GOTOVO POLOVINA MLAĐE DIJASPORE BI DA SE VRATI: Sve više ljudi odavde radi na daljinu, vraćaju se zbog korone i da im deca govore srpski

Ona nije jedina. Istraživanja su pokazala da je 40 odsto naše mlađe dijaspore spremno da se vrati odmah samo ako bi se ukazala dobra karijerna prilika.

- Otišla sam u Švedsku čim sam završila Zemunsku gimnaziju, sa 18 godina. Tamo sam imala rodbinu sa majčine strane i ukazala mi se prilika. Bile su mi potrebne dve godine da dobro savladam jezik, da bih mogla da polažem ispite na švedskom - kaže naša sagovornica.

U ovoj zemlji je živela šest i po godina. Kada je završila državni fakultet, dobila je ponudu za posao, ali je ipak rešila da napravi pauzu od tri meseca i ode u Barselonu, da uči španski. Na jugu joj se toliko dopalo da su se tri meseca produžila u tri godine, tokom kojih je našla posao za "Kol tehnolodži servis", odnosno po ugovoru za "Britiš telekom". A onda su je poslovne prilike i karijera odvele u London.

- U svakoj od ovih zemalja imala sam predivno radno i životno iskustvo, ali sam oduvek želela da se vratim. Volim svoju zemlju i maternji jezik. U međuvremenu, ovde se otvorilo puno firmi i videla sam u tome priliku za sebe. Osim toga, nedostajala mi je spontanost života u Srbiji - kaže Ivana.

Preko "Tačke povratka" poslala je biografiju na više adresa i kao najizazovnija pokazala se pozicija u NALED-u. Kako kaže, od početka pandemije korone, mnogi njeni prijatelji, Srbi iz Londona, izdali su stanove u Engleskoj i došli u Beograd, pošto su radili na daljinu, od kuće. Ovde su im porodice, a, osim toga, "lokdaun" u Engleskoj bio je daleko rigorozniji.

- Dosta njih pomišlja da se potpuno doseli - dodaje naša sagovornica. - Na to bi ih stimulisao dobar posao i osećaj da su se stvari pomerile nabolje, da ovde imaju perspektivu.

Samo od oktobra 2020. do oktobra prošle godine u Srbiju se vratilo oko 92.000 ljudi, a "Tački povratka" javilo se više od 7.000, kaže Ivan Brkljač iz ove organizacije.

- Godinama smo imali odliv mozgova. Podjednako su emigrirali i nisko, i srednje i visokoobrazovani, pa se isto tako svi oni i vraćaju - kaže Brkljač za "Novosti". - Na platformi "Infostuda" u 2021. bilo je za 55 odsto više oglasa za posao nego u 2019, koja im je dotle bila rekordna. Oko pet odsto onih koji su došli radi poslove na daljinu, tzv. rimout poslove.

Mnogi od njih su zainteresovani da tako i nastave, pa se raspituju kod "Tačke povratka" šta bi to značilo za njihov poreski status i da li bi ovde imali zdravstveno osiguranje. Svaki slučaj je za sebe, ali one koji ovde borave i rade duže od 183 dana zakon obavezuje da u Srbiji plaćaju porez. Sa nekim zemljama naša ima potpisan ugovor o izbegavanju duplog oporezivanja, ali ih sa nekima, kao što su SAD, nema.

- Važno je reći i da poslodavac koji zaposli povratnika iz dijaspore, koji je u inostranstvu boravio duže od dve i po godine ili pak stranca, ima umanjene poreze i doprinose na njihove zarade 70 odsto u narednih pet godina. Ovo je vezano za osobu, pa ako promeni posao, olakšice dobija novi poslodavac - kaže Brkljač.

Analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da se između 2015. i 2019. u Srbiju vratilo 90.000 visokoobrazovanih više nego što je otišlo. Neki dolaze zbog pandemije, ili zbog nostalgije, ili kad odu u penziju, neki, opet, kad dobiju decu, jer žele da ova govore jezik predaka, a neki su u našoj zemlji našli dobre poslovne prilike.

STIŽU IZ KANADE I AUSTRALIJE

NAŠI ljudi najčešće se vraćaju iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Velike Britanije, SAD, a od početka korone naročito iz Kanade i Australije. To su zemlje u koje tradicionalno najviše odlaze visokoobrazovani.