"SOCIJALKA" JOŠ DALEKO OD PRAVDE: Novi sistem raspodele socijalne pomoći ugroženima planiran je od 1. marta

J. Ž. S.

27. 01. 2022. u 16:44

NI godinu dana od donošenja Zakona o socijalnoj karti, koji bi, kako je najavljeno, trebalo da se primenjuje za malo više od mesec dana, nema ni nagoveštaja da će se to stvarno i dogoditi.

Foto D. Dozet

Još od 1. januara socijalna karta je trebalo da bude povezana sa svim državnim registrima, ali o tome još nema ni pomena.

Kolika su primanja građana i šta od imovine poseduju su podaci koji bi u svakom trenutku trebalo da budu dostupni nadležnim službama, a ceo sistem je zamišljen tako da socijalnim radnicima olakša odlučivanje kome i koliko treba pomoći.

Prema propisima, ovde će biti i informacije o svakom pojedincu, supružnicima, deci i srodnicima do drugog stepena srodstva, kao i starateljima i hraniteljima, ukoliko žive pod istim krovom. Zatim informacije o pokretnoj imovini, imovinskom statusu, kao i procenjenoj vrednosti nepokretne imovine, podaci o prihodima na koje se plaćaju porezi, o isplaćenim penzijama... To bi trebalo da donese viši stepen pravde - sa spiska primalaca pomoći isključiće one kojima ona zaista nije neophodna.

Socijalna karta će kao registar, tvrde nadležni, čuvati i posebne podatke o pojedincima i to one koji se tiču ostvarenih prava o socijalnoj zaštiti, o isplatama i drugim novčanim naknadama, odbijenim zahtevima, subvencijama, ali i tome kakav je zdravstveni status, da li je reč o osobi sa invaliditetom ili samohranom roditelju...

Foto P. Milošević

Za Danila Ćurčića, programskog koordinatora Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 pomenuti zakon neće unaprediti položaj najugroženijih, ni kad zaživi. On obrađuje čak 140 različitih informacija, koje nemaju nikakve veze sa socijalnim statusom poput, na primer, mesta sklapanja braka sa bivšim supružnikom.

- To je mnogo više podataka nego što je stvarno potrebno. Propis je, uz to, i potpuno neusaglašen sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti - kaže Ćurčić.

- Važno je da imamo socijalnu kartu, ali ovakva neće pomoći ljudima koji već nisu u sistemu. Odredbe neće moći da targetiraju nove korisnike, nego će, prema nekim nezvaničnim prognozama, samo da smanje njihov broj za trećinu.

Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, takođe nije sigurna da će se novim propisom nešto ozbiljno promeniti u sistemu.

- Postoji mnogo pitanja na koja nemamo i nećemo, uvođenjem socijalnih karata, dobiti odgovor - kaže naša sagovornica.

- Pre svega mislim na činjenicu da mi nemamo informaciju da li su registrovani svi kojima je pomoć neophodna.

Ona naglašava da je mnogo onih koji su potpuno nevidljivi, a bolje neće biti ni primenom zakona. I danas, tvrdi Veljović, postoje mesta u koja centar za socijalni rad nikada nije ni kročio.

- Napravljena je greška u koracima, najpre bi trebalo promeniti Zakon o socijalnoj zaštiti, pa tek onda uvoditi socijalne karte - navodi Veljović.

SVE MANjE KORISNIKA

NEKOLIKO stotina hiljada građana koristi socijalnu pomoć po različitim osnovama, a postoji 25 različitih prava iz boračko-invalidske zaštite. Kako najavljuju iz ministarstva, socijalna karta omogućiće pravedniju raspodelu. Najugroženija starosna grupa su deca, ali se, ipak, broj onih koji su u sistemu smanjuje iz godine u godinu. Broj korisnika novčane pomoći u 2019. godini se u odnosu na 2012. godinu smanjio za 10 odsto, dok dečji dodatak u odnosu na 2012. prima 28 odsto manje dece.
Zemlje EU prosečno za troškove socijalne zaštite u 2018. troše 27,9 odsto BDP, a u Srbiji je to bilo 19,4 procenta.

Pogledajte više