BEOGRAD JE MOJ JEDINI VOLJENI GRAD: Iako decenijama živi u SAD, dirigentu Vladimiru Kulenoviću Srbija je u srcu

Njegov deda je naš čuveni književnik Skender Kulenović, baka Vera Crvenčanin Kulenović, prva žena filmski reditelj u socijalističkoj Jugoslaviji, otac Vuk je bio kompozitor i profesor Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu, potom i Berkli koledža za muziku u Bostonu, tetka Biljana balerina i književnica...

"Legenda" kaže da je Vladimir, dirigentsku palicu prvi put uzeo u ruke sa dve godine, a postoje i svedočanstva kako je u tom uzrastu svakodnevno dirigovao. Tada se i moglo reći da se "dete igra", ali minule godine i profesionalni uspesi do kojih se vinuo pokazali su da sve to i nije bila samo dečja igra. Srednje muzičko obrazovanje završio je u Beogradu, a diplomirao na čuvenom Muzičkom koledžu Džulijard. Sada, već šestu godinu muzički je direktor Simfonijskog orkestra Lejk Forest u Čikagu, gradu čiji je počasni građanin.

- Trenutno sam angažovan i u još nekoliko američkih gradova, a videćemo šta će dalje biti - kaže Kulenović za "Novosti". - Gostujem širom sveta, a sada u postkovid vremenu osim gostovanja u SAD nastupao sam u Nemačkoj i Brazilu, i uskoro ću biti i u Francuskoj.
U rodnom gradu, privatno je boravio minulog novembra i decembra, a nada se da će što pre doći i kao dirigent. Ali to, kaže, zavisi od toga da li će ga beogradski orkestri pozvati.

- Lopta je sada u njihovom terenu, a ja bih rado došao sutra jer imam samo najbolja sećanja.

Beograd je moj jedini voljeni grad i jedini čija mi ljubav znači - iskren je Kulenović. - Poslednji put u Beogradu sam nastupao sa ocem Vukom. Bio je to i naš poslednji zajednički nastup, jer je preminuo godinu kasnije. Ali, kroz svoju muziku, on zauvek živi. On je umetnik koji je u kompozicijama ostavio definitivan autobiografski testament. I pored toga, sve bih zamenio za još jednu partiju šaha, tenis meč ili zajedničko plivanje i ronjenje.

Porodica je Vladimiru nesumnjivo mnogo važna. Najviše, čini se ka vredno izvorište mira i nadahnuća, iako nije lako nositi na plećima breme velikog prezimena.

- Moji deka i baka, kao i tata su za mene samo to: porodica. Oni i njihova dela su mi bliski na intiman način. To je unutrašnje. Naravno, oni jesu poznati u našem regionu, i potpuno nepoznati u SAD. Za mene to nije bitno. Važno mi je samo da su poznati meni.

Podsećamo ga kako je pisac Danilo Kiš za njegovog dedu Skendera napisao da je "bio rudar jezika... zalazio je on u najdublje slojeve našeg bogatog jezika", i pitamo da li se za njega može reći da je "rudar nota i muzike" budući da kritike eminentnih stručnjaka u prestižnim časopisima često govore o Vladimirovoj dramaturgiji, strasti, temeljnu posvećenost svakoj frazi, prefinjeno oblikovanim muzičkim linijama, lakoći i preciznosti dirigovanja...

- Jedino i težim da budem "rudar", da svim kvalitetima koje ste naveli doprem do bogatstva u delima kojima služim. Čovek mora biti sluga umetnosti, mora se njoj predati i postati njen instrument. To je jedina odluka ispred umetnika, posle toga sve ide svojim tokom. Baka mi je govorila da glumac mora da se identifikuje sa likom kojeg glumi. Isto je i u muzici. Muziku treba živeti da bi ona oživela. Morate da upijete svaki detalj u sebe dok se to ne desi. Onda vam više ne treba scenario ili partitura. Onda ste vi postali živa partitura.

PODRŠKA TALENTIMA U NAŠOJ ZEMLjI

MNOGO volim da sarađujem i nastupam sa muzičarima iz Srbije. Sa Stefanom Milenkovićem sam nastupao najviše, kao i sa Majom Bogdanović, Milanom Milisavljevićem... Najveće zadovoljstvo mi je kada se to desi u Beogradu, i nadam se da ćemo i mi a i Beograd uskoro imati takvo zadovoljstvo. U Srbiji je uvek postojao veliki broj talentovanih i inteligentnih mladih ljudi. Tako je i sada. Jako bi mi bilo drago da mi se ukaže prilika da doprinesem njihovom razvoju na bilo koji način. Ono što Stefan danas radi je za svako divljenje, i bilo bi lepo kada bi se uspostavila organizovana inicijativa za proširenje takvog programa - kaže Kulenović.

ANGAŽOVANjA

U MUZIČKOJ biografiji Vuka Kulenovića zapisano je i da je dobitnik Nagrade ser Džordž Šolti u oblasti dirigovanja 2015. godine, bio je glavni dirigent Letnjeg muzičkog festivala Kjoto u Japanu, zamenik glavnog dirigenta Simfonijskog orkestra i Opere iz Jute i rezidencijalni dirigent Beogradske filharmonije. Veoma je tražen kao gostujući dirigent najpoznatijih orkestara u SAD, Evropi i Aziji.