ISTORIJSKI DODATAK - SCENARIO ZA SMENU SRPSKIH FUNKCIONERA: Zapisnik razgovora predsednika Republike i članova Izvršnog komiteta CK SKJ

Jovan P. Popović

03. 02. 2022. u 17:14

IZ PISANIH dokumenata ostali su tragovi iz kojih se može zaključiti da je Četvrta sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije brižljivo pripremana. Naime, "na sednici IK CK SKJ od 7. marta 1966. godine zaključeno je da Četvrtu sednicu treba održati najkasnije u toku maja 1966. i na njoj razmotriti neka organizaciona i kadrovska pitanja".

Detalj sa Brionskog plenuma

Ova informacija razmatrana je na sednici IK CK SKJ 28. aprila 1966. Ipak je nakon odlaganja došlo do zakazivanja sednice pa je umesto u maju održana u julu (1. jul 1966).

Već na prvi pogled je uočljivo da je samo u junu održano četiri sednice Izvršnog komiteta. Toliki broj zasedanja najvišeg partijskog foruma, u tako kratkom vremenu, nije zabeležen u celokupnoj istoriji Komunističke partije, odnosno Saveza komunista. To samo po sebi govori u prilog spekulacije o unapred pripremanom scenariju događaja koji su usledili.

Prvi zvaničan korak preduzet u pripremanju Brionskog plenuma bila je sednica IK CK SKJ od 16. juna 1966. Sednicu je iznenada zakazao generalni sekretar SKJ Josip Broz Tito. Sekretar CK Aleksandar Ranković, iako neposredni rukovodilac Izvršnog komiteta, bio je pozvan na sednicu sat vremena pre njenog početka.

Kako se sve to zbilo svedočio je docnije sam Ranković:

"Šesnaestog juna pozvao me Vlahović na sednicu Izvršnog komiteta:

'Marko, sednica je u šest sati.'

'Šta će biti na dnevnom redu?'

'Videćeš.'

Takvo ponašanje izazvalo je u meni sumnju. Kada sam se pojavio na sednici, članovi Izvršnog komiteta - distancirani, odbojni, ćute, izbegavaju da me pogledaju. Odmah sam shvatio da mi se nešto gadno skuvalo."

U ZAPISNIKU SA OVOG skupa piše: "Otvarajući sednicu Tito je rekao da se na njoj neće razgovarati o materijalima za Četvrtu sednicu CK SKJ, već o jednom drugom pitanju, a to je pitanje rada bezbednosti i SUP-a.

Drug Tito je rekao da je još odranije sumnjao da su u prostorijama u kojim stanuje i radi postavljeni prislušni uređaji i da se pomoću njih može vršiti i vrši prisluškivanje svih razgovora koji se kod njega vode. U to se sada uverio lično, jer su dok je bio odsutan, bez njegovog pitanja izmenjene razne instalacije i uređaji, i uvedeni novi preko kojih se može vršiti prisluškivanje razgovora u bilo kom delu stana (od kuhinje do spavaće sobe). Što se sličnih instalacija u Belom dvoru tiče i salona u Užičkoj za njihovo uvođenje je svojevremeno dao saglasnost, jer tamo prima na razgovor inostrane diplomate i druge strance. Radilo se o normalnoj potrebi države, to jest da se imaju tačni zapisnici o razgovorima, a i zbog toga de ne bi neko od stranaca, razgovore i izjave koje se tu daju, interpretirao ili prikazivao u iskrivljenomi drukčijem vidu. To se može smatrati normalnim.

Međutim, nastavio je drug Tito, prisluškivanje mene kao šefa države, kao i ostalih naših rukovodećih drugova, sasvim je druga stvar. Tako nešto, a uz to ulaženje i u naš najintimniji porodični život i to na ovakav način, mora da nas duboko zabrine. Tu se mora postaviti pitanje zbog čega se i za čiji račun to radi? Naša UDB-a je u prošlosti odigrala veliku ulogu u borbi protiv raznih neprijatelja. Pitam se protiv koga je sada usmerena? Prema klasnom neprijatelju, prema onim izvan zemlje - stranim silama, ili prema nama - odgovornim drugovima, prema šefu države? Tako nešto je neodrživo i dovodi u pitanje naš sistem i međusobno poverenje.

Tito i Krste Crvenkovski / Foto Muzej Jugoslavije, Stevan Kragujević

OVDE NIJE BITNA tehnička strana, to jest razne instalacije i uređaji, već pitanje sistema i političkih odnosa. SUP je 20 godina radio pod rukovodstvom druga Marka, Ćeće i drugih, ali nije radio pod kontrolom Centralnog komiteta. Ja sam za to da on bude stavljen pod kontrolu društva, a naravno u određenim domenima političke aktivnosti i Centralnog komiteta.

Da bi se druge stvari na kojima smo do sada radili mogle pravilno i dobro da reše, mislim na reorganizaciju CK i uopšte Partije, neophodno je da se ovo o čemu sada govorim, prethodno raščisti. Zato smatram da u tom cilju treba formirati dve komisije:

Jednu, koja će imati politički karakter i sa te strane razmotriti ove stvari, utvrditi činjenice i predložiti rešenja.

Drugu, koja će biti tehničkog karaktera, izvršiti pregled instalacija, utvrditi stanje na njima i ukloniti uređaje za prisluškivanje o kojima je reč.

Ako ove stvari ne bi raščistili i uklonili ih iz našeg života, doveli bi u pitanje bezbednost zemlje. Ovo je Sovjetski Savez u svoje vreme koštalo 15 miliona ljudi.

Predlažem da u komisiju Izvršnog komiteta uđu: Krste Crvenkovski, koji bi ujedno i bio predsednik komisije, Dobrivoje Radosavljević, Đuro Pucar, Blažo Jovanović, Franc Popit i Mika Tripalo."

Izlaganja je završio rečima:.. "Kada se u celini razmotri ovo što je rađeno, mislim da je to sramota za nas", a potom je pozvao je pozvao članove Izvršnog komiteta da iznesu svoje mišljenje.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ranković podnosi ostavku na sve funkcije

STENOGRAFI SU ZABELEŽILI i reči Aleksndra Rankovića na ovoj sednici: "Rekao je da je prosto teško poverovati da se desilo ovako nešto i da je malo reći da je to prljava stvar. S obzirom na to da je ranije bio ministar za unutrašnje poslove i dugo rukovodio radom te službe oseća se i sam odgovornim za taj period u kome je tamo bio i za njega može da odgovara. Ako treba podneće i ostavku na svoje funkcije.

U celoj ovoj stvari misli da treba odvojiti dve stvari: metod rada i politiku koja je vođena, jer će se time sve lakše raščistiti. U zadnjih nekoliko godina se ne bavi radom ove službe jer je predsednik Komisije SIV-a drug Stefanović. Slaže se sa predlogom o formiranju komisije Izvršnog komiteta."

Posle njega reč su uzeli Krste Crvenkovski, Tito i Kardelj:

KRSTE CRVENKOVSKI: Da bi komisija mogla normalno da radi smatra da bi sekretar za unutrašnje poslove trebao da donese rešenje kojim će se odgovorni službenici koje komisija bude pozivala na razgovor razrešiti obaveze čuvanja državne tajne. Bez toga se stvari neće moći da razjasne.

Aleksandar Ranković

JOSIP BROZ TITO: O ovome treba obavestiti drugove iz Izvršnog komiteta CK Srbije, a razgovor sa njima treba da obave drugovi: Veselinov, Vlahović i Crvenkovski.

Ako se ove stvari raščiste, smatra da će to biti krupan doprinos radu Partije, međusobnom poverenju i daljem razvoju društva.

EDVARD KARDELj: Mislim da glavni zadatak komisije nije da samo konstatuje činjenice već i uzroke tome i da predloži mere. Ne treba se plašiti stvari onakvih kakve jesu, pa i toga da će neke stvari trebati rešiti radikalno. Ne radi se o reduciranju ovoga samo na odnose u vrhu, već se radi o odnosima u sistemu. U krajnjoj konsekvenci radi se o prevazilaženju ovih pojava da bi išli napred.

Sednica je počela sa radom u 17 časova a završila u 18.45. oš je bio dan. Ranković se zaputio pravo kući. Njegova žena Slavka je sa vrata videla da nešto nije u redu. Nije se dugo zadržao - ne kao nekada kada su satima znali da razgovaraju o svemu. Bio je potpuno drugačiji. Stavlja joj ruku na rame i kaže: "Sve je gotovo. Sve je završeno." Stajao je tako zamišljen i posle kratke pauze izgovorio: "A sve zbog nekog prisluškivanja, ako ga je uopšte i bilo."

Tek tako, jedna politička karijera je u trenutku završena, jasno mu je bilo da sledi pad, a pad sa takve visine na kojoj se nalazio Ranković nikako ne može da bude bezbolan.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Svakodnevno saslušavanje ljudi

ČETIRI DANA kasnije, 20. juna, održan je konsultativni sastanak predsednika Republike sa većinom članova IK CK SKJ i članovima Partijske komisije na čelu sa Krstom Crvenkovskim, 20. juna 1966. Aleksandar Ranković i Svetislav Stefanović Ćeća nisu prisustvovali, iako se raspravljalo o aktivnostima izabrane komisije. Da bi se stekao utisak o ukupnoj atmosferi koja je zavladala u vrhu Partije prenosima Zapisnik sa ovog skupa uz minimalna skraćenja:

"U uvodnom izlaganju drug Tito je rekao da je formirana politička komisija koja utvrđuje anomalije i deformacije u radu određenih drugova u organima državne bezbednosti. Pored nje radi i tehnička komisija, koja će prikupiti tehničku dokumentaciju. Svakodnevno se ispituje određeni broj ljudi.

Tehnička komisija je do sada prikupila dosta materijala.

Politička komisija utvrđuje ko su naredbodavci i tu takođe ima već dosta materijala, ali će ona imati još dosta posla. Deformacije su dosta velike; to su u stvari staljinističke deformacije.

Na prošloj sednici Izvršnog komiteta izneo sam kratko o čemu se radi. Ponukalo me to što sam kod sebe našao prislušne uređaje i što se to našlo i kod ostalih drugova. Pokušava se da se to objasni Beogradskom konferencijom, a postoje i razni drugi izgovori, tako da je to dosta sve zapetljano. Ozvučena je i zgrada u broj 16. takođe i SIV-u. Samo u prostorijama u kojim ja radim postoji 20 mikrofona specijalno pojačanih da bi se poznalo čiji je glas."

Arhiva

PROŠIRENA SEDNICA Izvršnog komiteta iz 1962. godine snimana je i materijal se nalazi u UDB-i a ne u CK-u. U broju 16. svaka soba ima po pet mikrofona. U Belom dvoru četiri prostorije sa 12 mikrofona. Karađorđevo je takođe ozvučeno. Ozvučen je stan Jovana Veselinova, Dobrivoja Radosavljevića i Peka Dapčevića. Za Lalin stan direktno naređenje dao je Marko (Ranković). Ubeđen sam da su ozvučeni i drugi stanovi. Bitno je kakve su posledice u društvenom životu. Pored toga to je doprinosilo i razbijanju porodica. Treba utvrditi kako se radilo. Pojedini ljudi pričaju, niko nije uhapšen, nema pritiska. Za nas se postavlja pitanje šta dalje. Moramo menjati čitav sistem rada UDB-e, jer taj rad nije okrenut prema vani već prema unutra. Ćeću (S. Stefanović) treba odvojiti i treba da govori pred komisijom.

Marko je rekao veliku neistinu kada kaže da nema veze već tri godine sa radom organa državne bezbednosti. Međutim, Kardeljeve prostorije su ozvučene već od 1948. godine. Ja nisam preduzeo ove mere zbog uvređenosti kao šef države, već zbog društvene potrebe i potrebe Saveza komunista. Treba da vidimo šta da se radi sa Ćećom i šta sa Markom. Prostorije sekretara Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove bile su takođe ozvučene.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Državna bezbednost u haosu

KRSTE CRVENKOVSKI: Za ova tri dana od kada radi Komisija pozvali smo na razgovor niz ljudi. Počeli smo sa Ćećom, a zatim smo razgovarali i sa drugima. Ispitujemo u dva pravca: prvo, kako je išao sistem ozvučavanja; i drugo, kako je postavljen čitav sistem bezbednosti do kog stepena je prilagođen potrebama i nivou društva.

Neki ljudi sa kojima smo razgovarali bili su šokirani, zbunjeni, padali u kontradikciju. Sistem prisluškivanja se razvio u snažan aparat, naročito u saveznoj UDB-i, a verovatno i u republikama. U tom pogledu postoje već i odgovarajuća priznanja.

Stanje u državnoj bezbednosti, po iskazu Ćeće, nalazi se u haosu. Naše su impresije da ima haosa i da u njemu mogu da se dese razne stvari. Ćeća kaže da se otkačio od Marka poslednjih meseci.

Državna bezbednost prisluškuje ogromni broj inostranih predstavništava. Materijal koji se iz toga dobija, međutim, ne ide u DSIP (Državni sekretarijat za inostrane poslove). Pre pet-šest godina, usled nespretnosti rukovodstva, kako je to protumačeno, Ranković je dao naredbu da se Koči ne daju materijali. Motivi su različiti, odnosno tumači se na različite načine. Slanje materijala je posebno uređeno. Jedan kanal ide do Rankovića a ostali Titu, Kardelju, Stamboliću. Ćeća je tražio da se preko njega šalje Markov materijal da bi ga on filtrirao.

Užička 16. je ozvučena 1955. godine. Tri dana pre poslednje sednice Izvršnog komiteta pokušalo se sa skidanjem uređaja za ozvučenje.

Zapaža se sledeće: Centralni komitet i Partija poistovećeni su sa Rankovićem. U kabinetu sekretara unutrašnjih poslova, na primer, visi velika Markova slika.

Velike diskusije su se vodile o reorganizaciji unutrašnjih poslova. Međutim, nailazi se na veliki otpor reorganizaciji. Očigledna je želja da se zadrži koncentracija u federaciji i da SSUP ostane kao politički informator i oslonac Partije. Na zahtev republičkih organa iz Srbije vršeno je prisluškivanje istaknutih Šiptara.

Nekoliko reči o Ćeći. Protestovao je zašto je razrešen dužnosti od strane SIV-a. Rekao sam mu da bi posle ovoga bilo normalno da on sam podnese ostavku na svoju dužnost. On napominje da je stari revolucioner. Ukazao sam da je važno kako se sada ponaša. Ponudio se da pomogne u razgovorima sa pojedinim drugovima. On je, međutim, u međuvremenu već razgovarao sa Mišom Lukićem, išao je kući kod njega; Numiću je rekao da je čitava stvar naduvena, predimenzionirana, da je neshvatljivo što je zaobiđen Ranković. Smatra da je to žestoki atak na državnu bezbednost, na njenu ulogu. Juče je išao sa Srbom Savićem. I pored toga on traži dozvolu da razgovara sa pojedinim ljudima, a razgovore je već obavljao bez pitanja.

Veljko Vlahović i Tito

JOVAN VESELINOV: Razgovarao sam sa Srbom i pitao ga da li zna o čitavoj akciji. Srba se pravio iznenađenim, iako je prethodno bio sa Ćećom. Dva puta u razgovoru je ponovio da je ta služba radila po nalogu autoriteta.

KRSTE CRVENKOVSKI: Moguće je da se direktno radi sa ljudima i da se zaobiđu rukovodstva republike i grada. Moglo se dati direktno naređenje. Postoji uputsvo po kome ni republička UDB-a ne može nikoga da prisluškuje, niti stranca bez odobrenja državnog sekretara ili njegovog pomoćnika. Mnoge su stvari rađene mimo uputstva, na primer, slučaj sa prisluškivanjem pesnika Matije Bećkovića, u kom slučaju savezni sekretar nije dao saglasnost.

Posle sednice Izvršnog komiteta CK SK Srbije Marko je pozvao Veselinova. Pitao je ko je i kako govorio i rekao da ima ljudi koji hoće neke Srbe da unište. Sada piše izjavu za Izvršni komitet.

JOVAN VESELINOV: U tom razgovoru Marko pita da nije Vojkan u nešto uleteo? On neće da otvori ni jedno pitanje o kome diskutujemo. On bi izgleda želeo da od toga napravi antisrpsku kampanju. Pita da li je pominjan Krcun. Smatra da on ima neku busiju. Govorio je o pripremanju za istupanje u Sisku - 4. jula.

DRUG TITO: Bojao sam se dve godine da preduzmem ovo što sada preduzimamo da slučajno ne bi dobilo antisrpsko tumačenje.

EDVARD KARDELj: Na pitanje da li su prisluškivali i da li su postavljali instalacije, kaže da su kod njega postavili instalacije sa kojih su mogli da prisluškuju. Možda neke drugove nisu prisluškivali, već su ostavili to za kasnije.

KRSTE CRVENKOVSKI: Zadatak partijske komisije nije da utvrđuje tehničko-policijske metode. Ćeća je rekao da nije niko od rukovodilaca prisluškivan. Međutim, postoje dokazi da je Milka Khfrin prisluškivana, Mehmed Hodža takođe a i drugi.

PETAR STAMBOLIĆ: Ćeća je došao kod mene. Dao sam mu zapisnik i odluku SIV-a. Objašnjavao mi je razliku između snimanja i prisluškivanja. Objašnjavao je da je ozvučavanje izvršeno uoči Beogradske konferencije i da je izdao naređenje da se sve to demontira.

DOBRIVOJE RADOSAVLjEVIĆ: Aparat UDB-e radio je pod autoritetom Partije i Marka. Treba da se ode na aktiv komunista u SSUP i da se apeluje na partijsku svest tih kadrova. Ćeći ne treba dozvoliti da šeta po gradu i obilazi ljude. Ljudi se lome. Trebalo bi ga staviti u kućni pritvor da ne može da šeta. [...] Ćeća je trebalo da vodi delegaciju bezbednosti narednih dana u SSSR, pa bi to trebalo odmah rešiti.

(Povodom toga zaključeno je da se odlazak te delegacije odgodi.)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Erozija morala rukovodstva partije

KRSTE CRVENKOVSKI: Bili smo na kolegijumu u SSUP-u. Tamo je kritikovano što CK nije kontrolisao rad bezbednosti. Potrebno je otvoriti proces na svim sektorima. Ako ovo bude samo skidanje ljudi koji su se previše osilili i koji su zloupotrebili autoritet CK a ne preduzmemo i druge mere nećemo završiti posao. U isto vreme treba ne dozvoliti da se stvara dupli metod ocenjivanja ljudi. U dosadašnjem radu stvorio se određeni mentalitet. Zloupotrebljena je Beogradska konferencija. Zamenik Miškovićev rekao je da su bačene pare na veliko bez potrebe. Verujem da mnogi mikrofoni nisu bili aktivirani, da su čuvani za kasnije, odnosno da su povremeno puštani u pogon.

DRUG TITO: Duboko sumnjam da iza toga postoji nešto više i da vodi vani. Sumnjam da su naredbodavci okrenuti prema vani, čitav niz tehničkih uređaja je konzerviran.

LAZAR KOLIŠEVSKI: Nama je bilo ponuđeno da nam se daje materijal o stranim delegacijama na poslednjem Kongresu Socijalističkog saveza. Međutim, to smo odbili. Prljavo se ponašaju organi prema nama. U svoje vreme u Makedoniji čistili smo iz komiteta pojedince koji su radili za unutrašnje poslove. Bilteni UDB-e bili su tako podešeni da su se u njima proturali stavovi o Kardelju, koji su na svoj način bili prezentirani. Imali su svoju crnu propagandu. Treba temeljitije pogledati rad UDB-e i ne samo UDB-e nego i vojske, jer mnogi generali smatraju da su prisluškivani.

Krsto Crvenkovski, Petar Stambolić i Tito na Brionskom plenumu

MILENTIJE POPOVIĆ: Radi se o birokratsko-zavereničkom cenru. Oni su uneli neredovne odnose, unose zbrku, pometnju, zabunu, intrige. Odnosi ne mogu da se stvaraju na kontroli ovakve vrste.

DRUG TITO: Bezbednost ne može da kontroliše partiju već obratno. Treba videti kako Partija stoji. Postavlja se pitanje kako postupiti prema ličnostima. Mislim da treba postupati obazrivo. Ovo će imati posebne zadatke u Srbiji. Naročito se ne sme dozvoliti da se čitav problem postavi na nacionalističkim pozicijama. Treba raditi odlučno ali mimo. Voditi računa o inostranstvu. Zavisi mnogo od nas kako postupiti sa ličnostima, ali mnogo zavisi i od njih. Marko bi trebalo da ode na odmor - da se apeluje na njega da se ničim ne bavi. Što se tiče Ćeće njega treba izolirati. Ukazao bih da ne bi trebalo lomiti koplja preko sitnih ljudi.

Sada je pitanje i rukovodstva SK. Udbovce su slali za organizacione sekretare. Osim toga 20 godina nismo imali ni državne ni partijske kontrole nad radom UDB-e. Kriv sam i ja što sam Marku verovao. Moramo stvoriti komisiju u Partiji i u Skupštini.

EDVARD KARDELj: Niz stvari vide i mnogi ljudi unutar UDB-e. Neki su otišli, drugi traže da idu sa tog posla, a neki koji su ostali bore se. Ne smemo biti protiv UDB-e, protiv udbovaca, već protiv sistema koji je stvoren unutar UDB-e.

KOČA POPOVIĆ: U razrešavanju ovog problema pojaviće se niz konkretnih stvari. Celo rukovodstvo ne može da ne snosi odgovornost za ovo što se dešavalo. Međutim, postavlja se pitanje kako dalje. Treba uložiti sistematski napor kako da se organizujemo i preovladamo nedostatke o kojima govorimo i preovladamo nedostatke o kojima govorimo.

Ne smemo imati iluzije da će ovo ostati poverljivo. Za nekoliko dana će vrlo brzo to procuriti. Poseban problem je za Srbiju, a kao suprotna manifestacija pojaviće se i u drugim republikama. Čitav niz ljudi postavljaće na ovakav ili onakav način pitanja koja im neće biti razumljiva. Nekima će sve to pasti bolno. Nemamo pravo da ih dezinformišemo. Išao bih na istinito i realno objašnjenje.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Živi se od intriga i došaptavanja

EDVARD KARDELj: Suviše je krupna stvar da se može zamazivati. Znaće se da nešto tu ima i nastaće čudnovata tumačenja. Pošto se ne može i ne treba sakriti, treba da izađemo van pred čitav partijski aktiv a preko njega i pred javnost. Naše društvo je otišlo napred, stvaramo demokratske odnose. Pojedini sektori su zaostali, rađaju se otpori. Treba te otpore savladati. Za Marka bi dobro bilo da ide na odmor ili da dobrovoljno da ostavku. Treba da budemo jasni u stavovima, ali da ne bude gonjenja. Treba napraviti politički jasnu sliku. Ako bi bilo sukobljavanja to je druga stvar. Ne treba se razračunavati sa ljudima već sa koncepcijama.

BLAŽO JOVANOVIĆ: Čini mi se da naša Komisija nije shvatila zadatak u celini. Držimo se tako da ne govorimo o Marku i Ćeći. U SSUP-u će se shvatiti kao atak na bezbednost. Tim drugovima treba šire objasniti. Ljudi su zakopčani, osećamo otpor. Ne radi se samo o prisluškivanju, postoje lične veze, šoferi, kućne pomoćnice, pratioci, sekretari, sekretarice, to će se čuti. Ne treba zaboraviti da tu ima odanih ljudi. Kod Numića je, na primer, nastupio prelom. Ljudima treba reći istinu.

U UDB-i izgleda pojedinci ne znaju šta drugi rade. Ovo ne možemo sakriti.

Izgubilo se poverenje među nama, živi se dosta od intriga, došaptavanja, ljudi prave greške, ali se prašta tako da godinama prave greške. Običan čovek ne zna kako se rešavaju krupna pitanja. UDB-a u Crnoj Gori je tesno povezana sa svim ovim. Vlada atmosfera koju treba sada da savladamo.

Cvjetin Mijatović i Rato Dugonjić

MIJALKO TODOROVIĆ: Trebalo bi preduzeti sledeće: raditi brzo; Izvršni komitet treba da zauzme jasan stav, organizaciono preduzeti izvesne mere da ne nastanu izvesni ekscesi. Postavlja se pitanje kako celu stvar voditi. Treba preuzeti vlast u UDB-i. Nered koji vlada u toj službi govori o mogućnosti da se tu mogu ubaciti i strane sile. Potrebno je sprečiti trčkaranje pojedinaca.

SVETOZAR VUKMANOVIĆ: UDB-a sprovodi kontrolu odozgo do dole, vrši dovođenje svojih ljudi. Obaveštajna služba kontroliše Partiju i linija koja se sprovodi, u stvari je priprema za budući obračun - spremanje za pogodno vreme kad drug Tito umre, ako mogu i pre toga da ga unište.

Blažo se povukao iz Crne Gore. To nije slučajno. Na rukovodeće položaje dolazi se na način koji nije svojstven Partiji, dolaze sa suprotnim shvatanjima. Ima ljudi koji ne smeju javno da istupe i da iznesu ta svoja shvatanja. Postoje i razne direktive koje su u stvari suprotne partijskoj liniji. Bitku za samoupravljanje bi lakše dobili da nije bilo ovakvih pojava. Mi treba da kažemo gde je mesto UDB-e i da nastavimo bitku za samoupravljanje. Postoje ljudi koji su došli po liniji veza na razne položaje.

Rekao bih nešto o DSIP - u (Državni sekretarijat za inostrane poslove). Veliki broj ambasadora sada sedi, prima platu i ne radi ništa. Drug Milatović je na primer došao u sukob sa UDB-om i već mesecima sedi. Taj stav prema kadrovima je veoma ozbiljno pitanje. Vrši se pokušaj da se podstakne nacionalni problem, kao što je problem crnogorskih generala, srpskih kadrova...

MOMA MARKOVIĆ: Potrebno je otvoreno izaći u javnost, raščistiti sa sistemom koji je kočio razvoj samoupravljanja, raščistiti sa vlašću jednog čoveka. Ovo što se desilo nužna je posledica toga, a bunili smo se svi protiv takvih metoda. Na javnost treba izaći sa dokumentima.

PETAR STAMBOLIĆ: Problem je dalje organizacije UDB-e. Komisija treba da utvrdi političku odgovornost i sistem organizovanja unutrašnjih poslova. Oslonio bih se na Miškovića. Grupa koja je stvorena treba da napravi program reorganizacije. Sa gledišta borbe protiv neprijatelja treba osposobiti čitavu službu.

Ovih dana sam prilično uznemiren. Treba obuhvatiti i spoljne poslove. Određeni problemi postoje u Srbiji. Mogu da tvrdim da je Ranković bio oslonac srpskom šovinizmu. On je vodio liniju ka uzimanju vlasti i svojim radom bio smetnja daljem razvitku Saveza komunista i društva. Reorganizaciju sam shvatio da treba Marko da ode, da napravimo prelaz ka jednom normalnijem radu.

DRUG TITO: Napominje da ovo nije sednica Izvršnog komiteta i da će on biti sazvan za dva dana.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Strah od Rankovićevog ugleda u narodu

JOVAN VESELINOV: Marko je dejstvovao u dva pravca. Po nacionalnoj liniji je dejstvovao uz podršku Krcuna i drugih. Neki elementi su istupali protiv druga Kardelja. Mešetario je oko kadrova. Ako hoćemo pravilno da postavimo borbu protiv nepravilnosti ne bismo mogli da dozvolimo da ostane do izbornog perioda na dužnostima na kojima se nalazi.

DRAGI STAMENKOVIĆ: Nisam znao ove stvari. Nešto sam osećao. UDB-a se zbog Kominforma ubacila u Partiju. Mi smo polazili od toga da smo svi UDB-a iako smo na vlasti. Odupirem se izvesnim shvatanjima dok se ne ubedim. Takav je metod rada kod mene. U svoje vreme svađali smo se sa Blaškom. Izvesne stvari treba razlučiti. Osećalo se već duže da nije nešto u redu u rukovodstvu. Treba ustanoviti šta je drug Marko radio. Voleo bih da se ubedim u argumente. Treba ispitati niz stvari i da komisija ustanovi šta se sve radilo. Unutar partije ne može da bude organ iznad partije. U radu UDB-e nema skurpula, dozvoljeno je sve.

Što se tiče Krcuna hteo bih da podvučem da oko njega ne treba preterivati.

Stvari se moraju popraviti. Sad je počelo sve na ulici da se govori. Treba izaći sa dokumentima. Marko ima ugled, ako je on iza svega ovoga, a izgleda jeste, da se ne stvori atmosfera obračuna sa Srbima. U poslednjim mesecima stvari su krenule daleko bolje. Bojim se da ovo stvari ne pogorša. Napomenuo bih još i to da u UDB-i ima ljudi iz svih krajeva naše zemlje.

DUŠAN PETROVIĆ: Kako će biti u Srbiji? Bez Rankovića se nije radilo. U Srbiji je bilo veoma mnogo nacionalističkih ispada. Vezani su sa Rankovićem. Što se tiče Krcuna postavljam pitanje kako smo mogli da trpimo njegove ispade. Uzmimo samo pisanje o Draži. Marko je redigovao tekstove koji su u stvari pročetnički i pronacionalistički. On je davao podršku nekim javnim radnicima. On je intervenisao da Gedža (Dobrica Ćosić) uđe u CK-a... Potrebno je Marka politički staviti tamo gde treba to je u suštini birokratizam i oslanjanje na nacionalističke elemente. Oko Rankovića će biti veća galama nego oko generala Milojevića, oko koga je takođe bila velika bitka. Radi se još i o monopolisanju položaja i vezivanju za lično poverenje što rađa loše rezultate.

Aleksandar Ranković

MILOŠ MINIĆ: Nisam bio blizu tim stvarima, ali nisam verovao da nas sopstvena UDB-a prisluškuje. Marka sam poštovao, sa Ćećom sam bio prijatelj, ali pred odgovornošću kadrova ne mogu da se dvoumim. Savez komunista je jak, kadrova imamo mnogo. Odnos svih nas prema Marku je bio odnos velikog poverenja. Greške možemo da napravimo, ali nismo bili ni obaveštavani o pojedinim pojavama. Uzmimo slučaj Miloja. Miloje mi se javlja da ga primim, a nisam ni znao čemu se radi. Tek kada sam tražio podatke o čemu se radi video sam u čemu je stvar.

Današnje stanje u CK ne valja. Kada sam bio predsednik Izvršnog veća Srbije nikada se UDB-om nisam interesovao. Prolaze godine, stvara se nepoverenje, stvari se pokrenu pa stanu. Međutim, nemoguće je da u CK-u vlada nepoverenje, jer to je u stvari onda kriza. SKJ ima ogromnu istorijsku ulogu, ali ne sa ovakvim rukovođenjem.

Najkrupnija kadrovska pitanja su postavljena. Niz stvari treba rešiti, ali se treba osloniti na podršku članstva. Pre svega treba ići na aktive komunista.

U Srbiji je dosta teško, ali nije lako ni drugima. Što se Krcuna tiče ne bih bio raspoložen da čeprkamo po groblju. Nisam verovao da postoji između druga Tita i Marka nepoverenje.

Marko mi je napomenuo za Miloja "ispade da sam ja kriv". Marko je sasvim dezorijentisan. Rad u CK-u je prilično razbijen. To mora da se menja jer nema organizovanosti da se sprovode odluke.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Tito: Najkrupnija naša akcija

KRSTE CRVENKOVSKI: Slažem se da će biti najteže u Srbiji. Ako se pravilno postave u Srbiji doći će do poleta, naravno ako sve snage dođu do izražaja. Mnoge sposobne ličnosti su ostavljene po strani - na sporednom koloseku. Mnogi drugovi stoje na potpuno pravilnim pozicijama. [...]

DRUG TITO: Kada su se otkrile sve ove stvari shvatio sam da je to širi problem. Stručnjaci su otkrili tehničku stranu. Edo Brajnik mi je takođe dao solidan materijal. Otkriva se takođe čitav niz stvari. Imao sam sekretare koji su radili u UDB-i. Ne radi se samo o razbijanju porodica. Tu može biti upetljana i strana služba. Morao sam preduzeti i druge korake, ne zbog sebe već zbog svih.

To je najkrupnija naša politička akcija, da svuda ljudima lakne. Govorimo o slobodi, a nema dovoljno slobode ličnosti. UDB-a mora biti usmerena prema neprijatelju van, a unutra prema onima za koje odobri CK.

U UDB-i radi 6.000 ljudi. To je mnogo. Samo na ozvučavanju i dešifrovanju radi 600 ljudi.

ĐURO PUCAR: Ozvučavanje datira od Informbiroa, a Beogradska konferencija je tome dala legalnost. Posle je bio stav da se to skine, ali to nije urađeno. Prisluškivanje je deo širih deformacija. Neki su hteli da ovekoveče svoju vlast. Upereno je protiv pojedinih ljudi. Krivica svih nas je što smo išli sa neograničenim poverenjem. Sve depeše CK-a od rata nosile su potpis Aleksandra Rankovića. Za svakog člana CK trebalo je njegovo mišljenje. U njemu samom stvorio se utisak da se bez njega ne može. Oko njega su bili ljudi koji su mu davali podršku. Najveće znanje njegovo je materijal koji je samo on čitao. Više mu ništa nije bilo sveto. Ljudi u unutrašnjim poslovima su živeli u ubeđenju da rade častan posao.

Dobićemo spisak telefona koji su prisluškivani. Pitanje i KOS-ove službe. I tu treba zaviriti. Te službe nemaju normalne odnose. To bolesno deluje na ljude. Moramo biti oprezni. Nije to samo njihova već i naša krivica. Mi ne možemo da samo na njih svaljujemo krivicu. I naša je odgovornost što blagovremeno nismo preduzeli odgovarajuće mere. Moramo naći odgovarajuću formu u kojoj ćemo čitav ovaj problem rešiti.

Ranković i Tito

SVETOZAR VUKMANOVIĆ: Dokumentovati treba da su postavljene slušalice. Međutim, treba utvrditi ko je naredio i ko se bavi ozvučavanjem i u čijim rukama je. Po kolektivima, a naročito u Srbiji dobro se radi i tamo ćemo imati veliku podršku.

IVAN GOŠNjAK: KOS u armiji nije ovako organizovan. KOS je horizontalno organizovan, a UDB-a vertikalno. Gore u KOS-u ima samo stručna linija. Tu organizaciju sam ja postavio za vreme Informbiroa i zahvaljujući njoj imali smo uspeha.

DRUG TITO: Ne bih brkao te dve stvari.

IVAN GOŠNjAK : Saradnja UDB-e i KOS-a. Tu je stvar držao Ćećo. Postoji Koordinaciona komisija, a pod njom se nalazi Druga uprava, KOS, UDB i DSIP. Svima rukovodi Ćeća. Saradnja je pod njegovim rukovodstvom.

EDVARD KARDELj: Akt o Koordinacionom odboru Marko je potpisao. Telefonirao sam Marku da je taj akt protivustavan. Marko ga je povukao. Kasnije je taj akt donela vlada. Trebalo je Marko da bude na čelu te službe.

KRSTE CRVENKOVSKI: Dodaje da je Marko to odbio.

IVAN GOŠNjAK: Zabranio sam da ide materijal o Drugoj upravi dalje, jer se radilo o organizacionoj strani, a nije ni bilo u domenu koordinacije.

Što se tiče KOS-a ja njime rukovodim. Ranije je rukovodio Kreačić. KOS ima neka ozvučenja. Koliko mene uveravaju prema našim ljudima nema toga.

DRUG TITO: Završavajući kaže da misli da smo došli do nečega, a konkretno ćemo raspraviti na sednici Izvršnog komiteta. I u republikama postoje iste stvari i ne treba se zadržavati samo na Beogradu.

Pogledajte više