KOVID TEŠKO POGAĐA I PSIHU: Održan skup o posledicama pandemije u organizaciji Fondacije za srpski narod i državu
JEDINI put koji vodi ka izlazu iz epidemije kovida 19, od kojeg je u Srbiji dosad obolelo više od 1,7 miliona ljudi, jeste masovna vakcinacija, ali da bi se njom obuhvatilo bar 80 odsto stanovništva, koliko je sad, kada je virus mutirao, potrebno za kolektivni imunitet, moraju da se "razbiju" teorije zavere.
Veliko interesovanje za izlaganje
Na to je u petak na skupu "Kovid 19 kao izazov u nauci", koji je organizovala Fondacija za srpski narod i državu, u sedištu SNS, upozorila Jasna Milošević Đorđević, istraživač Instituta za političke studije. Istraživanja su, kako je rekla, pokazala da postoje dva ekstrema ponašanja: "ne želim da se vakcinišem" i "uzeću bilo koju vakcinu".
Docent dr Verica Jovanović, v. d. direktora Instituta "Batut", rekla je da se ceo svet suočava sa širenjem netačnih informacija, i da je i nepoverenje u protivepidemijske mere, i njihovo nepoštovanje dovelo do dugih epidemijskih talasa, za koje su karakteristične i teže forme bolesti.
Za psihičko zdravlje je dobro, ali za suzbijanje epidemije možda i nije, to što smo se na suživot sa virusom već navikli.
Ivana Stašević Karličić, direktor Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", kaže da se talas straha izazvan pandemijom gubi krajem 2020, a sa njim i anksioznost i depresivni simptomi, jer su se građani adaptirali na kovid-krizu.
- Novi problem su postkovid promene u mentalnom zdravlju kod osoba koje su preležale infekciju - rekla je Stašević Karličićeva. - Videli smo da su ljudi, koji su preboleli kovid, imali problema sa emocijama, razmišljanjem, sećanjima, spavanjem... SOS linijama za psihičku podršku javilo se više desetina hiljada građana.
HALUCINACIJE U INTENZIVNOJ NEZI
NAJDIREKTNIJI uticaj kovida 19 na mentalno zdravlje je složeni neuropsihijatrijski sindrom - delirijum - objašnjava Ivana Stašević Karličić. - Ljudi koji borave u jedinicama intenzivne nege, odnosno teško oboleli, razvijaju halucinacije, sumanute ideje, agresivno ponašanje, a čak i suicidalno ponašanje, kao odraz loše prognoze bolesti.