ISTORIJSKI DODATAK - SEZONA LOVA NA TEHNOMENADŽERE: Obračun sa privrednicima posle pada liberalnog rukovodstva 1972. godine

Srđan Cvetković

06. 10. 2021. u 17:14

U JESEN 1972. posle smene partijskog rukovodstva u Srbiji , takozvanih liberala, na udaru su se našli najuspešniji srpski direktori, koji su anatemisani opasnom ideološkom etiketom tehnomenadžera, a uklonjeni su i mnogi tržišno i svetski orijentisani privredni stručnjaci, koji su preko noći postajali prezreni tehnokrati.

Titov govor u Splitu

Inače prva veća kampanja tog tipa, protiv privatnika pokrenuta je odmah posle rata tokom 1945-1946, u procesu "razvlašćivanja buržoazije". Druga je usledila nakon poznatog Titovog Splitskog govora 1962, kada je na stotine zanatlija, privatnih sopstvenika i direktora završilo u zatvorima (slučaj Lazara Dragina, Slobodana Bate Todorovića i drugih).

Treća i najmasovnija kampanja usmerana mahom protiv tehnomenadžera ili tehnobirokrata i ostataka privatnog preduzetništva, rasplamsala se u prvoj polovini sedamdesetih, uporedo sa padom liberala.

Ubrzo je obračunu s ovom grupom, koja, navodno "podriva ekonomsku osnovicu društva" posvećena posebna tačka na sednici Predsedništva SFRJ, a od kraja 1972. pod oblicima "podrivanja ekonomske osnovice društva" podrazumevali su se razni oblici izazivanja privrednih i političkih kriza. SDB se sedamdesetih vrlo intenzivno bavio ovom vrstom neprijatelja.

Tvrdilo se da su nosioci ovih skretanja, mahom direktori bliski liberalnim shvatanjima, uglednih spoljnotrgovinskih firmi i banaka, povezani sa ekstremnom emigracijom i stranim obaveštajnim službama (SSSR, SAD, SRN) i da su se mnogi obogatili zaduživanjem i malverzacijama. Koliko je to bila politička akcija, a koliko realna potreba za kampanjom borbe protiv privrednog kriminala, teško je tačno utvrditi, ali je sigurno da se iz ovog i ranijeg istorijskog iskustva, akcija ne dešava slučajno, zajedno sa zaustavljanjem privrednih reformi i obračuna sa nosiocima političkog liberalizma.

Često je SDB u sumnjive poslove u korist službe uvlačila mnoge direktore privatnih i društvenih preduzeća, čime im je obezbeđena materijala na korist, ali ih je na taj način kontrolisala u slučaju da pokušaju da se odmetnu ili osamostale. Najpoznatiji primer čoveka koji je sa podrškom službe stekao status i obogatio se, ali i preko noći poslovno uništen i osuđen kao tehnomenadžer zbog zloupotreba, jeste biznismen Bata Todorović.

Slobodan Bata Todorović

PORED političkog, ove kampanje imale su i svoj ekonomski rezon. Podrivanje ekonomske osnovice društva poprimilo je karakter organizovane kontrarevolucionarne akcije - a tehnomenadžeri zastupajući teoriju kvalifikovanog samupravljanja po kojoj veće znanje i stručnost pretpostavlja i veću odgovornost, a samim tim i viši, odnosno privilegovani položaj u društvu, vode direktnu akciju kao pojedinci i grupe za potiskivanje radničke klase i SKJ, posebno neposrednih proizvođača koji, po njima, nisu dozreli da upravljaju privrednim i društvenim odnosima u celini. Glavni akteri smišljeno su radili na diskreditovanju organa samoupravljanja, Saveza komunista i drugih socijalističkih snaga. Ovo je, kako se navodi, činjeno pod plaštom tzv. poslovne efikasnosti i prividne materijalne dobiti za privrednu organizaciju ili društvenu zajednicu korisne malverzacije. U ime organizacija udruženog rada podsticano je nepoverenje u privredni sistem i politiku SKJ, a u sprezi sa inostranim neprijateljskim elementima.

Pojedini tehnomenadžeri optuživani su da imaju veze sa rankovićevcima, ali više sa liberalističkom grupacijom u zemlji (navode se odbegli emigranti: Slobodan Bata Todorović, Lazar Vračarić, Petar Basaraba, Ljubomir Sušić i drugi).

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

PRIVREDNA PREDSTAVNIŠTVA NA UDARU

TEHNOMENADžERI su otkrivani u svim republikama, ali posebno ih je bilo u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Tokom sedamdesetih još uvek nije bio ostvaren odgovarajući stepen operativne istraženosti središta iz kojih se, navodno, podstiču i usmeravaju ovakve akcije i pojave, naročito kada je u pitanju spoljni faktor.

SDB je sugerisala da, prilikom procesuiranja ovih dela, sudovi rade sporo, ima korupcije, mita i "oportunističkog odnosa" u primeni zakonskih propisa. Utvrđeni su slučajevi neprijavljivanja ovih dela od službenika, tržišnih, deviznih i SDK inspektora. Prilikom izbora kadrova nije se "vodilo računa o njihovoj moralno-političkoj podobnosti", a naročito je veliki problem kod carinskih službi, gde je ocenjeno da treba otpustiti oko 20% sadašnjeg sastava i kako "među njima ima dosta ibeovaca i drugih obaveštajno interesantnih lica". Navodi se da su velike utaje poreza na carini i malverzacije kojima se dramatično umanjuju državni prihodi.

Prema izveštaju SDB utvrđeno je da su pojedina lica u bankama bila pod uticajem ili sarađivala sa "bezbednosno interesantnim, kriminogenim ili politički nepodobnim licima, nosiocima liberalizma, nacionalističko-sepratističkih aktivnosti, birokratsko-dogmatskih snaga". Pored toga, bilo je velikih zloupotreba u cilju ličnog bogaćenja, pa je, u dogovoru sa inostranim kompanijama vršen reeksport roba sa Istoka na Zapad i obratno, koja je prikazivana kao da je jugoslovenskog porekla, te je tako smanjena mogućnost izvoza domaće robe.

Druga velika malverzacija, kako se tvrdi, jesu manipulacije sa "klirinškim kursom" (najčešći oblik falsifikata je prikazivanje robe koja dolazi sa konvertibilnog, kao da je sa klirinškog područja) koje su imale negativan odraz na platni bilans zemlje, tekuće devizne rezerve, kao i na kretanje ukupne novčane mase.

POLITIČKA procena je bila da je koncentracija kapitala u rukama tehnobirokratske vrhuške i njegovo nekontrolisano kretanje od strane političkih struktura bila opasna po sam sistem i monopol SKJ. Zbog toga su, počev od 21. sednice Predsedništva SKJ, preduzete odlučne akcije na otkrivanju i raščišćavanju ovih i drugih "negativnih pojava" i njihovih nosilaca u privrednim organizacijama i šire, na suzbijanju svih vidova neprijateljske i opozicione delatnosti.

Franjo Herljević

Prema nepotpunim podacima za 1972. i 1973. nanesena je materijalna šteta privredi u vrednosti od oko 150 milijardi dinara. Tokom akcije protiv tehnomenadžera, iz zemlje je emigriralo oko 186 lica, uglavnom iz privrede, od čega čak 36 direktora sektora i preduzeća. U 1973. su organi unutrašnjih poslova postupili po 18.176 krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminala (19. i 20. glava KZ), od čega na krivična dela protiv privrede otpada 6.272 (34,5%), službene dužnosti 10.615 (58,4% i krivična dela pljačke i nesavesnog čuvanja društvene imovine 1.189 (7,1%). SDB je krajem 1974. "kontrolisala" oko 100 tehnomenadžera u zemlji i inostranstvu, dok je protiv oko pedesetak već pokrenut krivični postupak.

Procenjivalo se u službi bezbednosti da u inostranstvu postoji oko 3.000 naših predstavništava u kojima je zaposlen određen broj "bezbednosno i kriminalno interesantnih lica", što je otežavalo obaveštajnu delatnost.

MNOGI koji rade u predstavništvima jugoslovenskih firmi su osnovali svoje firme i preko rođaka i prijatelja poslovali s njima. O. Azucki ima tri privatne firme u Lozani, koje obavljaju poslove za "Progres", dok Miroslav Pevec, savetnik za komercijalna pitanja u "Lesnini", navodno, ima otvorene firme "Meblo" u Minhenu i "Ango" u Milanu, koje drži preko svojih ćerki i drugih rođaka.

Uočena je mogućnost "organizovanog odliva kapitala u kontrarevolucionarne svrhe", gde se navodi slučaj Đ. Grubera iz "Agrokombinata" iz Beča, bivšeg službenika javne bezbednosti iz Zagreba, koji je, navodno, u kontaktu sa američkom ili engleskom službom i finansijski je pomagao maspok. Zatim slučaj Bate Todorovića, koji je, opet navodno, bio u vezi sa V. Dapčevićem, preko S. Kovačevića, bivšeg direktora predstavništva "Agromakedonije".

U sličnoj aktivnosti je bio viđen i I. Trajković, kao "pročetnički orijentisan" predstavnik "Agromakedonije" u Briselu, gde je radio sa "ekstremnim emigrantom Borom Blagojevićem". Poseban problem za dublji rad službe predstavljalo je to što je jedan deo interesantnih lica pobegao u inostranstvo, a mnogi bili upućeni u ono što se tada smatralo "državnom i poslovnom tajnom", velikim finansijskim kapitalom i dobrim vezama u zemlji i inostranstvu.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

OPTUŽBE ZA EKONOMSKO PODRIVANjE DRUŠTVA

U OKVIRU opšte akcije za "suzbijanje kriminalne delatnosti u spoljnoj trgovini", marta 1973. potpisan je društveni dogovor o spoljnotrgovinskom poslovanju sa privatnim firmama u inostranstvu. Privredna komora je sačinila tzv. crnu listu firmi sa kojima domaća preduzeća ne mogu poslovati.

Krajem 1974. podnet je izveštaj Predsedništvu SFRJ o "firmama koje krše društveni dogovor", među kojima je 11 iz Srbije (kao Stručna štampa koja obavlja poslove i dalje sa Batom Todorovićem), 12 iz Hrvatske, 15 iz Slovenije (među kojima i "Lesnina"), 2 iz Bosne i Hercegovine, 8 iz Makedonije (od kojih je najzvučnija "Makedonija-tutun"), 1 iz Crne Gore i 3 iz Vojvodine. Priložen je spisak od 36 firmi Bate Todorovića u raznim zemljama (Grčka, Austrija, Nemačka, SSSR, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Čehoslovačka, Iran, Liban i jedna u Pnom Penu).

Upozorenje je imalo efekta jer su 88 firmi prekinule poslovne odnose sa B. Todorovićem ("Rapid", "Univerzal", "Progres", "JIK banka" i mnoga druga spoljnotrgovinska preduzeća i banke, mahom pod kontrolom SDB). Savezni sekretar je 25. juna 1974. uputio instruktivnu depešu svim republičkim i pokrajinskim sekretarima za unutrašnje poslove, u kojoj se traži preduzimanje još intenzivnijih mera i akcija organa unutrašnjih poslova i ostalih faktora "društvene samozaštite" u obračunu s neprijateljima koji deluju sa pozicija "podrivanja ekonomske osnovice društva".

Prvoslav Raković, direktor kragujevačke "Zastave"

Na tom poslu uspostavljena je saradnja između SSUP-a i SSIP-a, Savezne devizne inspekcije, Saveznog sekretarijata za spoljnu trgovinu i Privredne komore Jugoslavije.

DUBLjOM obradom ove grupe od strane službe bezbednosti ustanovilo se da je tehnomenadžerija imala znatno razvijeniju aktivnost nego što se mislilo. Kao glavni nosioci označeni su Slobodan Bata Todorović, vlasnik i suvlasnik više firmi u evropskim i prekomorskim zemljama i znatne količine finansijskog kapitala, Petar Basaraba, bivši generalni direktor "Jugoslovenske investicione banke" u Beogradu, Lazar Vračarić, bivši direktor preduzeća "Metalijum" u Zagrebu, Đorđe Anđelković, vlasnik fiorme "Sigma-komerc" u Beču, Lazar Janičić, bivši generalni direktor Odeljenja za devizno poslovanje Narodne banke Jugoslavije u Beogradu i drugi.

Navodi se da su institucije, u kojima su bili na čelu, stavili u službu inostranih privatnih firmi čiji su vlasnici ekonomski ili politički emigranti, da su se služili mitom, korupcijom i raznim poslovnim mahinacijama na ivici zakona. Nekim regionima nudili su povoljne kredite i na taj način zadobijali podršku određenih društveno-političkih faktora, a sve to na uštrb fiskalnih obaveza, dok su stvarnu korist imale firme iz inostranstva, preduzeća "Grupe građana" u zemlji i pojedinci.

U tom smislu sugerisalo se da domaće privredne organizacije moraju da prekinu svaki kontakt sa napred označenim i drugim tehnomenadžerima.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

POLITIČKA POZADINA SUDSKIH PROCESA

U SINHRONIZOVANOJ akciji "Atina", koju je vodila međurepublička operativna grupa, utvrdilo se da postoji dugogodišnja grupa koja podriva jugoslovensku privredu i kaže da se grupa okoristila, u velikoj meri, upotrebom raznih "legalnih mogućnosti i šupljina u pravnom sistemu", što upućuje na moguću političku konotaciju ovog procesa tj. obračuna sa "pristalicama slobodnog tržišta" od strane konzervativne političke nomenklature prevagnule od početka 70-ih.

Do polovine 1975. povedena su četiri krivična procesa protiv 24 lica koji su ukazali na sumnjive poslove 48 većih spoljnotrgovinskih i drugih organizacija i 11 banaka sa inostranstvom. Navodi se kako se otkrilo da su mnogi gubici poslovanja sa inostranstvom, u stvari, "forma lične pljačke i stvaranje crnih fondova". Tokom 1975. istraživano je 158 najsloženijih slučajeva gde su bila umešana lica iz zemlje i inostranstva, i poveden krivični postupak protiv 297 lica. U postupcima je do 1977. konfiskovana imovina u vrednosti 150 miliona dinara, a blokirana su znatna sredstva.

Miki Savićević, direktor "Geneksa"

U tim okolnostima je oko 200 lica emigriralo iz zemlje, mahom sa odgovornih mesta u privredi. Za njih se navodi da su oštetili društvenu zajednicu za oko 623 miliona dinara i da su bili povezani sa nekim stranim obaveštajnim službama. ( Kao karakterističan primer navodi se primer GG preduzeće "Unibet" koje je formalno ušlo u sastav preduzeća "Stručna štampa", ali je svoje poslovne konstrukcije izvodilo samostalno naplaćujući od svojih kreditnih korisnika uz kamatu od 24 do 52% godišnje, dok su sredstva za dodelu kredita dodeljivana preko firmi Bate Todorovića. Licima koja su učestvovala u transakcijama, navodno, isplaćivane su provizije u iznosu i do 15 miliona stranih dinara.)

SAMO tokom 1974. na teritoriji opštine Kruševac podnete su 183 krivične prijave za privredni kriminal protiv "tehnomnadžera". Poznati su slučajevi funkcionera, poput bivšeg direktora "Rubina" i bivšeg direktora "Župa prometa" tj. "Union investa" iz Aleksandrovca, Siniše Veličkovića, koji je, navodno, blizak Vojinu Lukiću, smenjenom "rankovićevcu" i bivšem funkcioneru SDB (kao tehnomenadžer osuđen na 4 godine strogog zatvora).

Prijem predstavnika UDBE kod maršala Tita, 1951. godine

Podignuta je optužnica zbog tehnomenadžerskih malverzacija i protiv Vladislava Punoševca, direktora preduzeća "Metaltekst", Borivoja Milanovića, direktora preduzeća za auto-delove iz Čačka, Aleksandra Saulovića, direktora trgovinskog preduzeća "Kopaonik" iz Brusa zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja i mnogih drugih. U predstavci Predsedništvu SFRJ se, kao tehnokrata, pominje i Gvozden Anđelković direktor kruševačke "Jugobanke", predsednik opštine Radimir Mićić i Obrad Obradović, direktor "Crvene zastave", i drugi koji su povezani sa lokalnim birokratama, poput Petra Nikolića, funkcionera SUP-a i mnogi drugi.

Pogledajte više