KONTROLA NAD VODOM DA OSTANE DRŽAVNA: Sve više javnih poziva na obustavljanje privatizacije Instituta "Jaroslav Černi"
DRŽAVA bi trebalo Institut "Jaroslav Černi" da proglasi institutom od javnog interesa za Srbiju i tako zadrži 51 odsto vlasništva nad ovim nacionalnim dobrom. Ovaj predlog, koji je grupa nevladinih organizacija uputila Ministarstvu privrede, javnosti je saopštio Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju.
Institut "Jaroslav Černi"
Ministarstvo privrede raspisalo je nedavno javni poziv radi prodaje kapitala čuvenog Instituta. Na to su reagovali Mreža za akademsku solidarnost i angažovanost (MASA), Inicijativa "Pravo na vodu", Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) i Organizacija za očuvanje prirode i životinja (OSNA), koje su uputile apel stručnoj javnosti i pokrenule potpisivanje peticije protiv ove privatizacije.
Kako su njihovi predstavnici objasnili, objektivne i nezavisne naučne analize i stručna rešenja u oblasti upravljanja vodama koje nudi "Jaroslav Černi", od neprocenjivog su značaja za društvo, posebno s obzirom na rastuću opasnost od suša i poplava, promene klime i zagađenja životne sredine. Uz nekontrolisanu eksploataciju i otimanje vodnih i drugih prirodnih dobara, ove opasnosti mogu izazvati katastrofu.
- Među dokumentacijom koju čuva Institut nalazi se i ona sa oznakom državne tajne, koja nikako ne bi smela da "padne" u privatne ruke - rekla je Olga Nikolić iz MASA. - Bojimo se da sa privatizacijom Institut više ne bi radio u javnom, već u privatnom interesu, pa bi nakon toga i drugi naučni instituti mogli da se privatizuju.
Iva Marković iz Inicijative "Pravo na vodu" naglasila je da od ovog instituta zavise naše zdravlje i bezbednost, a Vesna Galečić iz OSNA navela je praktične primere šta bi to moglo u praksi da znači:
- Ukoliko bi privatan interes upravljao Institutom, moglo bi da se desi da donese studiju po kojoj neke vode za piće nisu više istog kvaliteta, pa sa kategorijom one automatski gube i zaštitu. U tom slučaju izvorišta vode moguće je pretvoriti u građevinsko zemljište.
MALA CENA OD 2,5 MILIONA EVRA
IZNOS od dva i po miliona evra, koliko se traži za kapital Instituta, ocenjen je kao sramno mali, jer "samo zemljište na kom se "Černi" nalazi vredi više, a u cenu nije uračunat ni intelektualni kapital."