PRESA ZA SPAS OD DUHOVNOG ROPSTVA: Oktoih prvoglasnik, prva srpska štampana knjiga, objavljena na današnji dan 1494.
JEROMONAH Makarije, prvi južnoslovenski štampar, je 4. januara 1494. dobio prvu bitku u vekovnom ratu za opstanak srpskog identiteta, ali ne ognjem i čelikom, već bojom i papirom. Tog dana je ispod drvene grafičke prese, nalik Gutenbergovoj, u manastiru Crnojevića na Ćipuru, na Cetinju izašao prvi tabak Oktoiha prvoglasnika, prve srpske štampane knjige. Đurađ Crnojević, gospodar Zete, poslednjeg slobodnog delića srpske srednjovekovne države, pokazao je neverovatnu dalekovidost osnivanjem Cetinjske štamparije u vremenu kada je osmanska bujica kršila i najtvrđe zidine.
Printskrin RTS
- Te okolnosti odredile su i karakter ranog srpskog štamparstva. Vojnički otpor Srba bio je zadugo slomljen, a misija štamparstva bila je otpor duhovnom porobljavanju, održavanje duhovne i etničke samosvesti. Štampane su samo pravoslavne verske knjige, jer su najvažniji bili otpor programskoj turskoj islamizaciji i očuvanje pravoslavne crkve i vere - govorio je akademik Pavle Ivić.
Drvena presa i kompleti ćiriličnih slova, koje je kupio Đurađ Crnojević, postali su novo oružje za odbranu srpskog naroda. Njime nisu rukovali vitezovi u sjajnim oklopima, već mala grupa monaha grafičara na čelu sa glavnim majstorom Makarijem, koji je zanat ispekao u Veneciji. Štampanje knjiga bio je mukotrpan i precizan posao, bez prava na grešku.
Monasi su slagali slovo po slovo teksta u ramove, a glavni majstor je krasnopisne naslove i raskošne ukrasne "zastavice" rezbario u jednoj drvenoj ploči, klišeu, što je bio potpuno nov grafički postupak. Kada bi formirali blok stranica u drvenom ramu, on je polagan na donju ploču prese. Monasi su ga pažljivo premazivali tamponima sa bojom a zatim nežno polagali tabak hartije i pritiskivali ga gornjom pločom prese. Ostaci manastira Crnojevića na Ćipuru / Foto Vikipedija
Makarije i učenici su tako odštampali pet knjiga od 1494. do 1496. kada je Zeta pala. Gospodar Đurađ Crnojević je tada sa poslednjih 60 konjanika i porodicom krenuo ka Budvi i Mlecima, a Makarije se sa učenicima zaputio u daleku Ungaro-vlašku, današnju Rumuniju. Na tom prostoru između Dunava i Karpata živeli su Srbi graničari kojima je duhovno vladao zamonašeni despot Đorđe Branković, tada uticajni Maksim, mitropolit Ungaro-vlaške. Pod njegovim pokroviteljstvom Makarije je osnovao sledeću štampariju, a pred kraj života odlazi na Svetu Goru. U srpskoj carskoj lavri Hilandaru on se pominje kao iguman i osnivač štamparije u okupiranoj pravoslavnoj monaškoj republici, koja u sledećim vekovima postaje bastion srpske prosvete i identiteta.
GUTENBERGOV POZIV NA OTPOR TURCIMA
OTAC štamparstva Gutenberg je 1453. slagao svoju Bibliju kada je sultan Mehmed Osvajač zauzeo Konstantinopolj. Osmanslije su do tada već pokorile jug srpskog carstva, od Egeja do Kosova. Gutenberg je zato pre Biblije, krajem 1454, objavio "Turski kalendar" kojim je pozivao hrišćansku Evropu na otpor Turcima.