SEČA KNEZOVA UBRZALA USTANAK: Današnji dan pamtimo po zlu, 15. januara 1804. dahije počele ubistva najviđenijih Srba

Posle povratka janjičara u Beogradski pašaluk, njihove vođe dahije su ubile Hadži Mustafa-pašu i preuzele vlast. Njih četvorica: Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed-aga Fočić su podelila pašaluk na četiri dela i uvela diktaturu. Dahije su ukinule povlastice koje je sultan Selim III dao Srbima 1793. i 1794. godine, sami ubirali poreze i druge dažbine, sudili i presuđivali po svojoj volji.

Teror koji su dahije zavele trajao je više od tri godine i nezadovoljstvo naroda bilo je ogromno Stanje u pašaluku uticalo je na ujedinjenje svih Srba da se dignu na ustanak. U Zemunu se okupio veliki broj Mustafa-pašinih prijatelja, Srba i Turaka, među kojima je najaktivniji bio Petar Ičko, a na turskoj strani najviše se isticao nekadašnji pašin blagajnik Hasan-beg, na čijoj je strani bio i priličan broj spahija, koji su bili ugroženi od dahija. Oni su već u leto 1802. godine pokušali da organizuju neki veći pokret u pašaluku, ali su zbog prerane akcije oko Požarevca i ispod Avale, pretrpeli neuspeh. Nakon ovog poraza, pritisak koji su dahije vršile na spahije bio je sve veći. Pobunjenici su već tada uputili pismo Carigradu u kojem traže pomoć sultana Selima III.

Početkom 1803. godine sastalo se 12 knezova valjevske nahije, među kojima su se naročito isticali Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Na ovom sastanku odlučeno ja da se za 8 meseci podigne ustanak. Neke starešine iz Šumadije su se takođe sastale i donele sličnu odluku. Krajem iste godine Aleksa Nenadović je uputio jedno pismo austrijskom komandantu u Zemunu majoru Mitezeru, u kojem je konstatovano da su Srbi posvađali dahije i da će najverovatnije doći do oružanog sukoba između njih.

Ovo pismo je palo u ruke dahijama, koji su tek tada uvideli kakve je situacija u Beogradskom pašaluku. Bojeći se i austrijske intervencije u mogućem ustanku, dahije su organizovale pogubljenja starešina, 4. februara 1804. godine, u kojoj je pobijena većina istaknutijih Srba trgovaca, knezova, sveštenika, naročito onih koji su se istakli u borbi protiv janjičara i u Kočinoj krajini.

O tome koliko je ljudi tih nekoliko dana početkom 1804. godine ubijeno, brojke se razlikuju. Neki navode cifru od oko 70 narodnih prvaka, dok ima onih koji tvrde da je mrtvih bilo više od 150. Među prvim žrtvama bili su knez Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin.

Ovaj potez samo je ubrzao izbijanje pobune. Na Sretenje, na Saboru u Orašcu 14. februara 1804. donesena je odluka da se podigne buna na dahije koja se kasnije pretvorila u Prvi srpski ustanak.

BONUS VIDEO: 

SEČA KNEZOVA 1804. GODINE: Turci udarili na najviđenije Srbe, pa dobili ustanak