po zlu čuveni "Krvavi put" zbližio je Norvežane i Srbe zatočene od 1942. do 1945. u nemačkim konclogorima u okupiranoj skandinavskoj zemlji.
Fjeplestad i Kovačević pred spomenikom internircima, Foto Opštinska uprava
Od ukupno 4.500 njih 60 odsto nije se vratilo kući, kosti im počivaju u zemlji dalekog severa... Ljudske veze interniraca i njihovih spasilaca Norvežana, stvorile su posebno prijateljstvo dvaju naroda.
U znak te obostrane žrtve, svakog juna se održava "Marš prijateljstva", od Kuće srpsko-norveškog prijateljstva u Gornjem Milanovcu. Održan je i proteklog vikenda.
- Pre 80 godina, mladići iz vaših krajeva deportovani su u Norvešku kao ratni zarobljenici. Nažalost, od 4.500 interniraca samo njih 1.900 su preživeli i vratili se u domovinu. Vrlo je važno da se uvek sećamo te strašne tragedije. Ovo je dan 80-godišnjeg prijateljstva naša dva naroda, jedinstvenog u evropskoj istoriji, koje mora da opstane - rekao je Rolf Fjeplestad, predsednik Društva prijateljstva iz Norveške.
On je podsetio da u Norveškoj postoji poslovica: "Stazama prijateljstva mora da se ide često da ne bi zarasle".
- Moramo da se srećemo češće, da negujemo te veze. Sledi renoviranje Norveške kuće, simbola našeg prijateljstva, što su Norveško društvo i prijatelji iz Norveške podržali sa 250.000 kruna (nešto manje od 25.000 evra). Predavanjem ovog simboličnog čeka, označavam početak renoviranja - objavio je Fjeplestad.
Potomci i poštovaoci žrtava interniraca stalno se druže na ovom maršu. Oni koji nisu dočekali povratak u otadžbinu, ostali su zauvek na "krvavom putu", u beskrajnim hladnim bespućima, ili po grobljima u Botnu, Miholtu, Karašoku... Mnogima se ni ime ne zna.
Start Marša ispred Kuće srpsko-norveškog prijateljstva, Foto Opštinska uprava
Ovakvi susreti služe da se mlađi podsete na sve one koji su streljani, umoreni glađu, mučenjima, ropskim radom, neizdrživom zimom. Ne smeju se zaboraviti ni svi oni Norvežani koji su koristili tajne staze da sprovedu begunce do slobode u Švedsku, delili parče hleba i poruke skrivene kraj puta, doturali toplu odeću, rizikujući vlastitu slobodu i izlažući se opasnosti od nemačke odmazde.
Sva ta, iz srca iskovana prijateljstva, samo su deo srpsko-norveške sete i poštovanja.
- Posle tri godine, zbog pandemije kovida 19, nastavljamo ovu našu tradiciju. Velika je čast nastaviti nešto što su neki davno pre nas započeli. Dobro je što na ovu lepu dečicu prenosimo ovaj lep običaj, što ukazuje da će naše prijateljstvo trajati još dugo - deo je obraćanja Dejana Kovačevića, predsednika milanovačke opštine.
Na spomen-kompleksu "Brdo mira" položeni su venci internircima stradalnicima.
SIMBOLIČNO ZDANjE
KUĆA srpsko-norveškog prijateljstva izgrađena je 1987. u spomen na tu golgotu, od drveta iz Norveške. Ona ima simboličan, dvostruki izgled: sa leve strane kao pramac vikinškog broda, zdesna kao starinski srpki konak.