VRAĆA ENERGIJU, SMIRUJE DUH: Za starije je post dobar i trebalo bi da ga se pridržavaju dva puta nedeljno

V. C. S.

13. 01. 2022. u 16:00

PENZIONERKA Vera Živković godinama unazad posti iz verskih, ali i zdravstvenih razloga.

Foto Privatna arhiva

Suzdržava se od hrane da bi, kako kaže, pročistila dušu i pronašla sebe, ali i da bi očistila telo od štetnih sastojaka i sačuvala zdravlje.

Za nju je post jedan od najboljih načina lečenja i očuvanja zdravlja. U početku je, kao i svi, postu prilazila neorganizovano i stihijski, pa je jela previše hleba i džema, testenine i pita, dok nije shvatila kako se ispravno posti. Bilo je tu i lutanja šta sme da se jede, a šta ne, kada je posni dan na vodi, kada na ulju.

Prvi postovi za nju su bili teški i napeti, ali sa više iskustva bilo je sve lakše jer se hranila sadržajnije i bolje:

- Nije dovoljno da samo formalno postite, da malo skinete višak kilograma ili da pratite neku tradiciju. Oni koji poste trebalo bi da se redovno mole i odlaze u crkvu na liturgiju i pričešće. Post umiruje nervozu i napetost, daje smirenost i spokojstvo. U ranijim fazama hrana mi je bila iskušenje, ali to sam prevazišla, sad nemam patnju za namirnicama koje su zabranjene.

Naša sagovornica naglašava da poslednje dve godine nije postila na vodi jer, iz straha od kovida, ne ide na pričest.

Foto Privatna arhiva

Benefiti posta su odvajkada poznati: organizam se u roku od 40 dana, koliko traje Božićni, pročišćava od toksina koje unosimo svakodnevnom ishranom. Voće, povrće i riba bogati su antioksidantima koji pomažu telu da odstrani sve što je štetno. Mada telo tokom posta koristi skladištene zalihe energije u organizmu, nje ne manjka.

Naprotiv, osobe se obično osećaju kao da imaju više energije i elana. S obzirom na to da su toksini smešteni u vitalnim organima, telo za to vreme uklanja probavne smetnje, poboljšava se cirkulacija, kao i rad srca, pluća i mozga, jer dobijaju više krvi.
Da je starenje prirodan fiziološki proces koji podrazumeva određene promene, često na granici fizioloških i pato-fizioloških stanja, podseća dijetolog mr sc. med. dr Veroslava Stanković, iz Visoke zdravstvene škola strukovnih studija u Beogradu:

- Starost redovno prate involucija koštano-zglobnog, mišićnog i vezivnog tkiva, smanjenje telesne snage, promene na koži, kosi i zubima, enzimska disfunkcija digestivnog trakta, promene u nervnom sistemu (slabljenje čula, opadanje psihičke koncentracije, zaboravnost i senilna demencija), smanjenje bazalnog metabolizma.

Uz to se, napominje, dnevne energetske potrebe smanjuju u svakoj dekadi, od 45. godine, za 7,5 odsto. To znači da bi trebalo da se smanji i dnevni unos hrane, ali i da se kvalitativno izmeni ishrana. Zato je post, baziran na povrću, voću, ribi i uljima, idealan način da se koriste kvalitetne, lako svarljive namirnice.

One će organizmu obezbediti dovoljnu količinu složenih šećera, jer veliki broj starijih boluje od dijabetesa tip dva i kardiovaskularnih bolesti, pa sa smanjivanjem ugljenih hidrata dolazi do smanjenja telesne mase, glikemije i triglicerida. Žitarice, povrće i voće su bogati složenim ugljenim hidratima, ali i dijetnim vlaknima koja regulišu crevnu peristaltiku, inače usporenu kod starijih.

Foto M. Anđela

Namirnice koje se unose u postu obezbeđuju i dovoljno vitamina i minerala, kao i kvalitetnih proteina, čiji izvori su riba, mahunarke i koštunjavo voće. Takođe tu su i nezasićene masne kiseline koje imaju protivupalni efekat na krvnim sudovima i sprečavaju aterosklerozu. Najbolji izvor nezasićenih masti je riba, koja je ujedno bogata i vitaminom D i kalcijumom, a on se odlično apsorbuje iz sitnih koščica sardela.

- Post podrazumeva i smanjen unos proizvoda bogatih kuhinjskom solju. Preporučeni dnevni unos kuhinjske soli je šest grama, ali svakodnevnom ishranom se unese mnogo više, što dovodi do povećanja arterijske tenzije - kaže dr Stanković, i dodaje da bi osobe u trećem dobu trebalo da poste makar dva puta nedeljno, jer takva ishrana omogućava nadoknadu svih neophodnih nutrijenata i smanjuje nastanak hroničnih bolesti.

OPREZNO S VOĆEM

TOKOM posta trebalo bi voditi računa o unosu voća, i svežeg i suvog, kaže dr Stanković.

Ono je bogato prostim šećerom, fruktozom, koja dovodi do porasta glikemije i triglicerida, glavnih uzročnika dijabetesa i kardio-vaskularnih bolesti.

Pogledajte više